Zimski jelovnik - hrana koja čuva imunitet! Nutricionista otkriva do koliko časova treba večerati

U razgovoru za Informer.rs nutricionistkinja Branka Mirković objasnila je kako da se hranite u toku zime, da biste imali više energije i bolje se osećali.

Tokom zime svi ljudi osećaju određene promene kada je svakodnevno funkcionisanje u pitanju. Jutra su hladna, telo se teže zagreva, često smo pospani i samo imamo želju da se ušuškamo.

Nutricionistkinja Branka Mirković kaže da hrana može da nam pomogne da se u toku zime bolje osećamo i da imamo više energije.

- Savet je da poštujete zahteve svoga tela da bi vas dobro služilo. Pošto vam zimi treba više vremena da se razbudite i ugrejete, ustanite ranije, popijte dobar čaj sa limunom i istuširajte se da uravnotežite cirkulaciju. Obavezno doručkujte - kaže Branka Mirković.

Foto: Shuterstock

Zdrav doručak sadrži proteine

 -  Zimski doručak treba da sadrži proteine i to najbolje jaja na razne načine. Jedite malo više belanaca, kontrolišite količinu ulja i obavezno uzmite fermentisan, manje masan mlečni proizvod sa probiotičkom kulturom - to je kiselo mleko, kefir i neki jogurti. Tako ćete obezbediti proteine koji daju snagu. Da biste odmah dobili energiju pojedite jedno parče svežeg ili prepečenog hleba. To je osnovno što je potrebno za dobar doručak koji se lako vari, a imaćete dovoljno energije i snage za par sati - ističe Branka Mirković.

Foto: Pixabay

Voće i orašasti plodovi su odlična užina

Naša sagovornica podseća da su nam zimi potrebni vitamini, posebno vitamin C.

- Najbolje  je da za užinu pojedete voće, pomorandžu, jabuku, nar, ananas, kivi, kao i do 30 grama oraha, lešnika ili badema. Orašasti plodovi sadrže prirodne biljne masnoće, biljne proteine i zajedno sa voćem odlična su užina. Odlična je užina i pečena bundeva koja, kao i pomorandža, u sebi sadrži beta karoten- kaže Branka Mirković.

Foto: freepik

Spremite ručak unapred

Branka Mirković savetuje da obrok pripremite kod kuće, uveče ili ujutru. 

- Nabavite kutije za ručak koji ćete nositi na posao. Bilo bi dobro da na to naviknete i decu. Kutija za ručak treba da sadrži neki ugljeni hidrat, hleb, testeninu ili pirinač, kao i skuvano i ispečeno meso ili ribu i sveže ili termički obrađeno povrće. Dok ne stekntete rutinu, stavite sve na tanjir da biste stekli uvid o količini hrane koju sebi pakujete - kaže nutricionistkinja.

Branka Mirković poručuje da je najbolje da se obroci planiraju unapred, kao i nabavka i pripreme hrane.

 - Proučite nove načine termičkih obrada hrane da jelo zadrži sve hranljive vrednosti. Posle nekoliko puta to će vam postati laka i jednostavna rutina. Dobar obrok će vam dati energiju u toku dana i dobro zdravlje, i sigurno ćete imati manje troškove. Čuvajte zdravlje i budžet - poručuje ona.
 

Foto: Shutterstock

Poslednji obrok do 19 časova

 - Poslednji obrok pojedite najkasnije do 18 – 19 časova. To može da bude pileća supa, kuvana piletina, potaž ili čorba, meso i salata. Važno je imati meru i ne preterivati sa hranom - kaže Branka Mirković.

 -  Umesto hleba jedite pečeni krompir u ljusci i domaću pravu proju, tako ćete uneti dosta vlakana neophodnih digestivnom traktu. Starija populacija treba da ima izuzetno skroman i jednostavan poslednji obrok. To može da bude parče zdrave proje ili bareni ili pečeni krompir sa malo kiselog mleka ili jogurta -dodaje ona.

Foto: Shuterstock

Obavezno jedite turšiju

Tokom zime je važno da se u ishranu uključi kiselo fermentisano povrće - kiseli kupus i razne turšije.

- Fermentisano povrće štiti organizam, pomaže varenju, sadrži dosta C vitamina. Jedite i salatu od cvekle, rotkve, rena, tucanu papriku. Ljuta paprika štiti organizam i prirodni je antibiotik. Beli luk je prirodni antibiotik, a treba uvrstiti u ishranu i ostale lukove, crni, crveni i praziluk - preporučuje nutricionistkinja Mirković.

Foto: Shuterstock

 

Na kraju razgovora nutricionistkinja Branka Mirković napominje da treba imati na umu da pravilna ishrana zahteva da se obroci razlikuju od aktivnosti, kao i da radnim danima treba da  prilagodite ishranu obavezama tako da imate dovoljno energije.

- Najvažnije je da zapamtimo da naše telo zavisi od hrane koju jedemo - od toga zavisi zdravlje, kao i to koliko ćemo imati energije - zaključuje naša sagovornica.