Granica normalne telesne temperature više nije 37: Naučnici srušili pravilo staro decenijama

Iako se smatralo da normalna temperatura tela iznosi 37 stepeni Celzijusa, novija istraživanja pokazuju da se ona tokom poslednjih 150 godina smanjila i da je danas bliža vrednosti od 36,4 stepena.

Generacijama unazad učili smo da je 37 stepeni Celzijusa magična granica koja deli zdravo telo od groznice i prehlade. Međutim, moderna naučna istraživanja pokazuju da nas je istorija prevarila -ljudsko telo se tokom poslednjih vekova primetno "ohladilo", a nova normalna temperatura tela odraslog čoveka bliža je 36,4 stepena.

Kako je došlo do ove promene i zašto nam se metabolizam menja, naučnici tek pokušavaju u potpunosti da odgonetnu.

Foto: Shuterstock

Temperatura tela niža za 0,6 stepeni

Temelje ovog medicinskog pravila postavio je još šezdesetih godina 19. veka nemački lekar Karl Vunderlih. On je analizirao preko milion merenja kod 25.000 pacijenata i zaključio da zdrav organizam funkcioniše na tačno 37 stepeni. Ta vrednost se brzo uvukla u udžbenike i postala univerzalni reper.

Ipak, studije sprovedene u 21. veku ozbiljno dovode u pitanje taj podatak. Tim stručnjaka sa čuvenog Univerziteta Stanford analizirao je medicinske kartone gotovo 190.000 Amerikanaca nastale u periodu od 1862. do 2017. godine. Rezultati su pokazali da je prosečna temperatura muškaraca danas niža za oko 0,6 stepeni u odnosu na 19. vek.

- Izgleda da je nova normalnost za odrasle oko 36,39 stepeni - ističe lekarka i istraživačica Džuli Parsonet sa Stanforda.

Zbog čega je temperatura opala?

Glavni osumnjičeni za ovaj biološki trend jesu drastično bolji uslovi života. Pre 150 godina ljudi su se neprekidno borili sa teškim infekcijama poput tuberkuloze, dizenterije i reumatske groznice. Imuni sistem je trošio ogromne količine energije na konstantnu odbranu, a ta unutrašnja borba oslobađala je dodatnu toplotu u telu.

S druge strane, napredak medicine, uvođenje vakcinacije, viši higijenski standardi, kao i savremeni sistemi grejanja i klimatizacije rasteretili su naš organizam. Budući da više ne provodimo veći deo dana smrzavajući se u prostorijama bez kontrole temperature, telu nije potrebno toliko energije za održavanje unutrašnje toplote.

Zanimljivo je da ovaj fenomen nije rezervisan samo za stanovnike razvijenog sveta. Identičan pad zabeležen je i u zabačenim delovima amazonske prašume, među pripadnicima naroda Cimane, čija je prosečna temperatura sa 37 stepeni početkom dvehiljaditih pala na 36,5 stepeni do 2018. godine.

Foto: Shutterstock

Da li su stari toplomeri lagali?

Iako podaci sa Stanforda deluju ubedljivo, deo naučnika i dalje sumnja da su promene isključivo posledica evolucije samog čoveka. Naime, istraživanja pojedinih starih instrumenata pokazala su da su Vunderlihovim toplomerima bili potrebni precizniji mehanizmi jer su pojedini uređaji merili i do dva stepeni više u odnosu na današnju tehnologiju. Pored toga, nekada se temperatura merila ispod pazuha, dok se danas češće meri u ustima.

Ipak, istraživači odbacuju mogućnost da su tehničke greške jedini uzrok, jer statistika jasno pokazuje da su ljudi rođeni u starijim epohama zaista imali toplija tela od savremenih generacija.

Šta je danas normalno?

Lekari podsećaju da univerzalna granica zapravo ne postoji. Telesna temperatura oscilira u zavisnosti od doba dana (najniža je ujutru, a najviša uveče), pola, starosti, pa čak i fizičke građe. Stariji ljudi prirodno imaju nižu temperaturu, dok je kod žena ona u proseku nešto viša.

Stručnjaci poručuju da se na vrednost od 37 stepeni i dalje možemo osloniti kao na orijentir, ali uz napomenu da svako telo ima sopstveni ritam. Ipak, krajnosti su i dalje alarmantne, sve ispod 35 ili iznad 40 stepeni jasan je znak da je organizmu hitno potrebna medicinska pomoć.

BONUS VIDEO