NAJBOLJA DIJETA 5. GODINU ZAREDOM! Čuva SRCE, smanjuje rizik od DIJABETESA i DEMENCIJE!

Petu godinu zaredom mediteranska dijeta je prva "prešla ciljnu liniju" u godišnjoj trci za najbolji program ishrane, prema ocenama koje je objavio US News & World Report

Mediteranska ishrana je petu godinu zaredom u samom vrhu najpopularnijih dijeta na svetu. Ne samo zato što se kilogrami brzo gube, već zato što je to zapravo najbolji način ishrane. Ovo potvrđuju mnogobrojni stručanjaci, a svoje mišljenje o njoj je dao i Unesko, svrstavši ono što se nudi na trpezama Grčke, Italije, Kipra, Španije, Portugalije, Maroka i Hrvatske u kulturnu baštinu.

Na drugom mestu našla se DASH ishrana, koja je karakteristična po smanjenom unosu solu, dok je treće mesto zauzela fleksitarijanska dijeta, koja podrazumeva vegetarijansku ishranu većinu vremena, ali je dovoljno fleksibilna da s vremena na vreme pojedete i hamburger.

Šta je mediteranska ishrana?

Tipičan mediteranski obrok - ono što se jede svakodnevno - sastoji se najvećim delom od hleba, paste, palente (kačamaka), žitarica i krompira, a zatim voća i povrća, pasulja i drugih mahunarki, jezgrastog voća; nakon toga sledi maslinovo ulje, pa mleko i sir u manjoj meri.

Samo nekoliko puta nedeljno se jede riba i piletina, a crveno meso samo nekoliko puta mesečno.

Foto: Shutterstock

Osnovne karakteristike mediteranske ishrane, koja je tradicionalna za ove narode, koji se već stotinama godina hrane na sličan način jesu: manja upotreba mesa i mesnih prerađevina, manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, obilato korišćenje mahunarki, žitarica, povrća i voća, velika količina nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) i umereno korišćenje vina.

Srčane bolesti ih zobilaze

Stanovnici Sredozemlja, iako masnoće koriste u velikim količinama, ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, malignih bolesti, kao i dijabetesa tipa 2 i generalno su dogovečniji, barem oni koji se hrane tradicionalno (ova istraživanja se, nažalost, ne odnose na novije generacije).

Foto: Shutterstock

Mada su neki istraživači pokušali da uzrok dugovečnost Mediteranaca nađu u samo jednom izolovanom faktoru njihove ishrane - recimo, maslinovom ulju, ili vinu, izgleda da se ovom fenomenu ipak ne može pristupiti na taj način. Maslinovo ulje je ušlo u široku upotrbu u čitavom svetu, ali to nije bitnije uticalo na opšte zdravlje.

U mediteranskoj ishrani su očigledno važni svi detalji, a osim ishrane postoje i drugi faktori. Mediteranski narodi su fizički aktivni i imaju vedriji odnos prema životu - za njih je obrok uživanje i opuštanje, a porcije nisu velike.

Dijeta korak po korak

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i čorbe

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom

Foto: Shutterstock

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.