PRVA POMOĆ nakon uboda STRŠLJENA i kako se PONAŠATI u njihovoj blizini!

Ubod ose, pčele ili nekog drugog insekta neprijatan je sam po sebi, ali kada se to spoji s alergijskom reakcijom, tada situacija postaje vrlo ozbiljna...

Stršljeni, kao i ose, znaju da budu agresivni i napadaju ljude čak i ako nisu uznemireni, posebno u kasno leto i ranu jesen kada su u potrazi za hranom. To nije slučaj sa pčelama i bumbarima, koji  napadaju samo u obrani, odnosno ako se osećaju ugroženo. Ipak, ubod stršljena daleko je manje opasan nego što većina ljudi misli, osim za pojedince alergične na ubode insekata koji često saznaju da su alergični tek nakon prvog takvog neprijatnog iskustva.

Pri ubodu stršljen ispušta manju količinu otrova, a i sam otrov je manje toksičan od pčelinjeg. Takvo mišljenje prevladava zato što je ubod stršljena zbog deblje i duže žaoke izuzetno bolan. U prirodi je stršljen vrlo bitan jer čisti prirodu od lešina, te šumari ne dozvoljavaju da se uništava. Stršljen je ugrožena vrsta te je kao takav uvršten u crvenu listu ugroženih životinja. U nekim zemljama kao npr. Nemačkoj za uništavanje stršljena propisane su vrlo visoke kazne, piše 24sata.

Stršljeni najčešće grade gnezda u dimnjacima, šupama i na tavanima, zatim, u zapuštenim objektima, u šupljem drveću, u krošnjama... U jednom gnezdu zna da bude do 700 jedinki, zato je izuzetno važno da, ukoliko naiđete na takvo gnezdo, nikako ne pokušavate to sami da rešite  jer može da bude kobno. Mnogo mudrije je pozvati  stručnjake iskusne u takvim situacijama.

Foto: pexels.com

Ukoliko na takvo gnezdo naiđete u prirodi, mirno se udaljite, bez naglih pokreta.

Naime, ako se približite gnezdu i uznemirite stršljene, oni će masovno krenuti u napad, jer je gnezdo njihov dom koji štite po svaku cenu. Imajte na umu da jedan stršljen može da ubode više puta, a kako mu je žaoka duža i deblja nego kod ose, otrov prodire dublje u kožu.

Za osobe sklone alergijskim reakcijama najbolja prevencija je izbegavanje područja za koja je poznato da na njima obitavaju ovi opasni insekti. Ako smo ipak prinuđeni da boravimo na takvom mestu potrebno je maksimalno zaštititi svoje telo (obući majice dugih rukava i pantalone dugih nogavica, odnosno u slučaju potrebe profesionalnu opremu za pčelare).

Pravila ponašanja u prirodi

* Izbegavajte boravak u baštama i voćnjacima blizu cveća ili prezrelog voća

Foto: Pixabay

* Ne uznemiravajte ove opasne insekte, ne mašite rukama jer zbog toga mogu da postanu agresivniji

* Ne trestite stare grane s drveća jer ovi opasni insekti često onde imaju gnezda

* Ukoliko opasni insekt sleti na ruku pažljivo ga skinite povlačenjem papirnate maramice po ruci

* Ne hodajte bosonog po travi jer neki od ovih opasnih insekata rado borave u detelini

* Izbegavajte nošenje preširoke odeće u koju bi opasni insekti mogli da se zavuku i postanu  agresivni

Foto: Shutterstock

* Ne oblačite odeću jarkih boja

* Ne nanosite na kožu intenzivne mirise

* Voćne sokove i slatke namirnice treba držati pokrivene (ose vole slatko, kiselo, ali i miris roštilja)

* Ukoliko pijete iz otvorenih čaša u prirodi - pogledajte da se u njima slučajno ne nalazi opasni insekt

* Posudu sa smećem treba držati zatvorenu

* Na vrata i prozore kuća/stanova bi trebalo postaviti zaštitne mreže

Foto: Shutterstock

Prirodna alternativa kupovnim repelentima su eterična ulja lavande, eukaliptusa, bosiljka, nane, limuna i citronele jer izrazito odbijaju ove opasne insekte. Osobe koje znaju da su alergične na ubode ovih opasnih insekata trebalo bi da se posavetuju sa lekarom i sa sobom uvek nose lekove.

Prva pomoć

U situaciji uboda insekata (pčele, ose, stršljena) kao prva 'samopomoć' može da posluži stavljanje hladnog obloga na mesto uboda, eventualno lokalno kreme na bazi antihistaminskog delovanja, ili kortikosteroidnu kremu. Potom, ako se ne smiruje, uzeti antihistaminik (Allegra, Aerius, Belodin, Claritin,Telfast, Xyzal, Nixar ili sl.). Ukoliko se tegobe intenziviraju, potrebno je javiti se u najbližu medicinsku ustanovu.