SRPSKA U NIKAD VEĆOJ OPASNOSTI, MESIĆ TRAŽI OD BAJDENA DOZVOLU DA SREDI BiH! Hteo bi da je napravi po meri Sarajeva, SAMO SRBI VIŠE...
Podeli vest
Nova američka administracija može biti zainteresovana za projekat "građanske Bosne", može ih na to podsećati i bivši predsednik Hrvatske, ali je verovatnoća realizacije mala
Ideja o "građanskoj Bosni" nije nova. Zato ni pismo Stjepana Mesića Bajdenu "ne odiše ekskluzivitetom". Inače, Mesićeva "Platforma za BiH" je iz 2014. godine. Sa predavanja u Mostaru. O "Dejtonu 2" pisano je i pre toga.
Centralna izborna komisija BiH poništila je danas izbore u Srebrenici i Doboju, a predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je ta odluka etnički inženjering!
21.01.2021
15:48
Nasrtaji na dejtonski okvir počeli su neposredno nakon implementacije mirovnog sporazuma. Tema "dedejtonizacije" BiH ostala je na stolu punih četvrt veka. Ukidanje entiteta, zamena Predsedništva jednostavnijom centralizovanom vlašću, apsolutna i potpuna primena principa "jedan čovek - jedan glas" i sve što iz takvih odluka proizilazi…
Pretpostavlja se da ovo, u određenoj meri, može zainteresovati novu administraciju u Vašingtonu. Na tim „talasnim dužinama" bili su i pre Trampove pobede. Poslednji „veliki pritisak" organizovan je u poznu jesen 2009. otpočinjanjem Butmirskog procesa i trajao je sve do zajedničke posete Hilari Klinton i (već zaboravljene) Ketrin Ešton tri godine kasnije.
Uz niz pratećih vojnih vežbi, političkih inicijativa, samita, nezaobilaznog ponavljanja parola o „evropskoj budućnosti". Klintonova bejaše jasna - ona će se lično založiti za članstvo BiH u NATO, ali da se ispune uslovi iz famoznog Akcionog plana. Ni skoro deceniju nakon toga BiH nije u NATO, niti će, po svemu sudeći, u tu organizaciju ući brzo. Reaktuelizacija starih težnji danas se odigrava u ovom kontekstu.
Građansko ili nacionalno
Dedejtonizacija BiH neophodna je zarad članstva u NATO! U tu svrhu, nekome kao političko obrazloženje, nekome kao ideološka potka, a nekome kao propagandno sredstvo, nudi se „sedativ" o „građanskoj Bosni". Ona „nacionalna Bosna", kako je u Dejtonu ustrojena, nije moderna, nije funkcionalna. Zarobljeni u iracionalnom, atavističkom, primordijalnom, nikada ne mogu postati deo civilizovanog sveta! Neophodno je, valjda, da svi budu Bosanci, kao u doba Benjamina Kalaja, bošnjačkog, srpskog, hrvatskog ili nekog četvrtog porekla!
Pored toga što nametanje ovog koncepta ima nedvosmislenu geopolitičku konotaciju, upitna je i njegova sadržina. Posmatrano iz šire istorijske perspektive, nacionalno i građansko teško je razdvojiti. Ono što se danas uobičajeno predstavlja „građanskim", uobličeno je unutar identitetskih obrazaca koji su bili „nacionalni".
Tokom ere bipolarnosti nasuprot tome forsirano je „nenacionalno", kosmopolitsko i mondijalno uvijeno u frazu „proleteri svih zemalja ujedinite se!" Otuda i „igranje na kartu" različitih nacionalizama u komunističkom bloku, za šta su potrošena značajna sredstva u „hladnoratovskom razdoblju". Nacionalizam postaje sredstvo za rušenje Istočnog bloka, a zatim i za dezintegraciju Sovjetskog Saveza. I uvek i svuda to je objašnjavano „korakom ka građanskom".
Danas su „građanski nacionalizmi" u tri baltičke republike važni instrumenti zarad održavanja rusofobije, čak su i poželjni kako bi se zaustavio „ruski maligni uticaj". Zbog toga i uskraćivanje elementarnih prava ruskom (ili kako ih označavaju - ruskojezičnom) stanovništvu. Bez obzira na ljudska prava, slobode i ostalo što predstavlja temelje „građanskog". Nastavljeno je tako i u Ukrajini.
Takođe, nova etapa kontinentalnih integracija otpočela je rešavanjem jednog nacionalnog pitanja: ujedinjenjem dve Nemačke. Opet, uloženo je mnogo kako bi se ovaj korak predstavio „demokratskim pravom" nemačkog naroda, što jeste i donekle tačno. Ali, sa druge strane, to je i ostvarivanje težnje nemačkog naroda i nemačke elite za brisanjem nametnute granice i ponovnim „okupljanjem" u jednoj državi. Raspad Čehoslovačke na dve nacionalne države, uprkos raspoloženju javnosti koje je „vuklo" na drugu stranu, pa i dezintegracija Sovjetskog Saveza, unutar kojeg je manje ili više jasna većina za osamostaljivanjem bila izražena samo u četiri federalne jedinice, dokazi su da je nacionalno imalo prednost i nad demokratskim.
Uslov za opstanak
Naposletku, nacionalni princip primenjen je i na jugoslovenskom slučaju. U uvodnim odredbama Ustava Hrvatske stoji: „Izražavajući tisućljetnu samobitnost i državnu opstojnost hrvatskog naroda", a zatim i pomenuto održavanje „državotvorne misli o povijesnom pravu hrvatskoga naroda na punu državnu suverenost".
U Ustavu Slovenije da je to „država svih svojih građana, zasnovana na trajnom i neotuđivom pravu slovenačke nacije na samoopredeljenje."
Pokušaj sprovođenja nacionalnog principa uočava se i u Crnoj Gori nakon 2006. godine, zasnovan na negaciji bilo kakvih veza sa srpskim nasleđem, uključujući i suludo organizovanje „državne crkve" od strane deklarisanih ateista.
Treba li podsećati na primer lažne države Kosovo? Volja etničkih Albanaca, većinskog stanovništva u jednoj pokrajini, bez organizovanja referenduma, uzeta je kao ključni faktor za opredeljivanje zapadnog dela međunarodne zajednice prilikom odlučivanja o (ne)priznavanju jednostrano proglašene „nezavisnosti".
Sada, ostaje otvoreno - zašto bi u BiH primenjivali jedan koncept, a u svim ostalim slučajevima iz regiona, pa i šire u postkomunističkim istočnoevropskim primerima - drugi!? Posebno ako se ima u vidu da su kreiranje tih i takvih principa u drugim primerima projektovali upravo pojedinci iz Bajdenovog okruženja ili iz istog „ideološkog kružoka".
Postojeće uređenje BiH odraz je međunacionalnih sukobljavanja, izraženog nepoverenja, straha od majorizacije, što su, između ostalog, bili uzroci građanskog rata. Da je od osamdesetih godina „zaigrano na kartu" građanskog, možda bi izbegli rat, možda bi opstala Jugoslavija.
Naravno, nije to bila opcija za „hladnoratovske pobednike", pošto bi u takvim okolnostima možda opstala i (skraćena ili u celini) sovjetska superdržava. Nacionalno je dobilo prednost, time je dugoročno determinisan istorijski tok. Drugde, pa i na postjugoslovenskom prostoru.
ova vašingtonska administracija može biti zainteresovana za projekat „građanske Bosne", može ih na to podsećati i bivši predsednik Hrvatske, ali je verovatnoća realizacije mala. I pored geopolitičkih ciljeva SAD i vodećih evropskih država. BiH može opstati kao multinacionalna država! Sa „građanskim" koje je multinacionalno, a ne nadnacionalno.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
nije on samo predsednik hrvatske nego i predsednik jugoslavije. covek koji je drzao ustaske govore, koje umesto da srbija svakodnevno vrti na tv, prica gluposti o predsedniku hrvatske. pa to je covek koji je tesko vredjao srbe, procom o opancima i zemlji koju smeju da odnesu. cime je poticao na proterivanje srba iz hrvatske. ali to je za srbiju nebitno. jadna je srbija sa takvim rukovodstvom.
Mesić sve sredio u Hrvatskoj, digao je u nebesa, ne znaju šta će od luksuza, ostalo mu samo da još sredi Bosnu. A možda će pokušati da nešto uradi i sa Srbijom... Eeeeeee, jadan li je. Šta li umišlja ? ? ? ?
Neka Mesic to naj pre napravi u Hrvatskoj. Gradjansku drzavu, vrati sve Srbe, vrati Srbima ustavotvornost, imovinu, penzije, ustedjevinu, i muslimanima pa onda ako bude to dobro moze da izvozi. Samo pod uslovom da naj pre u svojoj lipoj sprovede sve sto bi cinio u BiH.
Rasturio Jugoslaviju sad bi da pravi mini Jugoslaviju od BiH. Pa taj sto duze zivi sve vece gluposti lupa.
Centralna izborna komisija BiH poništila je danas izbore u Srebrenici i Doboju, a predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je ta odluka etnički inženjering!
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Tri osobe uhapšene su u blizini manastira Visoki Dečani i određen im je pritvor do 48 sati, zbog toga što su na vozilu imali natpis “Kosovo je Srbija”, saopšteno je iz regionalne direkcije tzv. kosovske policije u Peći.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Brojni običaji koji se poštuju tokom sezone slava, često među vernicima stvaraju nedoumice, pa se tako uvek postavlja pitanje, kada je pravo vreme da se zapali slavska sveća.
Poznati Novopazarac Sead Bihorac ponovo je oduševio sve svoje sugrađane pokretanjem novog humanitarnog projekta. Započeo je izgradnju stambene zgrade sa šest stanova namenjenih samohranim majkama i njihovoj deci.
Sutra će se oljuštiti bezopasna svemirska stena, savladana snažnijim povlačenjem sunčeve gravitacije, koju su u poslednja dva meseca naučnici nazivali "mini mesecom".
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Selektor reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, bio je izuzetno raspoložen posle plasmana na Evrobasket 2025. godine, pa je na konferenciji za medije imao opširno izlaganje.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.