NE GOJE MASTI NEGO UGLJENI HIDRATI! Slanina nam daje snagu

Verovali li ne, slanina nije namirnica od koje se možete ugojiti, već vam može pomoći u održavanju linije i zdravlja

Nova istraživanja podsećaju da slanina ne sadrži ugljene hidrate, već samo masti, i da su zapravo ugljeni hidrati krivci za gojaznost.

Slanina je bogata proteinima, a oni su ključni sastojak za održavanje visokog nivoa energije u organizmu, kao i za jačanje kose, noktiju i kože.

Mnogima je nepoznato da je baš slanina puna B vitamina, koji su od velikog značaja za imunološki sistem. Ona sadrži 65 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina B1, kao i polovinu potrebne količine vitamina B3 i B12 i 40 odsto cinka.

Osim što je jednostavna za pripremu, dugo održava sitost jer sadrži visok nivo zasićenih masti. Nutricionisti je preporučuju kao prvi obrok jer nećete brzo osetiti glad, kao kad jedete peciva puna ugljenih hidrata. Ona nas pune praznim kalorijama, koje se obično nagomilavaju tamo gde ne želimo.

bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

DŠ

pre 1 godinu

Colin Campbell u knjizi "Moć ishrane": "Američki su istraživači otkrili da niski unos bjelančevina značajno smanjuje enzimsku aktivnost i sprječava opasno kancerogeno vezivanje za DNK. Pri tomu manje aflatoksina ulaziu u stanicu, a stanice se sporije umnožavaju. Javljaju se višestruke promjene unutar enzimskoga kompleksa, koje su smanjivale njegovu aktivnost. Količina kritičnih komponenti odgovarajućih enzima bila je smanjena, a usto se formirao manji broj kompleksa aflatoksin-DNK. Osobe kronično inficiranje virusom HVB-om, koje usto unose životinjske namirnice, imaju povišeni kolesterol i visoku stopu raka jetre. Virus osigurava oružje, a loša prehrana povlači okidač. Oni koji su bili inficirani HVB-om, a nisu unosili životinjske namirnice, imali daleko manje slučajeva raka jetre. Eksperimentalna istraživanja na ljudima i životinjama savršeno su se poklapala.""

0 0 Odgovori

DŠ

pre 1 godinu

Colin Campbell u knjizi "Moć ishrane": "Američki su istraživači otkrili da niski unos bjelančevina značajno smanjuje enzimsku aktivnost i sprječava opasno kancerogeno vezivanje za DNK. Pri tomu manje aflatoksina ulaziu u stanicu, a stanice se sporije umnožavaju. Javljaju se višestruke promjene unutar enzimskoga kompleksa, koje su smanjivale njegovu aktivnost. Količina kritičnih komponenti odgovarajućih enzima bila je smanjena, a usto se formirao manji broj kompleksa aflatoksin-DNK. Osobe kronično inficiranje virusom HVB-om, koje usto unose životinjske namirnice, imaju povišeni kolesterol i visoku stopu raka jetre. Virus osigurava oružje, a loša prehrana povlači okidač. Oni koji su bili inficirani HVB-om, a nisu unosili životinjske namirnice, imali daleko manje slučajeva raka jetre. Eksperimentalna istraživanja na ljudima i životinjama savršeno su se poklapala.""

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari