OVA TEŠKA BOLEST POČINJE U RANOM DETINJSTVU! Sve o astmi, hroničnoj upali disajnih puteva!

Uzroci astme nisu u potpunosti razjašnjeni. Bolest ima tendenciju da se javlja porodično, što znači da je veća verovatnoća da ćete razviti astmu ako je neko u vašoj porodici već ima. Deca sa ekcemom ili alergijom na hranu takođe imaju veću verovatnoću da razviju bolest u odnosu na drugu decu...

Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu osetljivost na spoljašnje uticaje - iritanse. Oni uzrokuju suženje disajnih puteva, zbog čega se javljaju otežano disanje, kašalj i zviždanje u grudima. Ovu bolest ponekad prate napadi koji zahtevaju hitnu zdravstvenu negu i potencijalno mogu da budu fatalni. Na sreću, astma se najčešće efikasno drži pod kontrolom - olimpijski sportisti, poznati lideri, slavne ličnosti i obični ljudi žive uspešnim i aktivnim životom sa astmom.

Genetika i okidači

Uzroci astme nisu u potpunosti razjašnjeni. Bolest ima tendenciju da se javlja porodično, što znači da je veća verovatnoća da ćete razviti astmu ako je neko u vašoj porodici već ima. Deca sa ekcemom ili alergijom na hranu takođe imaju veću verovatnoću da razviju bolest u odnosu na drugu decu.

Foto: pexels.com

Alergeni iz grinja kućne prašine i kućnih ljubimaca su najčešći uzroci, ali i mnogi drugi alergeni, kao što su polen i plesni, mogu da budu okidači. Neki ljudi sa astmom (oko 20 odsto) nemaju očigledne alergije. Izloženost duvanskom dimu, zagađenju vazduha ili drugim inhalacionim iritansima isto mogu da izazovu simptome.

Bolest je veoma česta i može se javiti u bilo kom uzrastu iako je oko polovina svih ljudi sa astmom imala prve simptome do 10. godine, a mnoga deca sa astmom imala su prvi napad pre 6. godine. Otprilike jedna od deset osoba koja živi u razvijenim zemljama razvije astmu u nekoj fazi svog života.

Simptomi

Simptomi obično dolaze i nestaju, te svaka osoba ima dobre i loše dane ili duže vremenske periode sa bolešću i bez nje. Problemi sa disanjem često se javljaju tokom vežbanja ili tokom noći, dok se napadi dešavaju kada simptomi mahom naglo, vrlo iznenada postanu izraženi. Tokom napada osoba ima više problema sa disanjem.

Foto: Shutterstock

Moguće je i da se naviknete na tegobe koje ova bolest donosi i ne shvatate da je protok vazduha poremećen, kao i da bi lečenjem mogao da se poboljša. Kada je astma pod kontrolom, disajni putevi su čisti i vazduh lako ulazi i izlazi.

Spas u pumpicama

Još uvek ne postoji jedinstveni lek za astmu. U terapiji se primenjuje više vrsta lekova, između ostalog, i pumpice. One su zapravo jedan od načina pakovanja i primene leka za lečenje bolesti disajnih organa koji postoje i u drugim oblicima - sirup, tablete, rastvor za inhalaciju. Pumpice se često koriste jer lek dospeva tačno tamo gde treba, u pluća i omogućava da se sa manjom dozom i brže postignu njegovi efekti nego, recimo, tabletom.

Postoji više vrsta pumpica. Za održavanje postojećeg stanja, kada je astma kontrolisana, lekar može da vam propiše onu koja u sebi sadrži inhalacioni kortikosteroid i dugodelujući bronhodilatator ili onu koja sadrži samo bronhodilatator. Postoje i pumpice koje u sebi sadrže samo kortikosteroid.

Foto: Shutterstock

Veoma je važno redovno uzimati propisanu terapiju onako kako je pulmolog odredio. Samoinicijativna promena terapije ili potpuni prekid iste bez konsultacije sa lekarom može da dovede do naglog pogoršanja stanja i nepotrebno vas izloži opasnosti. Nije zgoreg napomenuti da je količina kortikosteroida koja se kroz pumpice unosi relativno mala, mnogo manja od količine sistemskog kortikosteroida koji se dobija u jednoj injekciji za smirivanje simptoma kada se dobije teži napad.

Mere prevencije

Za prevenciju simptoma pokušajte prvo da otkrijete šta izaziva astmu u vašem slučaju. Uobičajeni okidači mogu da uključuju duvanski dim, hladan vazduh i vežbanje.

• Trebalo bi da budete strogi prema pušačima, da ne dozvolite duvanski dim u svom domu i na drugim mestima gde provodite vreme. Izloženost dimu pogoršava astmu kod većine ljudi.
• Hladan vazduh lakše pokreće simptome, a u tom slučaju pomažu veće doze antiinflamatornih lekova.
• Vežbanje je važno za zdravlje i ne treba se obeshrabrivati jer se simptomi tokom ili posle vežbanja obično mogu sprečiti dobrim lekovima.
• Spavanje na leđima povećava pritisak na grudima, što može biti neprijatno i može provocirati simptome. Ovo možete sprečiti tako što ćete jednostavno nabaviti dušek od memorijske pene.
• Neki alergeni mogu da se izbegnu. Na primer, ako ste alergični na konje ili mačke, trebalo bi da se držite podalje od njih. Ostale alergene i okidače iz životne sredine, kao što su grinje kućne prašine, polen i zagađenje vazduha teže je izbeći.