I MAČKE ZABORAVLJAJU! Saznajte koji su prvi simptomi

Demencija se najčešće javlja kod starijih mačaka, starijih od deset godina, ali može se javiti i kod mlađih. Prvi simptomi su konfuzija, zbunjenost i dezorijentacija 

Mačja ponašanja je mnogo teže pročitati. To su životinje koje, za razliku od pasa, na veoma suptilan i često prikriven način pokazuju svoja prava osećanja. I dok promene u ponašanju i emotivnom statusu pasa lako zapažamo, kod mačaka može proći mnogo vremena dok ne primetimo promene u ponašanju.

Alchajmer

Prethodni zaključci se veoma lako mogu preneti i na poremećaje koji izazivaju demenciju kod mačaka, a pre svega su izazvani oboljenjem koje svi poznajemo i za koje smo svi čuli. AD ili Alchajmer je dominantno neurovegetativno oboljenje za koje nažalost još uvek ne postoji odgovarajući tretman lečenja. Promene koje možemo zapaziti na mačjem mozgu identične su promenama koje se javljaju na mozgu ljudi u vidu takozvanog senilnog plaka (SP) koji, uprošćeno rečeno, dovodi do nagomilavanja amiloidnih proteina u neuronima. Inače, amiloidoza se može javiti na drugim organima (na primer na bubrezima) s potpuno istim efektom – otkazivanjem osnovne funkcije organa koji je napadnut ovom vrstom bolesti. Na taj način neuroni i pravo tkivo vremenom nestaju, a zamenjuje ih tkivo koje nema neurološku funkciju. Prema nalazima koje je objavio Državni univerzitet Ohajo, više od 50 odsto mačaka u kasnijem dobu ima demenciju u različitim stepenima.

Simptomi

Ovo oboljenje je predominantno kod starijih mačaka, preko deset godina starosti, mada je zapaženo i kod mlađih. Ono što prvo možemo primetiti na mačkama koje boluju od demencije jeste poremećaj kognitivne (spoznajne) funkcije. Dominiraju simptomi konfuznosti, zbunjenosti i dezorijentacije, a takođe su vidljivi i dugački periodi neaktivnosti i produženo vreme koje mačka provodi u snu.

(FOTO) MOG PSA VIŠE NEMA, molim vas, ne dozvolite da vaš DOŽIVI ISTO!

Prvi simptomi koje zapažamo su nekoordinisani pokreti pri kretanju i nedostatak ravnoteže. Pri igri mačka često promašuje svoj plen (igračku) kad pokušava da je uhvati. U kasnijem stadijumu ne prepoznaje svoju omiljenu igračku ili nije sigurna šta treba da radi s objektom koji se nalazi ispred nje. Kako oboljenje napreduje možemo zapaziti da polako počinje da odbija hranu tj. da stoji pored hrane ili vode ne znajući šta bi trebalo da radi. Ovakvi simptomi su najčešća posledica gubitka čula mirisa i ukusa. Ovi simptomi su načešće izazvani oštećenjem dela mozga koji se naziva hipokampus i odgovoran je između ostalog za odnose objekata u prostoru (prostorna navigacija) i za memoriju. Jedan deo hipokampusa je odgovoran i za prepoznavanje mirisa, pa tako i dolazi do gubitka interesovanja za hranu.

Tretman

Moramo pre svega biti svesni da za ovo oboljenje lek ili adekvatno lečenje ne postoji, već se sve svodi na suplementnu terapiju. Potrebno je u hranu dodavati puno vitamina C i E i antioksidanata. Takođe, dodavanje L-creatinina, i masnih kiselina omega 3 i 6 mogu biti od pomoći i na neko vreme ublažiti simptome osnovne bolesti. Pokazalo se kao veoma korisno „buđenje“ mačje zainteresovanosti novim igračkama, i stalna animacija koja skraćuje vreme provedeno u neaktivnosti ili u snu. Mačku moramo izolovati od svake vrste stresa, promene okoline i zvučnih nadražaja.

Progresivno oboljenje

Međutim, moramo biti svesni da je mačja demencija progresivno oboljenje koje će bez obzira na sve naše napore napredovati. Vremenom počinju da se javljaju i epileptični napadi koji mogu ugroziti i život pacijenta. U toj fazi moramo biti svesni da je kraj blizu i da je možda vreme da razmišljamo o eutanaziji. Naravno, sve ove korake mora ispratiti doktor veterinarske medicine, koji će napraviti procenu stanja pacijenta.

Prevencija

Napretkom veterinarske medicine i dijagnostike život naših ljubimaca značajno se produžio. Zato je opšta preporuka da na prevenciji mačje demencije moramo raditi od ranih dana života našeg ljubimca. Pravilne dijete, suplementi u ishrani i redovna vežba mogu puno pomoći da se ovaj vid bolesti javi što kasnije i sa što blažom simptomatologijom.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.