Budite se na svaki šum i to vas izluđuje? Ovo stanje večitog stražara je alarmantno i ima svoje ime

Zamislite da ste neprestano na oprezu, da vam je mozak uvek u stanju pripravnosti, skenirajući okolinu za potencijalne opasnosti. To stanje je poznato kao hiperbudnost.

Hiperbudnost podrazumeva stanje u kojem je telo i um konstantno u režimu borbe ili bega, čak i kada objektivne pretnje nema. Ovo nije samo umor ili stres, već tihi, iscrpljujući zatvor u kojem se živi.

Život pod lupom

Foto: Shuterstock

Zdravlje

Problemi sa spavanjem? Doktorka otkrila namirnicu koja će vas momentalno baciti u krevet!

Pistaći su ukusna opcija koja vam može pomoći da lakše zaspite. Ovi orašasti plodovi sadrže značajnu količinu melatonina, ključnog hormona za regulaciju sna.

23.06.2024

20:00

Zdravlje

Loš san otkriva progresivnu bolest i do 15 godina ranije: Naučnici došli do zapanjujućeg otkrića

Problemi sa snom mogu biti rani znak Alchajmera, Parkinsona i demencije i do 15 godina pre simptoma.

02.07.2025

17:40

Osobe koje pate od hiperbudnosti doživljavaju svet kao potencijalno opasno mesto. Njihov nervni sistem je preterano osetljiv na draži iz okoline, što znači da svaki šum, iznenadni pokret ili promena u izrazu lica druge osobe može biti protumačen kao znak pretnje.

To dovodi do preteranih reakcija, poput iznenadnog trzanja, ubrzanog rada srca ili napada anksioznosti.

Ovo stanje često nastaje kao posledica traume - bilo da se radi o zlostavljanju, zanemarivanju, ratnim iskustvima ili bilo kojoj situaciji u kojoj je osoba bila prinuđena da bude neprekidno na oprezu radi preživljavanja.

Mozak se tada "nauči" da konstantno skenira okolinu, čak i mnogo nakon što je opasnost prošla.

Nevidljivi teret svakodnevice

Foto: Shutterstock

Život s hiperbudnošću je izuzetno iscrpljujuć. Zamislite da nikada ne možete da se opustite. Odlazak u prodavnicu postaje agonija zbog buke i gužve. Spavanje je teško, jer mozak i dalje "radi prekovremeno", proveravajući da li je sve sigurno.

Osobe sa hiperbudnošću često pate od nesanice, hroničnog umora, glavobolja i mišićne napetosti. Socijalni odnosi postaju izazovni, jer stalna sumnjičavost i preterana reaktivnost mogu udaljiti druge.

Iako spolja mogu delovati smireno, unutra se odvija neprekidna borba. Svaki nepredviđen događaj, svaka kritika, čak i benigna iznenađenja, mogu izazvati intenzivnu fizičku i emocionalnu reakciju. To ih čini izuzetno podložnim anksioznim poremećajima, napadima panike i depresiji.

Put ka normalnom snu

Foto: Shuterstock

Prepoznavanje hiperbudnosti je prvi korak ka oporavku i čvrstom snu. Važno je shvatiti da to nije slabost karaktera, već posledica dubljih mehanizama preživljavanja i krenuti u tretmane oporavka.

Posebno efikasna može biti kognitivno - bihejvioralna terapija (KBT) ili terapija desenzitizacije i reprocesiranja pokretima očiju (EMDR), koje pomažu u obradi traume i promeni misaonih obrazaca.

Zatim, učenje vežbi disanja, meditacije i svesne pažnje (mindfulness) može pomoći u smirivanju preaktivnog nervnog sistema.

Foto: pexels.com

Razvijanje rutine i stvaranje predvidivog, sigurnog okruženja može smanjiti potrebu za konstantnim oprezom.

Život sa hiperbudnošću je izazovan, ali nije bezizlazan. Uz podršku stručnjaka i posvećenost radu na sebi, moguće je naučiti mozak da se opusti, da razlikuje stvarne pretnje od lažnih alarma, i konačno pronaći mir i spokoj.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.