Boli vas kuk? Evo odakle neprijatnost zapravo dolazi, možda nije do zgloba

Bol u kuku ne potiče uvek isključivo iz samog zgloba, već često može biti povezan sa kičmom ili strukturama koje ga okružuju, zbog čega je tačna dijagnostika presudna za uspešno lečenje.

Ova tegoba je čest razlog obraćanja lekaru, naročito kod starijih osoba, ali izvor bola može biti i u lumbalnom delu kičme. Upravo zato je važno utvrditi da li bol dolazi iz kuka ili je prenet iz drugog dela tela, jer od toga zavisi terapijski pristup.

Pogrešna procena može produžiti tegobe i smanjiti efikasnost lečenja.

Koksartroza kao najčešći uzrok

Koksartroza predstavlja degenerativno oboljenje zgloba kuka koje nastaje postepenim trošenjem hrskavice, a zahvata i okolne strukture poput kosti, ligamenata i zglobne kapsule.

Simptomi se ogledaju u ukočenosti, smanjenoj pokretljivosti i bolu koji utiče na svakodnevne aktivnosti. Iako se najčešće javlja sa godinama, može biti posledica povreda, preopterećenja, gojaznosti, urođenih anomalija ili upalnih procesa.

Intenzitet tegoba ne mora uvek odgovarati nalazima sa snimaka, neki pacijenti sa izraženim promenama imaju blage simptome, dok drugi sa minimalnim oštećenjima trpe jači bol. Zato se uvek posmatra stanje pacijenta, a ne samo radiološki nalaz.

Foto: Shutterstock

Kako razlikovati bol kuka i kičme

Bol koji potiče iz kuka najčešće se oseća u preponama, pojačava se pri hodu i opterećenju i praćen je ograničenim pokretima. S druge strane, bol koji dolazi iz kičme može da se širi ka butini ili kolenu i često uključuje neprijatne senzacije poput trnjenja, peckanja ili "preskakanja".

Takođe, menja se u zavisnosti od položaja tela i može ukazivati na iritaciju nerava, što je često povezano sa degenerativnim promenama ili diskus hernijom. Za postavljanje dijagnoze koriste se klinički pregled, snimanja poput rendgena ili magnetne rezonance, kao i dodatne analize.

Nehirurške metode lečenja

Bol u kuku ne znači odmah i operaciju. U ranim i srednjim stadijumima najčešće se primenjuju konzervativne metode: lekovi protiv bolova i upale, fizikalna terapija, kao i vežbe za jačanje mišića i stabilizaciju zgloba.

Posebno je važna kontrola telesne težine, jer višak kilograma dodatno opterećuje kuk.

PRP terapija

Sve više se primenjuje i PRP terapija, koja podrazumeva seriju tretmana u razmaku od nekoliko nedelja. Njeno dejstvo se razvija postepeno i zasniva se na aktiviranju prirodnih procesa regeneracije. Za razliku od kortikosteroida koji brzo deluju, PRP ima dugoročniji efekat.

Foto: Shutterstock

Kod blažih i srednjih oblika osteoartritisa može doprineti smanjenju bola i boljoj funkciji zgloba, dok je kod uznapredovalih promena efekat ograničen i najčešće se koristi kao način da se operacija odloži.

Terapija se često kombinuje sa rehabilitacijom i vežbama, a zbog dubine zgloba kuka primena zahteva preciznost i stručnost. Koristi se sopstvena krv pacijenta, pa je rizik od alergijskih reakcija minimalan, dok su nuspojave uglavnom blage i prolazne.

Kada je operacija potrebna

Hirurško lečenje, odnosno ugradnja veštačkog kuka, razmatra se kada bol postane stalan i značajno narušava kvalitet života, a druge metode više ne daju rezultate. To su situacije kada su svakodnevne aktivnosti poput hodanja, oblačenja ili spavanja otežane.

Savremena ortopedija postiže dobre rezultate, ali se radi o ozbiljnom zahvatu koji zahteva detaljnu procenu zdravstvenog stanja i individualni pristup. Pravovremeno prepoznavanje uzroka i adekvatno lečenje mogu značajno usporiti napredovanje tegoba, a u mnogim slučajevima i odložiti operaciju.

Bol u kuku je složen simptom koji ne treba posmatrati površno, jer može poticati iz samog zgloba, ali i iz kičme ili okolnih struktura, što zahteva pažljivu i sveobuhvatnu dijagnostiku.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.