Dobro vodite računa kad birate zaštitu od krpelja za vašeg psa! Veterinar otkriva za koju vrstu dlake su ogrlice, a za koju rastvori

To što smo zaštitili ljubimca ne znači da krpelj ne može da se zakači za njega, kaže vet. med. Marko Ćurčić.

Sa lepim vremenom došli su, kao i svake godine, problemi sa krpeljima. Ovaj zglavkar je stanovnik polja, visoke nepokošene trave i žbunja, svih onih meste gde pas obožava da se zavlači i njuška unaokolo. Ove male krvopije potencijalno prenese brojne bolesti (pod uslovom da su zaraženi), od kojih neke mogu da se završe fatalno, te je važno preduzeti sve mere zaštite da do toga i ne dođe, objašnjava veterinar Marko Ćurčić. 

Izbor preparata

- Preparati koji su registrovani za zaštitu ljubimaca nisu toksični kad se koriste u propisanim dozama, a korisni su jer su psi mnogo više u kontaktu sa krpeljima nego mi.  Postoji više vrsta preparata, oni koji se nanose na kožu, ogrlice i tablete. Ove poslednje su najefikasnije (preko 75 odsto, jer ne postoji stopostotna zaštita) s obzirom na to da brzo deluju i da ne gube svoja svojsva prilikom kupanja, razmazivanja ili spiranja - sugeriše dr vet. med. Ćurčić. 

Foto: Shutterstock

Ponekad izbor zavisi i od vrste dlake. Ogrlice nisu praktične za pse koji imaju bogato krzno, jer ne nalažu direktno na kožu, dok rastvori koji se apliciraju nisu efikasni za oštrodlake pse, tačnije slivaju se niz dlaku i koža ih ne upija. 

Važno je napomenuti da to što smo zaštitili ljubimca ne znači da krpelj ne može da se zakači za njega, ali mu se u najvećem broju slučajeva u dodiru s kožom život tu i završava.

- Krpelja bi trebalo bi zateknemo mrtvog, bez sadržaja krvi u njemu, odnosno da nije stigao da dođe do bitnog dela potkožnog tkiva gde može da koristi krv, a samim tim i ubaci eventualne uzročnike bolesti (parazite). Treba reći da pojedini preparati ne dozvoljavaju krpelju da se nakači, dok drugi to dozvoljavaju, ali ga ubijaju kada dođe u kontakt sa kožom – precizira naš sagovornik. 

Šta ako glava krpelja ostane u koži

Do situacije da krpelj zarije svoje rilice u psa i ostane živ i zdrav može da dođe ako je preparat pogrešno stavljen, pred istekom je roka, lošijeg je kvaliteta ili je ljubimac došao u dodir s velikim brojem zglavkara od kojih je neki odmah uspeo da prodre, gde je zaštita bila slabija. 

- U tom slučaju možete da ga odvedete kod veterinara ili izvadite zglavkara sami pincetom ako ste već vešti u tome. Postoji opcija da se krpelj pošalje na analizu, to je malo skuplje i komplikovanije, ali može da se uradi - kaže veterinar. 

Foto: Shutterstock

Ukoliko prilikom vađenja krpelj pukne i glava mu ostane u koži - ne paničite. Veterinar navodi to nije ništa opasno, deo koji je ostao ponaša se kao najobična bubuljica, vremenom se pretvori u krastu i otpadne. Mada može i da se isčačka, nema potrebe za tim. 

Potencijalne bolesti

Ono što vam preostaje jeste da pratite opšte stanje vašeg ljubimca, apetit, ponašanje… 

- U pojedinim slučajevima zarazna bolest koju prenose krpelji se javlja vrlo brzo, već posle tri dana, dok u drugim situacijama može da prođe potpuno asimptomatski, odnosno ne može da se detektuje opštim pregledom, već samo analizom krvi. Dakle, sve zavisi od toga koja je bolest u pitanju. Kod nas su aktuelne krpeljska groznica, anaplazmoza, erlihioza i lajmska bolest - navodi veterinar. 

Prema rečima našeg sagovornika najčešća je krpeljska groznica, stručno babezioza, a simptomi su tamna boja mokraće, visoka temeperatura, potpuna letargija, gubitak apetita, žutica, anemija.

Foto: Shutterstock

- Kod krpeljske groznice ćete lako primetiti simptome, uočljivi su, dok kod ostalih bolesti možda i nećete, jer nisu specifični. Tipičnih znakova nema zato što je reč o parazitima (koje prenose krpelji) koji ulaze u ćelije i napadaju različita tkiva, tetive, kosti, bubrege, jetru, nervni sistem..., mada to mogu da budu visoka temperatura, balavljenje, bolovi u ekstremitetima. To su znaci koji veterinaru sugerišu da ukoliko je pas imao kontakt s krpeljima, a nije zaštićen, treba da se uradi analiza krvi - pojašnjava dr Ćurčić. 

Dijagnoza i lečenje

Neke od navedenih bolesti čak prolaze bez ikakvih simptoma, dodaje doktor veterinarske medicine. Ljubimac se zarazi, ozdravi i ostaju samo antitela koja se mogu detektovati. 
Dijagnoza se uglavnom vrši analizom krvi, dok je lečenje mahom uspešno. 

- Krpeljska groznica se leči, ali uspešnost lečenja zavisi od mnogo faktora i nije uvek apsolutno uspešna. Ipak, u velikom broju slučajeva je izlečiva u roku od dva dana, ali može da bude i komplikacija sa smrtnim ishodom. U poslednjih 4-5 godina bolest nije toliko česta, jer postoji veliki broj preparata i ljudi su već navikli da ih koriste na ljubimcima - zaključuje veterinar. 

Krpelj koji se zakačio za psa neće preći na čoveka, navodi veterinar, dok onaj koji se šeta po psu može teoretski da pređe na čoveka. 

- Neki zglavkari imaju veći afinitet prema ljudskoj koži, neki prema psećoj, a ima i onih koji ne biraju. Jednina bolest koju prenose krpelji, a zajednička je za ljude i ljubimce je lajmska bolest. Zabeležen je, međutim, jedan slučaj u Sloveniji pojave pseće babezioze kod čoveka. Anaplazmoza i erlihioza u principu ne mogu da se jave kod ljudi, ali s obzirom na to da je ova pseća već bila, to nije isključeno - mišljenja je naš sagovornik.