Ona je prva žena koja je ugradila silikone! Pristala je na eksperiment potpuno besplatno i dobila bolove do kraja života (FOTO)

Timi Džin Lindzi postala je jedina žena koja se odlučila potpuno neplanirano na prvu operaciju ubacivanja silikonskih implanta u grudi.

Bilo je proleće 1962. kada je Timi Džin Lindzi, majka šestoro dece, legla na operacioni sto u bolnici Džeferson Dejvis u Hjustonu u Teksasu. Tokom naredna dva sata, sa B korpi prešla je na C, u operaciji koja je ušla u istoriju.

- Mislila sam da su ispale savršeno… Bile su mekane i kao prave! Ali, zapravo nisam znala kolika je promena to bila dok nisam izašla na ulicu i dok muškarci nisu počeli dami zvižde - ispričala je Lindzi godinama kasnije, piše "Istorijski zabavnik". 

Iako joj je operacija podigla samopouzdanje, i uživala je u dodatnoj pažnji, Lindzi zapravo nikada nije planirala da poveća grudi.

Lindzi je imala 29 godina i bila u bolnici kako bi joj uklonili tetovažu. Tada su je doktori pitali da li bi razmislila o volontiranju za prvu operaciju povećanja grudi u istoriji.

Radnica u fabrici iz Teksasa koja se udala sa 15 godina, imala šestoro dece i razvela se u srednjim dvadesetim, dobar deo života kuburila je sa novcem. Zato je, kada su joj ponudili besplatnu operaciju, bila zaintrigirana.

- Više sam se brinula zbog ušiju... Ličila sam na Damba! A oni su rekli: "Oh, uradićemo i to"

- pričala je kasnije. Tako je sklopljen dogovor.

Ambiciozni doktori i problemi

Hirurzi su bili dva ambiciozna pionira estetske hirurgije, Frenk Gerou i Tomas Kronin. Gerou je bio taj koji je prvi smislio plan za novu vrstu implantata za grudi.

- Frenk Gerou je jednom stisnuo plastičnu kesu za krv i primetio koliko je pod prstima slična ženskim grudima. I tada mu je sinula ideja - kaže Tereza Riordan, autorka knjige "Inventing Beauty: A History of the Innovations that have Made Us Beautiful".

 

 

Prvi zamorac za silikonski implant bio je pas po imenu Esmeralda.

- Ja sam bio zadužen za psa. Implantat je ubačen pod kožu i ostavljen nekoliko nedelja, ali je Esmeralda na kraju pregrizla šavove i implant je morao da se ukloni - kaže Tomas Bigs koji je radio sa Gerou i Kroninom 1962. kao mlađi specijalizant plastične hirurgije.

Operacija je ocenjena kao uspešna i Gerou je izjavio da su implanti "bezopasni kao voda". Ubrzo nakon toga, medicinski tim je počeo da traži žene koje bi isprobale implantate.

A u Japanu…

Zapravo, silikon za povećanje grudi nije prvi put korišćen u Americi, već u Japanu, gde su ga isprobale prostitutke.

U želji da budu zavodljivije okupacionim američkim snagama, za koje su pretpostavili da preferiraju veće grudi, one su eksperimentisale sa ubrizgavanjem silikona ukradenog iz bolnica direktno u grudi.

Ispostavilo se da ove injekcije imaju gadan neželjeni efekat - jake upalne reakcije, bolne i tvrde grudi, a u najgorim slučajevima dolazilo je i do gangrena.

Foto: Instagram

"Stavite ga u kesu!”

Timi Džin Lindzi se samo kroz maglu seća dana operacije.

- Kada sam se probudila, na grudima sam osećala veliku težinu kao da je tamo sedelo nešto teško. To je bilo otprilike to - posle možda tri ili četiri dana bol je popustila - sećala se kasnije.

Lekari su bili zadovoljni rezultatom. I oni su zapravo prvo pokušali sa direktnim injekcijama silikona ženama koje su uglavnom bile supruge studenata medicine. Kao i u Japanu, to se pokazalo kao loša ideja. Tada su odlučili da prilikom Lindzine operacije stave silikon u kesu.

Dugi niz godina, Timi je bila prilično ćutljiva kada je ova njena avantura bila u pitanju. Na primer, jedan njen dečko nikada nije ni saznao, a tek godinama kasnije je otrkila mnogim svojim prijateljima i porodici. S vremena na vreme odlazila je u bolnicu gde je doktor Gerou fotografisao njene grudi radi analiza.

Žene su masovno počele da se zanimaju za ovu proceduru i činilo se da je sve u redu. Počela je 50-godišnja istorija implantata u grudima, istorija kontroverzi i uspeha. Ali…

Bol, bol, bol…

Posle nekog vremena Timi se ponovo udala i nastavila da živi običnim životom. Oko deset godina nakon operacije grudi su joj prvi put postale tvrde i otečene i počele su da je bole prvo samo tokom fizičkih aktivnosti, a onda i stalno. Pojavio joj se i osip.

Lokalni lekar joj je rekao da se možda radi o implantima, ali je doktor Gerou to negirao. Timi je verovala ovom drugom. Drugi lekari su njene probleme proglasili psihosomatskim, pa je počela da posećuje i psihijatra.

Doktor Gerou ju je uveravao da je silikoni sigurno nisu učinili bolesnom. Bilo je to vreme kada su se problemi sa implantima pojavili i kod drugih žena - oko 300 hiljada njih, uključujući i neke Timine rođake, podnele su tužbe protiv kompanije "Dow Corning" koja je kupila prava na implante od Geroua i Kronina, zbog brojnih zdravstvenih problema koje su imale posle operacije.

Dobile su ogromnu odštetu, ali kada su pitali Timi da im se pridruži, ona je odbila. Kada su je zamolili da svedoči i kaže kakvu bol svakodnevno proživljava, rekla je da je zadovoljna svojim implantima. Do kraja je verovala doktoru Gerou.

A danas?!

Neki su posle pričali da je Timi sve do Gerouove smrti 1993. mislila da mu je dužna jer se rešio njenih "ružnih" ušiju. Drugi da ju je firma potplatila da ćuti.

Nikada nije komentarisala ni jedno ni drugo. I danas kaže da su njeni implanti bezbedni.

Pedeset godina kasnije, Lindzi još uvek ima svoje originalne implante.

 

 

- Ponosna sam na ono što sam uradila. Ja sam pionirka implanata koji su koristili hiljadama žena - izjavila je 2007. u godini kada se obeležavalo pola veka od njene operacije.

Do penzije je radila noćnu smenu u staračkom domu na periferiji Hjustona mučeći se da preživi i othrani mnogobrojnu decu. Uprkos bolovima, rekla je da se plaši novih operacija i da će umesto toga, pre trpeti… do kraja života.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.