Mnogi Srbi ovo jedu svaki dan, a ne znaju da im skraćuje život: Nova studija ruši najpopularniji mit

Smanjen unos proteina mogao bi da bude ključ za duži i zdraviji život, pokazuju rezultati novog istraživanja koje dovodi u pitanje jednu od najčešćih pretpostavki o zdravom načinu života, navodi se u danas objavljenoj studiji američkih naučnika.

Od proteinskih praškova do energetskih pločica, trend u okviru kojeg ljudi unose velike količine proteina, postao je jedan od najvećih velnes trendova decenije, ali kako svetska populacija stari, novo istraživanje ukazuje na to da bi smanjen unos proteina mogao da bude bolji put ka dužem i zdravijem životu, prenosi Juronjuz.

Posle analize više od 300 studija, istraživači sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison, otkrili su da, iako zvanične preporuke često savetuju ishranu bogatu proteinima, novi dokazi ukazuju na to da smanjenje unosa proteina zapravo može da umanji rizik od bolesti povezanih sa starenjem, kao što su dijabetes i rak.

- Apsolutno je jasno da proteini donose koristi kada je reč o rastu mišića i reakciji na vežbanje kod aktivnih pojedinaca - izjavio je autor studije, Dadli Laming.

On je dodao da s obzirom na to da većina ljudi tokom života najviše vremena provodi sedeći, mnogi verovatno unose više proteina nego što im je zaista potrebno, a što verovatno ima negativne posledice po zdravlje.

Foto: Shutterstock

Studija je pokazala da ishrana sa niskim sadržajem proteina poboljšava metaboličke funkcije tako što smanjuje količinu masnog tkiva, povećava potrošnju energije i poboljšava stabilnost nivoa šećera u krvi.

Ovaj efekat je uglavnom posledica delovanja "zaštitnog hormona" pod nazivom FGF21, čiji se nivo povećava kada je unos proteina nizak i koji pomaže telu da efikasnije troši energiju.

Istraživači su otkrili i da manji unos proteina pomaže telu da pređe u režim "obnove i čišćenja", poznat kao autofagija.

Foto: Shutterstock

Studija, ipak, naglašava da ishrana sa niskim sadržajem proteina nije pogodna za sve. 

Određene grupe treba da izbegavaju ograničavanje unosa proteina, uključujući trudnice i decu u razvoju kojima su proteini neophodni za rast, kao i starije osobe i one koji se oporavljaju od teških povreda.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odredile su referentni dnevni unos proteina za opštu populaciju na 0,83 grama po kilogramu telesne težine.

BONUS VIDEO