NAJLAKŠE JE NA SRBE SVALITI KRIVICU, BUGARIMA ĆE OVO ZAPUŠITI USTA! Svi razlozi zbog kojih je NEMOGUĆA TVRDNJA da je srpski PVO oborio bugarski MIG iznad Crnog mora! /VIDEO/

Prethodne nedelje aktuelizovala se tema koju je pokrenuo izvesni novinar iz Bugarske, Grigor Lilov, sa tvrdnjom da je bugarski MIG-29 oboren raketom sistema S-125 Neva koju su ispalili srpski raketaši tokom bojevog vežbovnog gađanja u Šabli 9. juna

Tvrdnja je po optužbama i definiciji smešna, ali navikli smo se već na razne optužbe prethodnih godina i decenija, nekada opravdanih, nekada neopravdanih.

Zbog čega ovako nešto, što iz formalnih, što iz tehnički razloga nije moguće? Šta uopšte gađaju posade PVO u Šabli i kako to načelno izgleda?

Gađanje na poligonu Šabla, obavlja se pod budnim okom združenih komandi naše i bugarske vojske, ali komandant gađanja je uvek, naravno, iz bugarske vojske. Komanda poligona određuje termine i raspored gađanja i dostavlja ih združenoj komandi srpske i bugarske vojske (komanda združene raketne brigade) koja se prema tome rukovodi na poligonu i dalje komanduju raketnom divizionu koji će vršiti gađanja, a koju čine posade (bugarske ili srpske). Pritom se obezbeđuje i to da u vazdušnom prostoru koji je prethodno određen kao „bezbedni prostor“ unutar zone gađanja vežbališta, nema nikakvih drugih letelica. To se obezbeđuje radarskim sredstvima bugarskog sistema VOJiN, radara civilne kontrole letenja koje su u vezi i radarskim sredstvima srednjeg i velikog dometa na samom poligonu.

Takođe, sva gađanja raketnim jedinicama PVO (bar je tako uvek bilo do sada) Neva i Kub koja se vrše na poligonu Šabla, vrše se danju, a ne noću i ne vrše se istovremeno sa gađanjima drugih sistema PVO poput Strele-2M ili Osa-AK, a još manje sa gađanjima lovačke avijacije.

Tek kada se svi ovi uslovi ispune, Komanda poligona daje signal da se može početi sa vežbovnim gađanjem, a pritom sve vreme se i dalje prate i ažuriraju podaci u VaP-u u zoni gađanja.

Takođe, mete su prilično precizno definisane kao takve. Vrši se gađanje Svetlećeg padobranskog uređaja SPM-100, Radio-upravljane mete RUM-R0-1, a ponekad se vrše i gađanja raketa sistema PVO Volhov koje su pripremljene za ovaku vrstu aktivnosti i imaju samo startne (buster) motore i označene su kao MAB-755.

Svetleći padobranski uređaj SPM-100, pušta se sa visina od oko 7 km, da bi zatim jedno vreme padao uz podršku nosećeg padobrana površine oko 14 m2 i tom prilikom meta pada brzinom od 35-40 m/s. Nakon protoka najduže 23 sekunde, a za to vreme posade PVO Neva i Kub već otkrivaju i prate cilj, dolazi do otvaranja osnovnog (glavnog) padobrana koji usporava brzinu pada mete na 3,5 – 5 m/s. Tada dolazi do otvaranja radarskog uređaja sa pasivnim radarskim reflektorima. Ovaj uređaj je opremljen sa 7 pasivnih radarskih reflektora koji imaju efektivni radarski odraz od 1,4 m2, a svih 7 reflektora zbirno imaju reflektujuću odraznu površinu veću od 4 m2. Tada posade sistema Neva i Kub vrše zahvat cilja i lansiraju rakete na njega. Ovde treba pomenuti da je vežba na poligonu Šabla posebno zahtevna za posade sistema PVO Kub jer se cilj gađa sa zahvatom rakete nakon lansiranja (zahvat u vazduhu), usled nemogućnosti radarske glave za samonavođenje u raketi sistema Kub da zahvati i prati cilj koji leti sporije od 60 m/s, dok je na lansirnom oruđu.

Druga osnovna meta je Radio-upravljana meta RUM-R0-1. Koriste se od pojave prvih raketnih sistema PVO, krajem 50-tih i početkom 60-godina prošlog veka, pa sve do današnjeg dana, uz osavremenjavanje dizajna, konstrukcije i mogućnosti upravljanja letelicom. Nekada je bilo potrebno da trasu leta prati lovački avion i da čak bude spreman da uništi letelicu ako krene pogrešnom rutom. Danas se to sve rešava daljinskim putem, preko višekanalnih predajnika sa zemlje i višekanalnih prijemnika komandi u samoj RUM. Ceo sistem se načelno sastoji od Stanice upravljanja na zemlji sa blokom formiranja komandi sa šifratorom, predajnika komandi upravljanja i antenama. Na samoj letelici, nalazi se višekanalni prijemnik sa dešifratorom komandi upravljanja, kao i samolikvidator u slučaju bilo kakvog otkaza ili greške u letu u odnosu na borbenu rutu.

Foto: Ministarstvo odbrane Bugarske

Iako je celokupna bezbednosna procedura podignuta na najviši mogući nivo, vežbališta su obično postavljena na obalama mora ili u nenaseljenim oblastima.

Radio upravljana meta RUM-R0-1 vrši imitaciju pilotiranog ili bespilotnog vazduhoplova, i tokom leta izvršava i jednostavne manevre u stranu, dakle ne leti čisto linearno i pravolinijski. RUM daje odraz nešto veći od 1 m2 i ima prosečnu brzinu leta od 37-110 m/s i visinu leta do 5000 metara. Autonomija leta je do 30 minuta, a daljina upravljanja do 60 km.

Povremeno se na poligonu Šabla vrše i gađanja rakete iz sistema PVO Volhov, pod oznakom MAB-755. Raketa se lansira samo sa startnim motorom i potrebna je brza reakcija i zahvat rakete da bi se ona pravovremeno presrela u silaznoj putanji.

Prema tome, vežbovna gađanja su precizno definisana i uređena pravilima na poligonu. Mogućnost da u zonu gađanja iznenada uleti neki neidentifkovani civilni avion je gotovo jednaka nuli, a mogućnost da se napravi tako gruba greška da se jednovremeno vrše gađanja i sa lovcima MiG-29 i sa raketnim jedinicama PVO Neva i Kub je ravna nuli, pogotovo, još jednom podvlačim, što raketne jedinice PVO (do sada) nisu nikada gađale ciljeve noću.