LETO BEZ STOMAČNIH TEGOBA! Doktrorka otkriva kako da se ZAŠTITITE, lečite i šta kada krenete na PUT!

Imunitet crevne flore je leti često narušen, zbog čega odrasli i deca osećaju tegobe poput bolova u stomaku, povraćanja i proliva, kaže dr Jelena Stojanović

Stomačni problemi nastaju uglavnom zbog unosa lako kvarljivih namirnica, ali i zbog nagle promene sredine, klime i vode za piće, a inače su česti leti. Imunitet crevne flore se narušava, zbog čega odrasli i deca osećaju tegobe poput bolova u stomaku, povraćanja i proliva. Unos tečnosti, dijeta i nadoknada izgubljenih elektrolita jeste prva pomoć u ovakvim situacijama, dok teži slučajevi zahtevaju infuziju i detaljniji lekarski pregled, kaže dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse poliklinike "Tektum".

Frižider i pranje ruku

- Ove infekcije su uglavnom bakterijskog ili virusnog porekla, eventualno neki toksin može da izazove problem. Sve su to bolesti prljavih ruku, a najčešće se dobijaju ili prenose tako što se nedovoljno dobro operu ruke ili se konzumira hrana koja je na neki način zagađena, poput neopranog voća i povrća. U letnjim mesecima hrana se brže kvari, pa naročito treba obratiti pažnju da se ne ostavlja van frižidera duže vreme. Uvek proverite da li ima karakterističan izgled, miris i konzistenciju pre nego što je pojedete - savetuje dr Jelena Stojanović.

Foto: Shutterstock

Najbrže i najčešće se kvare meso, mleko, mlečni proizvodi, kao i jaja, te izbegavajte da pripremate kremove, sladolede ili majonez od nekuvanih jaja.

- Kad se hrana termički obradi, manja je šansa da nešto zakačimo, te treba konzumirati sveže pripremljene namirnice ili ih čim pre odložiti u frižider i zaštititi koliko-toliko od kvarenja - sugeriše doktorka.

Virusi i bakterije

Virusne infekcije manifestuju se uglavnom u blažoj formi, a najčešći uzročnik je rotavirus. Bakterijske crevne infekcije izazivaju patogene i nepatogene bakterije, odnosno salmonela, šigela i stafilokok.

- Sad je sezona infekcija, ima ih puno, najčešće traju par dana, ne bude to nešto ozbiljno, ali treba biti zabrinut ukoliko simptomi potraju duže od tri-četiri dana, ako se javljaju sa visokom temperaturom, ukoliko su prolivi intenzivniji i učestaliji, što znači 10 do 15 vodenastih stolica u toku dana. Eventualno ako se primeti sveža krv u stolici ili sluz, to su neki alarmantni znaci - naglašava dr Stojanović.

Foto: Shutterstock

Temperatura je češći pratilac bakterijskih infekcija, a u situacijama kada je visoka, kao i kad proliv duže traje, radi se kolpokultura. Na taj način može da se vidi da li je izazivač bakterija i skladu s tim specifično tretira antibioticima. Infuzije se praktikuju ukoliko pacijent povraća, a ne može da jede i pije, odnosno da unosi tečnost, dodaje doktorka.

- Sve dok osoba može da pije vodu i da pojede nešto, nema potrebe za infuzijom. Prvo i osnovno je unositi što više tečnosti, običnu vodu, čajeve, supe, uključujući i supe iz kesice, jer one imaju više soli i minerala, koje telo gubi tokom povraćanja i dijareje. Izbegavajte, međutim, kafu, alkohol i voćne sokove - sugeriše naša sagovornica.

Dijeta i probiotici

Kada je reč o hrani, preskočite sveže voće i povrće, meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne prerađevine (osim probiotskog jogurta), kao i jaja.

- Birajte bareno povrće, krompir, pirinač, dvopek (prepečeni hleb), supe, čajeve, eventualno grisine, neki keks. Mogu se jesti banane i pečene jabuke, a ova dijeta se primenjuje dan-dva. Nakon toga se ne treba naglo vraćati na uobičajeni režim ishrane, već postepeno uvoditi po jednu namirnicu dnevno, tipa krenuti sa barenim pilećim mesom da se ne bi opteretio organizam - kaže doktorka.

Foto: Shutterstock

I lekovi mogu da pomognu, takozvani crevni antibiotici, koji brzo i efikasno zaustavljaju dijareju, kao i čuveni probiotici.

- Među probioticima ima razlike, ali nisu velike, i koji god da odaberete sigurno je dobar, ali i obavezan da bi se napravila ravnoteža crevne flore i organizam oporavio - poručuje dr Jelena Stojanović.