Lekari upozoravaju: Problemi sa srcem mogu da uzrokuju jednu neizlečivu bolest

Dr Čeng-Han Čen upozorava da zdravlje srca ima važnu ulogu u očuvanju funkcije mozga. Novo istraživanje pokazuje da čak i blagi problemi sa srcem mogu biti povezani sa većim rizikom od demencije.

Studija objavljena u časopisu JNeurosci - The Journal of Neuroscience pokazala je da slabija funkcija srca može biti povezana sa mikroskopskim promenama u moždanom tkivu, posebno u delovima koji su osetljivi na promene povezane sa Alchajmerovom bolešću.

Na koje faktore možemo da utičemo?

Ranija istraživanja već su pokazala da određena srčana oboljenja, poput srčane insuficijencije, koronarne bolesti i atrijalne fibrilacije, mogu povećati rizik od problema sa pamćenjem i razvoja demencije.

Sja Džang (Xia Zhang), doktorand na Institutu Maks Plank za kognitivne i neurološke nauke u Nemačkoj i glavna autorka istraživanja, ističe da je zdravlje srca jedan od faktora na koje ljudi mogu da utiču.

- Visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost i dijabetes tipa 2 predstavljaju faktore rizika koje možemo da kontrolišemo i tako smanjimo mogućnost razvoja demencije - navodi Džang.

Foto: Shuterstock

Promene u mozgu mogu nastati mnogo ranije

Tokom tri i po godine naučnici su pratili 73 učesnika Lajpciške studije o srcu, prosečne starosti oko 55 godina. Među ispitanicima su bili ljudi sa dijagnostikovanom srčanom insuficijencijom, ali i oni kod kojih bolest nije potvrđena, iako su postojale sumnje na probleme sa koronarnim krvnim sudovima.

Džang objašnjava da mozak zavisi od stalnog dotoka krvi i kiseonika.

"Mozak u velikoj meri zavisi od stabilnog protoka krvi i dovoljne količine kiseonika. Ako srce, makar i neznatno, ne pumpa dovoljno efikasno, to vremenom može da utiče na funkciju mozga."

Istraživači su želeli da otkriju da li se povezanost između srca i mozga pojavljuje još pre nego što se razvije ozbiljna srčana bolest ili se promene primete na klasičnim pregledima.

Foto: Shutterstock

I blaga slabost srca može ostaviti posledice

Rezultati su pokazali da čak i manje smetnje u radu srca mogu biti povezane sa promenama u sitnoj strukturi moždanog tkiva, naročito u regijama koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću.

- Ovaj nalaz pokazuje da mozak može biti osetljiv na poremećaje rada srca mnogo ranije nego što to uobičajeno prepoznajemo u kliničkoj praksi - rekla je Džang.

Naučnici su utvrdili da su čak i mala smanjenja sposobnosti srca da pumpa krv povezana sa kasnijim promenama u mozgu kod ljudi koji još nisu imali dovoljno simptoma za dijagnozu srčane insuficijencije. Te promene bi mogle delimično objasniti vezu između slabijeg rada srca i kasnijih problema sa pamćenjem.

Ipak, istraživači naglašavaju da ovo ne znači da su ispitanici razvili Alchajmerovu bolest.

- Nismo pratili biomarkere karakteristične za Alchajmerovu bolest, poput amiloida i tau proteina, pa ne možemo da zaključimo da je kod ovih pacijenata započeo taj proces - naglasila je Džang.

Potrebna su dodatna istraživanja

Prema njenim rečima, praćenje sitnih promena u mozgu moglo bi jednog dana da pomogne u ranom otkrivanju kognitivnih problema, ali ova metoda još nije spremna za svakodnevnu upotrebu u medicinskoj praksi.

Foto: Shutterstock

- Naši rezultati pokazuju da integritet mikrostrukture sive mase može biti veoma osetljiv pokazatelj ranih promena u mozgu, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovaj pristup potvrdio - navodi Džang.

Čuvanje srca pomaže i mozgu

Dr Čeng-Han Čen, interventni kardiolog i direktor Programa za strukturne bolesti srca u Memorijalnom medicinskom centru Sedlbek u Kaliforniji, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da rezultati dodatno potvrđuju značaj očuvanja zdravlja srca.

Sličan stav ima i dr Šeng Fu, kardiolog iz Instituta za srce i krvne sudove u Majamiju.

- Mozak je organ koji direktno zavisi od rada srca i pati kada srce ne može da obezbedi dovoljno krvi, baš kao što pate jetra ili bubrezi. Ovo istraživanje naglašava koliko je važno rano prepoznati čak i blagu sistolnu disfunkciju, čak i kada pacijent nema simptome - kaže Fu.

On dodaje da mozak stalno prati količinu krvi koja dolazi iz srca i reaguje na promene, zbog čega su zdravlje srca i zdravlje mozga tesno povezani.

Lekari zato preporučuju redovne kontrole, održavanje normalnog krvnog pritiska i nivoa holesterola, kontrolu šećera u krvi, fizičku aktivnost, zdravu ishranu, lečenje poremećaja disanja tokom sna, prestanak pušenja i umeren unos alkohola. Sve ove navike ne čuvaju samo srce, već mogu doprineti i smanjenju rizika od problema sa pamćenjem u kasnijim godinama.

BONUS VIDEO