Kada su predstavnici srpskog kulturno-informativnog centra SPONA iz Skoplja došli u posetu Osogovskom manastiru, bili su neprijatno iznenađeni. Imena srpskih svetih kraljeva sa fresaka u ovom manastiru SPC u Severnoj Makedoniji izbrisana su, a freske su "preimenovane"
Kralj Milutin, Stefan dečanski, Stefan Prvovenčani, knez Lazar, car Uroš tako su postali "Sv. Car Vladimir Kijevski, "Sv. Car Jovan Milostivi", "Sv. Car Konstantin Veliki", "Sv. Nićifor Foka" "Sv. Konstantin Kavasila, Arhiepiskop ohridski" i "Sv. Car Justinijan Prvi".
Prema rečima Miloša Stojkovića iz SPONA-e, natpisi su ispisani nevešto i to je verovatno urađeno tokom ove godine.
Brisanje imena svetitelja – brisanje kulturnih tragova Srba
Ne samo da su na ovaj način oskrnavljene freske srpskih svetitelja, već je oskrnavljena i uspomena na njihovog autora, prvog makedonskog svetovnog slikara Dimitrija Andonova Papradiškog, koji ih je naslikao 1932/33, kao na one koji su freske darovali manastiru, dodaje on.
- Prinuđeni smo da reagujemo kod institucija kako bi se ova stvar ispravila. Da vidimo ko je dozvolio da se tako nešto uradi, po kom rešenju. Po kom zakonu je neko mogao da "preimenuje" srpske vladare-svetitelje - navodi Stojković.
Slične stvari, kaže naš sagovornik, dešavale su se i ranije u istoriji. Bugarski okupatori su tokom Prvog i Drugog svetskog rata iz crkava uklanjali ikone sa srpskim svetiteljima, proterivali i ubijali sveštenike, uništavali freske sa likovima srpskih svetitelja i vladara.
Najeklatatniji primer je, prema Stojkovićevim rečima, uništavanje ktitorske kompozicije u Markovom manastiru nedaleko od Skoplja. Ova zadužbina Mrnjavčevića, kralja Vukašina i njegovih sinova, Marka, Adrijaša, Dmitra i Ivaniša, posebno je stradala jer je predstava kralja Vukašina sa sinovima prekrečena i uništena, dok su ostale freske premazivane masnim bojama.
- Ovo što se dogodilo u Osogovskom manastiru je blaži oblik brisanja tragova, pošto, srećom, sami likovi nisu izbrisani. Ali i samo preimenovanje menja suštinu. I namere zadužbinara, odnosno ljudi koji su pre skoro 90 godina dali novac da se freske oslikaju i da se kroz molitveno pominjanje svetitelji sa fresaka pominju. To je prema nama koji smo vernici i nacionalno svesni, po nama tendenciozno brisanje svesti. To nije samo protivnacionalni akt, mislim da je to akt i protiv kulturne baštine - smatra Stojković.
Ono što bi za čitavu priču moglo da bude zanimljivo je da nije samo freskopisac koji je oslikao manastir potekao sa prostora Današnje Severne Makedonije, sa istih prostora su i darodavci koji su finansirali oslikavanje fresaka, monaško bratstvo manastira sv. Jokaima i Georgije Petrov iz sela Duračka Reka kod Kumanova, fotograf Ignjat Manev iz Krive Palanke, pekarski esnaf iz istog grada, kao i trgovac Aleksandar Sanda Kostić iz sela Kalin Kamen.
Srpski kraljevi su ktitori Osogovskog manastira
Drugi primer pokušaja brisanja svesti koji Stojković navodi dogodio se u skorije vreme, tokom obnove manastira Lešak, čiju su crkvu, posvećenu sv. Atanasiju Aleksandrijskom i sv. knezu Lazaru, 2001. minirali albanski teroristi. Prilikom obnove crkve, prema Stojkovićevim rečima, sa ulaznog portala crkve izgrađene dvadesetih godina prošlog veka izostavljen je lik kneza Lazara.
- To je još jedan dokaz slučajnog ili namernog brisanja tragova koji su važni za hrišćanski svet, ali pre svega za nas Srbe jer su deo naše kulturne baštine. Ali oni su važni i deo su i makedonske i svetske kulture - kaže Stojković.
SPONA Traži, dodaje Stojković, da se natpisi na freskama vrate u izvorno stanje, ali da se istraži ko je oskrnavio freske.
Osogovski manastir posvećen je sv. Joakimu Osogovskom, podvižniku i svetitelju iz XI veka. prvu crkvu na mestu današnjeg manastira podigao je monah Teofan oko sto godina kasnije, a manastir su kasnije zidali i obnavljali srpski kraljevi Milutin i Stefan Dečanski. Od sredine XVIII veka manastir propada, a u tom periodu izgubljene su i mošti sv. Joakima.
Izgradnja nove, velike manastirske crkve počinje 1847. uz novčanu pomoć Stefana Mladenova iz Krive Palanke. Izgradnja crkve je završena 1851, a Dimitar Papadriški je oslikava decenijama – od 1884. do 1945.
Uprkos protivljenju naroda, manastir nasilno zauzimaju bugarski monasi 1910.
U okviru manastira nalazi se još jedna manja crkva, posvećena Bogorodici, izgrađena krajem XI veka, a obnovljena dva veka kasnije, za vreme kralja Uroša I.
Istorijska interpretacija uloge nekadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, prema kojoj je on, krajem Prvog svetskog rata „spasio" Bugarsku od teritorijalnih aspiracija Srbije, Grčke i Rumunije, u najmanju ruku je amaterska. Govoriti o Vudrou Vilsonu na takav način je deplasirano i daleko od istorijskih činjenica
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Istorijska interpretacija uloge nekadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, prema kojoj je on, krajem Prvog svetskog rata „spasio" Bugarsku od teritorijalnih aspiracija Srbije, Grčke i Rumunije, u najmanju ruku je amaterska. Govoriti o Vudrou Vilsonu na takav način je deplasirano i daleko od istorijskih činjenica
Ruska avijacija uništila je privremene punktove ukrajinskih snaga i centre za kontrolu bespilotnih letelica u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Miloš Parandilović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i čelnik stranke Novo lice Srbije, napio se k'o letva na jednoj svadbi u Priboju, pa u tako vidno alkoholisanom stanju seo u automobil i odvezao se, saznaje Informer.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Nakon gotovo svakog masovnog zločina istražitelji pokušavaju da pronađu odgovor na isto pitanje - da li je tragedija mogla da bude sprečena? U mnogim slučajevima odgovor su pronašli među papirima, beleškama i zapisima koje su počinioci ostavili iza sebe.
TS Media, multimedijalni segment Telekoma Srbija, u saradnji sa Sava Centrom, od 12. do 14. juna, organizuje besplatne večernje projekcije remasterizovanih domaćih filmskih klasika na krovu Sava Centra.
Srpska srednjovekovna tradicija puna je običaja koji bi u savremenom svetu bili potpuno neprihvatljivi, a mnogi od tih običaja prikazani su u našim fimovima i serijama.
Radoš Bajić dobitnik je nagrade "Zlatni vitez" na Međunarodnom filmskom festivalu u Sevastopolju za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu "Čuvar ikone Svetog Đorđa".
Ako želite da znate kako nešto funkcioniše u avionu, pitajte stjuardesu. One već dovoljno dugo lete da znaju sve trikove i savete koji olakšavaju ovo iskustvo.
OpenAI navodno predstavlja "Dreaming V3" kao novu verziju sistema memorije za ChatGPT, koja bi trebalo da omogući da razgovori budu mnogo prilagođeniji svakom korisniku.
Meri Filips, poznata šminkerka mnogih slavnih dama, otkrila je trik koji pomaže da lice izgleda sveže i prirodno, a šminka ostane postojana od jutra do večeri.
Grčka već godinama važi za omiljenu letnju destinaciju srpskih turista, a posebno se izdvaja Halkidiki. Pet je razloga zašto Srbi već godinama biraju ovu destinaciju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.