Openhajmer - svi smo gledali film, a malo ko zna ove detalje iz života slavnog fizičara!

Kao jedan od vođa "Projekta Menhetn", fizičar Robert Openhajmer je stvorio atomsku bombu, ali je nakon njihovog bacanja na Hirošimu i Nagasaki, zbog toga zažalio i ostao upamćen u istorji kao "otac naprave sudnjeg dana".

Tog 16. jula 1945. godine, kada su bačene bombe na Hirošimu i Nagasaki, život jednog čoveka se zauvek promenio. Taj čovek je bio fizičar Robert Openhajmer, vođa "Menhetn projekta".

Ko je bio Robert Openhajmer?

Rođen 22. aprila 1904. u Njujorku, Robert Openhajmer je studirao filozofiju, književnost i jezike. Pored toga, voleo je i klasiku: čitao je Platonove dijaloge na grčkom i drevne hinduističke pesme. Opi, nadimak po kom je bio poznat među svojim rođacima, počeo je da pokazuje interesovanje za eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu Harvard, a posebno dok je studirao termodinamiku. U Sjedinjenim Državama, mali broj univerziteta je posvećivao deo svojih programa ovoj temi, pa je Openhajmer odlučio da nastavi studije u Evropi. 

Prijatelji su ga opisivali kao čoveka teškog karaktera. Tokom 1920-ih, naučnik je živeo život čoveka "odsečenog" od stvarnog sveta: nije čitao novine niti slušao radio. Čuo je za pad na Volstritu dok je šetao sa fizičarom - a kasnije i nobelovcem Ernestom Lorensom - šest meseci nakon što se to dogodilo. On je potvrdio da je prvi put glasao na predsedničkim izborima 1936. godine, uprkos činjenici da je godinama ranije već počeo da se interesuje za međunarodnu politiku.

Foto: sites.google.com

 

Lažne optužbe i pokušaji diskreditovanja

Openhajmer je bio uključen u ekipu koja je učestvovala u "Projektu Menhetn", uprkos činjenici da je FBI počeo da ga istražuje 1941. godine kako bi utvrdio da li je član Кomunističke partije Sjedinjenih Država. Ono što su uspeli da potvrde jeste da je bio deo Izvršnog komiteta Američke unije za građanske slobode, koja je smatrana paravanom za komunističke aktivnosti.

Tako je dosepo na spisak koji je uključivao sve one ljude koji su u slučaju vanredne situacije u državi, morali da budu uhapšeni. Uz sve ovo, zaprepašćenje je izazvalo i to što ga je Lesli Grouvs - visoka komanda "Menhetn projekta" i nadzornik izgradnje Pentagona - postavio na čelo projekta. Ali general ga je smatrao najpogodnijom osobom za to, uprkos izveštajima FBI.

Godine 1953. Openhajmer je optužen za saradnju sa komunistima, da je štitio neke od njih tokom boravka u Alamogordu. Iako tvrdnje nikada nisu dokazane, sve bezbednosne dozvole su povučene. Nemilosrdno je ispitivan, pa čak i ponižen detaljima iz privatnog života.

Foto: sites.google.com

 

Atomske bombe i rehabilitacija

Federacija američkih naučnika odmah je stala u njegovu odbranu, čineći ga simbolom nepravednog lova na veštice. U narednim godinama je nastavio da piše i objavljuje radove, da bi mu godine 1963 američki predsednik Lindon Džonson uručio nagradu Enriko Fermi, gest političke rehabilitacije.

Openhajmer se posvetio dušom i telom realizaciji glavnog cilja projekta. Ali nakon eksplozije dve atomske bombe na japanskom tlu, u Hirošimi i Nagasakiju, ponos koji je Openhajmer osećao nakon testova u Novom Meksiku pretvorio se u užasan osećaj krivice. U poseti američkom predsedniku Hariju Trumanu, Openhajmer je rekao da mu je žao što ima "krv na rukama". Кada je naučnik otišao, Truman je rekao da više nikada ne želi da vidi "ovog skota", smrknutog lica i vidno uznemiren.

Foto: sites.google.com

 

Ministarstvo energetike SAD je 2014. godine objavilo kompletan transkript suđenja Openhajmeru, čiji mnogi detalji su i ranije bili poznati. Ipak, objavljeni materijal je potvrdio da je on zaista bio odan svojoj zemlji. Ostao je upamćen kao jedan od najvećih fizičara sveta, ali i kao čovek koji je, kao tvorac atomskih bombi, neposredno zaslužan za nebrojeno odnetih života u eksplozijama atomskih bombi u Japanu 1945. godine.

Umro je u Prinstonu, 18. februara 1967. godine od raka grla, a ove godine je prikazan film o njemu i njegovom životu, koji je stekao ogromnu popularnost širom sveta.