KAD TRAUME OŽIVE! Kako prepoznati posttraumatski stresni poremećaj?

Za razliku od normalnog stresnog odgovora, koji je uobičajen kod svih ljudi koji su prisustvovali velikoj nesreći, poremećaj posle traume može, ukoliko se ne tretira, da postane trajan, produbi se s pratećim simptomima ili preraste u posttraumatski poremećaj ličnosti...

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je, za razliku od akutne reakcije na stres, produženi odgovor na stres ili katastrofu koja nas je zadesila i uglavnom se javlja u periodu od nekoliko nedelja do šest meseci nakon traume. Za razliku od normalnog stresnog odgovora, koji je uobičajen kod svih ljudi koji su prisustvovali velikoj nesreći, posttraumatski stresni poremećaj može, ukoliko se ne tretira, da postane trajan, produbi se s pratećim simptomima ili preraste u posttraumatski poremećaj ličnosti. Iz tog razloga veoma je važno prepoznati ga na vreme i potražiti stručnu pomoć, kaže psiholog dr Sanja Marjanović iz savetovališta "Vaš psiholog".

Šta PTSP NIJE?

- Na ovako stresne događaje, odnosno psihičke traume, normalne reakcije su prolazna depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, psihosomatske reakcije (do nekoliko nedelja posle traume), mentalna obrada traume koja uključuje razmatranje i potiskivanje tema vezanih za traumu, obrađivanje i razumevanje značaja i smisla traumatskog događaja, ovladavanje emocijama i sećanjima koja su vezana za traumu i razmatranje planova za suočavanje sa budućnošću - objašnjava psiholog.

Foto: Pixabay

Šta PTSP JESTE?

Simptomi koji pokazuju da je PTSP prisutan javljaju se neposredno nakon traume, ali je moguć i produženi period (ali ne posle šest meseci od trenutka kada se događaj odigrao). Ipak, za razliku od kratkotrajne reakcije na stresnu situaciju, trajanje simptoma je produženo i može da traje i više godina, naglašava dr Marjanović. Sledeći simptomi ukazuju na posttraumatski stresni poremećaj:

• "fleš-bekovi", odnosno uznemiravajuća sećanja, košmarni snovi o događaju, osećanje kao da se traumatski događaj opet odigrava, kao i ponovno proživljavanje traume ako se osoba nađe u situaciji koja joj liči u nekom aspektu na traumatičnu
• emocionalna otupelost na okolinu, depresivno razmišljanje o budućnosti, poslu, karijeri, porodici, javljaju se rizici od suicida koji prate depresiju i nesanicu
• anksioznost, strah, razdražljivost, bes, agresija
• teškoće u koncentraciji, preterano stanje opreza, rasejanost, zamor, iscrpljenost
• prekomerno uzimanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
• izbegavajuće ponašanje i doživljaj odbačenosti od drugih

Kako se prevazilazi?

Glavni tretman lečenja za osobe sa posttraumatskim stresnim poremećajem podrazumeva psihoterapiju, medikamente ili oboje.

Foto: Shutterstock

- Terapija ovakvog poremećaja se fokusira na to da se osobi pomogne da se suoči sa traumom koju je doživela. Ona se ohrabruje da prizove u sećanje traumatični događaj i da doživi i ponovo oseti traumatično iskustvo, a ne da sve to izbegava. Radi se na osećanju krivice i nepoverenja. Zatim se uči kako da se prevladaju i kontrolišu ugrožavajuća sećanja na traumu. Ukazuje se na probleme koje posttraumatski stresni poremećaj nanosi kvalitetu života osobe i njene okoline i u nešto više od polovine slučajeva do potpunog oporavka dolazi u roku od tri meseca - ohrabruje dr Sanja Marjanović.