VEĆ S 16 GODINA JE IMAO PUŠKU U RUCI! Čuveni pustolov otkriva najveće tajne o talibanima i Avganistanu! (FOTO)

Kristijan Ilinčić

17:12 Zanimljivosti 0

Informer.rs/J.G. | 02. 07. 2022.

VEĆ S 16 GODINA JE IMAO PUŠKU U RUCI! Čuveni pustolov otkriva najveće tajne o talibanima i Avganistanu! (FOTO)

Zbog ljubavi prema putovanjima i avanturi, Kristijan Iličić je obišao više od 100 zemalja, a sada otkriva skrivene strane Avganistana

Kristijan Iličić je, kako sam sebe opisuje, putnik i pustolov, a posetio je više od 100 država. Na zanimljiv i jedinstven način, praćen fotografijama i snimcima, donosi priče s najrazličitijih dalekih destinacija, od kojih su neke veoma opasne, poput Avganistana, Somalije i Jemena.

Na društvenim mrežama, Kristijan pokušava da približi svoje utiske o Avganistanu:

- Krenuo sam na više od 10h udaljen put iz Bamyana prema gradu Chaghcharanu, putem kojim pre dve godine nije bilo šanse da prođem. Silno sam hteo da vidim Džamski minaret, koji se od Chagcharana nalazi na još dodatnih 7 sati vožnje po zabačenim, opasnim i planinskim putevima. Minaret je godinama bio nedostupan i meni je ostao na listi neostvarenih želja. Sada mi se ukazala prilika da ga vidim!

Do samog Chaghcharana takođe smo vozili kroz zabačene delove Avganistana, video sam kako žive pastiri, u pustarama bez telefonskog signala, u kućicama izgrađenim od pečene opeke, vrlo skromno... Hteo sam odmah krenuti dalje iz Chaghcharana za Džam, ali talibani mi to nisu dopustili. U ovome kraju ljudi nisu videli turiste, bojali su se kako će lokalci reagovati na mene. Dodelili su mi svog vojnika, koji je trebalo da me "čuvati" celo popodne i veče, a odlučili su i da me taj vojnik prati i drugi dan na putu do Džama.

U gradu su mi, međutim, ljudi prilazili jako prijateljski i ljubazno. Slikao sam prvo jednog čoveka, pa se priključio drugi, pa treći... Svi su se čudili, bilo je to stvarno izuzetno iskustvo. Na kraju su i talibani spremno pozirali! Da. Nisu ovde baš viđali turiste, tj. kažu da ga nikada i nisu videli, ali to ne znači da se u njima krije strah ili nepoverenje, a ne znači ni da treba dolaziti sa strahom i nepoverenjem. Susreli smo se čistih srca, dobre volje, iskreno. I iskustvo je bilo neopisivo!

Talibanski vojnik kojeg su mi dodelili zove se Karim Abdul. Večerali smo zajedno i popričali. Čovek koji je sedeo nasuprot mene, već je sa 16 godina imao pušku u ruci, a sada mu je 20 godina. Četiri godine ratuje kao taliban, kaže da se tokom borbi jako bojao da će poginuti. Nekoliko prijatelja iz njegove jedinice je poginulo. Mesecima je znao piti čaj i jesti jedino hleb. Tvrdi da ne želi rat, no da je spreman poginuti za boga i svoju zemlju.

Kao vojnik prima platu od 100 dolara mesečno, kaže da bi voleo da ima ženu i decu. Sve vreme dok sam pričao s njim u očima sam mu vidio uplašeno dete. U drugim delovima sveta 20-godišnjaci izlaze, zabavljaju se... On u ovim godinama nosi pušku. I nosi je već jako dugo. Ali iz očiju mu nije nestalo ono dete. To dijete će me "čuvati" na putu do Džama i natrag. I njemu će ovo biti prvi poseta tom lokalitetu.

Sanjam da možda kad se ovako susretnu svetovi, da se napravi neki mikronski pomak, da se negde nešto otkači u univerzumu i da se tok istorije ipak malo promeni. I onda još malo i još malo i... Odjednom i pod ovim nebom, deca ne nose pušku. Trebaće godine i godine - napisao je Kristijan i u novoj objavi dodao:


- Krenuli smo vrlo rano, u 4 u jutro iz Chaghcharana prema lokalitetu gde se nalazi Džamski minaret. Krenuli smo tako rano jer nas je čekalo puno sati vožnje. U istom danu je trebalo da posetimo minaret, vratimo mog "čuvara" Karima u Chaghcharan i pođemo nazad do Bamyana. Preko 20 sati vožnje u istome danu! Putevi su beskonačni, na nekim delovima, satima drndanje vozeći se samo 20 km na sat.

Nisam niti znao kakvi će se prizori otvoriti pred mojim očima! Zabačeni planinski putevi kojima se do sad niko od nas četvorice putnika nije vozio, skrivale su neverovatnu lepotu brdskog pejzaža, predivnih udolina, fine boje stena u kontrastu s plavim nebom. Krajolik se stalno menjao, odjednom drveće, u stene utisnute kuće, u kojima žive ljudi koje nikada neki stranac nije posetio.

Ulazili smo u talibanska sela, posred njih se vijori njihova bela zastava. Nisam mogao ni izdaleka zamisliti da ću se zateći u ovakvom kraju, na ovim mestima! Toliko sam bio srećan! Ovo je bila avantura za sve nas, Sakhija i Mahdija, mene i Karima.

Ljudi u selima bili su susretljivi, smeo sam da ih slikam. Vode neki svoj život, možda je baš ovakav od davnina, uz moderne dodatke kao što su motorna vozila (što nije izbacilo magarca iz upotrebe) i naravno neizbežne kalašnjikove. Nešto što se možda iz daljine čini kao brdovit i pusti kraj, čim se približiš počne pulsirati životom i raznim bojama, oko kuća u stenama ili četvrtasto zazidanim od kamenih blokova ima i zelenila. I ovdje su ljudi bili vrlo susretljivi.

Putovanje do Džamskog minareta kojeg zovu i "Toranj pobede" pokazalo se velikim dobitkom za sve nas. Krajevi koje sam video urezaće mi se zauvek u sećanje, a rečima je vrlo teško opisati ono što sam osećao. Ovo treba lično doživeti.
 

BONUS VIDEO:



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.