Ovo svi koriste da bi potamneli, ali ni ne slute kakva opasnost vreba! Dermatolog Adamović otkrio greške koje pravimo pri sunčanju!

Dok na moru uživamo u sunčanju, ne razmišljamo o tome kako to utiče na našu kožu. Potamnela koža izgleda privlačnije, nesavršenosti se manje vide, pa smo spremni da se "pečemo" u solarijumu, sunčamo do iznemoglosti, pa još i mažemo ulja da bismo brže pocrneli

Dermatolog dr Aleksandar Adamović je gostujući u emisiji "150 minuta" da takvo ponašanje može da nam se obije o glavu.

"Koža pamti i ono što smo joj radili tokom života će nekad da nam se vrati. Negde od Koko Šanel to počinje, od 60-ih godina, da je tamna koža nešto lepo. Ovde su Turci bili 500 godina, pa je belina, bela koža žene bilo nešto što je in, sada je to strašno, sve devojke i ženski pol idu u solarijum, pa tek onda počnu da skraćuju rukave i suknje. Šalu na stranu, ozonski omotač više nije kakav je bio, kroz decenije i decenije smo ga uništavali i došao je dotle da ne može više da bude filter, da nije selektor količine energije koja dolazi do nas putem UV zračenja. To znači da u periodu od 10-11 do negde četiri popodne je daleko veća radijacija nego što je bila nekad i naša koža više nema taj kapacitet da bi mogla da nas zaštiti".

Doktor je pojasnio i na koji način nas koža štiti od štetnog zračenja.

"Naša koža nas štiti zadebljanjem rožastog sloja, povećavajući refleksiju, to je ono kad neko dođe s mora pa kaže da se isperutao, u stvari koža odbacuje onaj deo koji joj više ne treba. Drugi deo je stvaranje pigmenta, znači upijanjem veće količine energije i neki procesi u koži koji se dešavaju takođe amortizuju tu vrelinu. Međutim, koža u tom delu dana više nije u stanju to da uradi, bez obzira na to koliko ćemo mi pomoći nanošenjem sredstava za UV zaštitu, u tom delu dana ne može da nas zaštiti ništa sem neke specijalne garderobe koja neće propuštati UV zračenje".

Foto: Shutterstock

Gde god da odete na letovanju, sigurno ćete videti ljude koji prodaju kantarionovo, maslinovo i druga ulja, koji pomažu da brže potamnimo. Međutim, dermatolog upozorava da nije pametno koristiti ih!

"Da počnemo od kantariona, on je 'lek za sve'. Čim dođe pacijent sa promenama na koži i pitamo da li ste nešto mazali – kantarionovo ulje. Inače mažu rastvor kantariona pre sunčanja, što je velika greška jer sam kantarion povećava osetljivost kože na UV zrake. Tako da kad namažete kantarion mnogo ćete brže izgoreti".

Dr Adaomvić ističe da postoje biljni preparati, ali i namirnice, koje štite od zračenja, ali to definitivno nisu kantarionovo i maslinovo ulje.

"Postoje biljke koje u sebi sadrže određene principe koji nas štite od UV zračenja, recimo ako jedete grožđe, u samim košticama nalazi se jedan element koji nas štiti, zatim crna čokolada, crvena narandža, zelena salata, posebno ona kristalka, reckasta, alge... Dosta tih biljnih preparata može da nas zaštiti, čak na tržištu postoji nekoliko preparata od nekih biljaka, tamo neka paprat sa Anda, pa tamo neka afrička biljka, koje u sebi sadrže taj aktivni princip koji njih štiti na tom velikom suncu. Sad su određene kompanije uspele da to pretoče u preparate i danas ih imamo na tržištu. Znači, postoje preparati koji nas štiti, ali niti kantarion štiti, niti maslinovo ulje može da nas zaštiti od UV zračenja".

Mnogi ipak ističu da je važno da se izložimo suncu zbog D vitamina, a evo šta o tome misli dermatolog.

"Što se tiče zdravlja, uvek se pominje D vitamin, treba da se sunčamo da bismo dobili D vitamin. Dovoljno je da budete deset minuta na suncu da biste uneli dovoljno vitamina u toku dana".

Foto: Shutterstock

On ističe da se mora imati mera u sunčanju, zbog čega napominje da je najbolje sunčati se pre podne do 10-11 sati, uz zaštitu, i posle 17 časova poodne.

U suprotnom, posledice mogu da budu različite.

"Posledice sunčanja mogu biti i fleke, do kroz život stvaranja tih keratoza, bora... Pogledajte ljude čiji je posao vezan za otvoreni prostor, videćete kakvo je njihovo lice, njihova koža propada mnogo brže od onoga ko radi u zatvorenom".