Test snage koji predviđa dugovečnost: Proverite koliko ste spremni

Snaga mišića je ključni faktor dugovečnosti kod osoba starijih od 60 godina, a istraživači ističu da stisak šake i sposobnost ustajanja sa stolice, mogu precizno da ukaćžu na rizik od smrti u narednim godinama.

Tim sa Univerzitet u Bafalu pratio je više od 5.000 žena u dobi od 63 do 99 godina. Tokom osmogodišnjeg praćenja, pokazalo se da one sa jačim stiskom šake i boljim rezultatima u testu ustajanja sa stolice imaju značajno manji rizik od smrtnog ishoda.

Ovi jednostavni testovi mogu postati praktičan alat za procenu zdravstvenog stanja i prevenciju komplikacija u starijoj populaciji.

Kako izgleda test?

Testovi snage mišića kod starijih osoba jednostavni su, ali veoma informativni. Jedan od njih meri snagu šake, dok drugi procenjuje snagu donjeg dela tela. Tokom testa za noge, ispitanica sedi na stolici sa rukama prekrštenim na grudima, zatim ustaje bez pomoći ruku, ponovo seda i ponavlja pokret pet puta što je brže moguće.

Istraživači su pri analizi uzeli u obzir i druge faktore koji utiču na zdravlje, poput nivoa fizičke aktivnosti, vremena provedenog sedeći, brzine hoda i koncentracije C-reaktivnog proteina u krvi - pokazatelja upale u organizmu. Čak i kada su ovi faktori uračunati, snaga mišića i dalje je ostala snažan prediktor dugovečnosti kod žena starijih od 60 godina.

Ovi jednostavni testovi pružaju praktičan način da se rano identifikuju osobe s povećanim rizikom i da se fokusira na očuvanje snage i vitalnosti u starijoj dobi.

Foto: Shutterstock

Studija je pokazala da svakih dodatnih sedam kilograma snage stiska šake smanjuje rizik od smrti u proseku za oko 12 odsto. Brzina ustajanja sa stolice takođe je važna: prelazak iz sporijeg u brži tempo, u koracima od šest sekundi, povezan je sa približno četiri odsto manjim rizikom od smrtnog ishoda.

- Ako nemate dovoljno snage da ustanete sa stolice, teško ćete obavljati i aerobne aktivnosti, poput hodanja, koje su najčešći oblik rekreacije kod osoba starijih od 65 godina - objašnjava Majkl Lamont.

On dodaje da mišićna snaga omogućava telu da se kreće iz jednog položaja u drugi, posebno kada pokret ide protiv sile gravitacije. „Zdravo starenje verovatno zahteva kombinaciju aerobnih aktivnosti i vežbi za jačanje mišića. Kada više ne možemo da ustanemo sa stolice i slobodno se krećemo, nastaje ozbiljan problem“, ističe Lamont.

Veza između mišića i dugovečnosti

Ovo istraživanje predstavlja do sada najveću analizu uticaja snage mišića na dugovečnost kod žena starijih od 60 godina. Rezultati pokazuju da razlike u telesnoj težini ili građi ne objašnjavaju ovu povezanost - čak i kada se snaga mišića prilagodi telesnoj ili mišićnoj masi, žene sa jačim mišićima i dalje imaju značajno manji rizik od smrti.

Zanimljivo je da su korist imale i žene koje nisu dostizale preporučenih 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, ukazujući da veća mišićna snaga sama po sebi doprinosi dugovečnosti.

Zašto je očuvanje snage važno

Kako žene starije od 80 godina predstavljaju najbrže rastuću starosnu grupu u razvijenim državama, očuvanje mišićne snage postaće ključno pitanje javnog zdravlja u narednim decenijama, ističe Majkl Lamont, piše SciTechDaily.

Foto: Shutterstock

Kako jačati snagu

Snaga mišića može se razvijati na više načina: pomoću tegova, sprava, elastičnih traka ili vežbi sa sopstvenom težinom, poput sklekova uz zid i čučnjeva.

- Nije neophodno ići u teretanu. Čak i konzerve ili knjige mogu poslužiti kao opterećenje i stimulisati mišiće kod osoba koje nemaju druge mogućnosti - dodaje Lamont.

On ipak upozorava da starije osobe, posebno one sa bolovima, problemima sa ravnotežom ili hroničnim bolestima, pre početka vežbanja treba da se posavetuju sa lekarom ili fizioterapeutom kako bi odabrale bezbedne i prilagođene vežbe.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.