KARFIOL ČUVA SRCE! Jedite ga češće, a evo nekoliko IDEJA kako ga SPREMITI!

Ako pokušavate da se oslobodite suvišnih kilograma, vreme je da napunite frižider karfiolom. Ovo niskokalorično povrće nije bogato ugljenim hidratima, pa je zato idealna hrana za sve one koji žele da stešu struk.

Pored toga što svaki zalogaj pruža gurmanski užitak, karfiol je izuzetno dobar za naše zdravlje - podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce i krvne sudove, sprečava nastanak karcinoma...  Odličan je izvor vitamina C, A, E, K, kao i vitamina B grupe. Minerali skriveni u ovom povrću su kalijum, sumpor, fosfor, bakar, mangan, selen, natrijum, cink i magnezijum, a tu još i brojni antioksidansi i fitohemikalije.

Vitamin C i folna kiselina preporučuju ovo povrće za zdravlje srca. Karfiol sprečava razvoj brojnih kardiovaskularnih oboljenja i reguliše nivo homocisteina, amino-kiseline rizične za srčani mišić. Brojna istraživanja potvrdila su da hranljive materije u karfiolu štite od hipertenzije, arteroskleroze, moždanog udara i infarkta, a kao dragoceni izvor vitamina K, beli cvetovi karfiola imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi.

Pored antioksidativnog dejstva, karfiol igra veoma važnu ulogu u čišćenju organizma i detoksikaciji. Konzumiranje ovog povrća pomaže izbacivanje štetnih materija nastalih taloženjem usled neizbalansirane ishrane, ali i zagađenja iz životne sredine, uključujući i zračenja. Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima.

Foto: Shutterstock

Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze. Pomaže kod tegoba izazvanih alergijom, astmom ili infekcijama respiratornog trakta, a blagotvorno deluje kod prehlade i gripa.

Osim toga, karfiol se pokazao kao odličan saveznik u borbi protiv upale desni, bolesti zuba, usne duplje i ždrela. Nutricionisti ga preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, jer ublažava tegobe. Takođe, dobar je i za muškarce koji imaju problema s prostatom, a uz to ima i jaka afrodizijačka svojstva.

Zahvaljujući vitaminu B8 ova namirnica blagotvorno deluje i na zdravlje mozga. Tokom jednog istraživanja učesnici koji su konzumirali karfiol pokazali su bolje rezultate na testovima kognitivnih funkcija, senzorne i perceptivne brzine.

Na trpezi

Zbog svog specifičnog i blagog ukusa, cvetovi karfiola imaju široku primenu u kulinarstvu. Kao predjelo ili lagana večera najčešće se jede kuvani i preliveni maslinovim uljem i svežim začinima ili sosevima, poput bešamela, sosa od paradajza ili sira.

Među glavnim jelima ističu se sufle od karfiola, musaka, rižoto, testenina sa sosom od karfiola, dinstani karfiol, razne krem čorbe i variva. Iako većina ljudi baca listove i stabljiku, oni su dobar dodatak u pripremi bujona.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Pečeni karfiol sa fetom

Sastojci: veća glavica karfiola, 2 dl belog vina, 50 ml maslinovog ulja, 4 kašike soli, 2 kašike putera, 3 kašike soka od limuna, kašika šećera, 3-4 zrna bibera, lovorov list, 100 g feta sira.

Priprema: U veću šerpu sipajte ulje, vino, so, šećer, biber, puter, sok od limuna i lovor, pa dodajte oko litar vode (karfiol treba da bude prekriven do 3/4 visine). Kad voda provri, dodajte celi karfiol bez listova i stabljike, isečen tako da može da stoji. Kuvajte 15-20 minuta dok ne omekša, izvadite ga uz pomoć dve veće kašike, pusitite da se kratko ocedi i stavite ga u posudu za pečenje. Narendajte fetu i ugurajte je između cvetova. Pecite u zagrejanoj rerni oko 20 minuta dok ne porumeni, a sir ne omekša. Poslužite toplo kao prilog uz meso ili kao lagani obrok uz salatu.

Foto: Shutterstock

Pasta i pečurke

Sastojci: 300 g šampinjona iseckanih na četvrtine, manja glavica karfiola isečena na manje buketiće, 350 g testenine, 150 g slanine iseckane na kockice, 120 g rendanog parmezana, 2 žumanca, 2 kašike seckanog peršuna, 3 kašike maslinovog ulja, so i biber.

Priprema: Zagrejte rernu na 200 stepeni. U činiji pomešajte šampinjone sa karfiolom, slaninom i maslinovim uljem, sipajte u pleh obložen aluminijumskom folijom i pecite 15-20 minuta. Posle 10 minuta okrenite povrće i slaninu i pecite dok ne porumeni. U međuvremenu skuvajte testeninu (taljatele) u posoljenoj kipućoj vodi, iscedite i sačuvajte 180 ml vode od kuvanja. Isceđenu testeninu vratite u šerpu. U činiji umutite žumanca i rendani parmezan, pa postepeno dolijte sačuvanu vodu od kuvanja, sipajte preko testenine i promešajte. Pospite peršunom, dodajte pečeno povrće i slaninicu. Posolite, pobiberite i poslužite dok je vruće.

Foto: Shutterstock

Pikantna čorba

Sastojci: glavica karfiola, 2 - 3 struka praziluka, 2-3 kašike maslinovog ulja, 3 čena belog luka, 1-2 ljute paprike (čili), suvi začin, 2-3 parčeta hleba, sitno iseckan peršun, 2 do 3 l vode.

Priprema: Na maslinovom ulju u šerpi prodinstajte sitno iseckan praziluk (beli i sve tlo ze leni deo), beli luk i čili očišćen od žilica. Karfiol iskidajte na cvetiće, kratko propržite i nalijte sa vodom (u zavisnosti da li volite gušću ili tečniju čorbu, počnite sa 2 l vode). Kad je povrće skuvano, usitnite ga štapnim mikserom. Po želji, možete dodati 100 ml pavlake za kuvanje i vratiti na šporet da se zagreje. Isecite hleb na kockice, prelijte ih sa malo maslinovog ulja i pecite u rerni oko 5 minuta na 200 stepeni da porumeni. Čorbu servirajte sa krutonima, posutu seckanim peršunom i prelivenu sa vrlo malo maslinovog ulja.