Voće koje čini čuda zimi: Jača imunitet, briše bore i štiti mozak - jedite ga što više

Kako je u toku sezona gripa i prehlada, stručnjaci savetuju ljude da jedu što više klementine, voće slično mandarinama, ali daleko bogatije vitaminom C.

Ovo voće je prepuno hranljivih materija i niskokalorično, pa predstavlja snažnog saveznika za imuni sistem i kožu tokom zime. Dodatna prednost je i pozitivan uticaj na zdravlje mozga, piše New York Post.

Klementine jačaju imunitet

Reč je o klementinama, manjim i slađim srodnicima pomorandže. Ovi agrumi se lako gule, obično su bez semenki, a vrhunac sezone im je od novembra do kraja januara. Uprkos njihovoj maloj veličini, nutritivno su veoma vredne: jedna klementina ima samo 35 kalorija, ali obezbeđuje gotovo 40 odsto preporučene dnevne doze vitamina C, ključnog za optimalno zdravlje.

Vitamin C je esencijalni nutrijent, što znači da telo ne može samo da ga proizvodi, već je neophodno unositi ga putem ishrane. On predstavlja snažnu podršku imunitetu jer pomaže u uništavanju infektivnih mikroba, istovremeno štiteći telesna tkiva od oštećenja. Istraživanja pokazuju da redovna i dovoljna konzumacija vitamina C može pomoći u smanjenju jačine i trajanja simptoma prehlade. Međutim, malo je dokaza da uzimanje vitamina C nakon pojave bolesti ubrzava oporavak, stoga je doslednost u konzumaciji klementina ključna.

Foto: Shutterstock

Vitamin C je takođe presudan za sintezu kolagena, proteina koji kožu održava čvrstom i glatkom. Održavanje odgovarajućeg nivoa kolagena može smanjiti sitne bore, sprečiti opuštanje kože, pa čak i ubrzati zarastanje rana. Klementine su takođe bogate drugim antioksidansima, poput flavonoida, koji se mogu boriti protiv upala, smiriti crvenilo i ublažiti stanja kože poput akni ili rozaceje. Zahvaljujući visokom udelu vode, ovo voće pomaže i u hidrataciji kože, sprečavajući njenu suvoću i ljuštenje.

Pomažu zdravlju mozga

Poput ostalih citrusa, klementine su korisne za zdravlje mozga. Sadrže bioaktivna jedinjenja poput polifenola, koji imaju protivupalna i antioksidativna svojstva i pomažu u zaštiti mozga od oštećenja. Flavonoidi prisutni u citrusima imaju neuroprotektivni potencijal, smanjujući oksidativni stres i upale u mozgu, kao i podstičući pamćenje i funkciju učenja.

Klementine su takođe bogat izvor hesperidina, bioflavonoida koji može pomoći u smanjenju upala, poboljšanju protoka krvi u mozgu i podršci ukupnom zdravlju moždanih ćelija. Istraživanja pokazuju da unos hesperidina putem ishrane može poboljšati kognitivne funkcije poput pažnje, učenja i pamćenja. Štaviše, studije pokazuju da bi svakodnevna konzumacija agruma poput klementina mogla smanjiti rizik od razvoja demencije kod starijih osoba za gotovo 15 odsto.

Foto: Shutterstock

Prilikom konzumacije klementina važno je uzeti u obzir određene informacije. Neka istraživanja su pokazala da klementine sadrže furanokumarine, jedinjenje koje se takođe nalazi u grejpfrutu, a koje može ometati dejstvo određenih lekova, uključujući statine za snižavanje holesterola, te potencijalno izazvati komplikacije. Zbog bezbednosti, stručnjaci preporučuju savetovanje sa lekarom ili farmaceutom o mogućim interakcijama sa lekovima pre uvođenja većih količina citrusa u ishranu.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.