ANKSIOZNOST ILI DEPRESIJA! PSIHOLOG otkriva značajne RAZLIKE, ali i neke SLIČNOSTI!

Ova stanja pripadaju različitim dijagnozama, ali dešava se da osoba pati od obe ove stvari i tada je važno da stručno lice napravi razliku...

Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju, kao i da li će anksiozni poremećaj "preći" u depresiju. Mada ova stanja pripadaju različitim dijagnozama, dešava se da osoba pati od obe ove stvari i tada je važno da stručno lice napravi razliku, jer bilo kakvo samodijagnostikovanje može samo da našteti, kaže psihoterapeut mr Sanja Marjanović iz savetovališta "Ekvilibrijum".

Pod adrenalinom

Simptomi anksioznosti i depresije drugačije se ispoljavaju, dodaje naša sagovornica.

- Vodeće osećanje kod anksioznih poremećaja (panični poremećaj sa ili bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, fobija, OKP) jeste intenziviran i neprekidan strah, a tipične anksiozne misli imaju formulu "šta ako + negativan ishod" i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti. Na primer: "Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu" ili: "Šta ako uđem u lift i on se zaglavi". Dakle, postoji strah da će se dogoditi nešto negativno ili katastrofalno što će ugroziti život ili zdravlje osobe - objašnjava psihoterapeut.

Foto: Shutterstock

Kada smo anksiozni, ubrzano nam lupa srce, ubrzano dišemo, znoje nam se dlanovi, drhtimo, osećamo kao da se gušimo, uznemireni smo i pod energetskim nabojem zbog povišenog adrenalina. Takođe, počinjemo da izbegavamo određene "ugrožavajuće" životne situacije - da idemo sami na javna mesta, izbegavamo liftove...

Sve je crno

- Depresiju (blagu/umerenu/tešku) pre svega odlikuju sniženo raspoloženje, neprekidna tuga, koja nema neki vidljiv spoljašnji razlog (poput gubitka drage osobe ili posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, a prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe ili druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno - budućnost, prošlost i sadašnjost - navodi mr Sanja Marjanović.

Foto: Shutterstock

Mogu se javiti i misli o samoubistvu, opominje psihoterapeut. Dok anksiozne osobe generalno strahuju za svoj život i zdravlje, depresivne zamišljaju samoubistvo ili prave konkretne planove kako da ga izvrše. U težim situacijama to i pokušaju.

Šta je zajedničko

I jedan i drugi poremećaj prate negativne emocije i lanac negativnih misli koji se ponavlja.

- Iako depresivne osobe pretežno razmišljaju o "crnoj" prošlosti i osećaju tugu, nije isključeno da predviđaju negativnu budućnost i da pritom osećaju strah i obrnuto. Po tipu ličnosti osobe koje pate od oba poremećaja generalno su manje otporne na stresne situacije i imaju slabe strategije da ih prevaziđu. Ipak, oba poremećaja je moguće izlečiti i prevazići uz odgovarajuću psihološku ili terapiju lekovima - navodi psihoterapeut.

Iz anksioznosti u depresiju

Vrlo je važno shvatiti da anksiozni poremećaj nije potkategorija depresivnog ili depresija u blažem obliku i slično, naglašava naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Šta se zapravo dešava? Na primer, osoba koja ima panični poremećaj sa agorafobijom plaši se da bude sama, posebno ako mora da ide van kuće, jer postoji mogućnost da će joj se dogoditi panični napad, koji ona tumači kao opasan po život i zdravlje. Ova osoba smanjuje broj životnih situacija u kojima neometano može da učestvuje, počinje sve više da se izoluje i u socijalnom smislu, a njen život se sadržajno osiromašuje. Kao posledica toga osoba može da razvije osećanje tuge i razočaranja, jer ne uspeva da se suprotstavi svom strahu i takvo negativno iskustvo i izolacija mogu da je uvedu u depresiju. Dakle, nelečeni anksiozni poremećaji mogu da dovedu do depresije kao sekundarnog problema. Prema tome, važno je na vreme rešiti se prvog problema, odnosno anksioznosti, kako ne bi došlo i do depresije - poručuje mr Sanja Marjanović.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.