HRVATI U PANICI! Drastično će se povećati računi za struju preduzetnicima, a to će i te kako osetiti građani!
Podeli vest
Elektroenergija bi uskoro ponovo mogla da poskupi, sudeći po kretanju cena na berzama u Budimpešti i Beču. To se pre svega odnosi na cenu struje koju plaćaju preduzetnici, jer je za građane cena struje u Hrvatskoj praktično određena politički, javlja Indeks
Trenutno većina poduzetnika struju plaća po ceni od 3,64 kn/kVh, dok građani plaćaju manje od 1 kn/kVh. Poduzetnici koji su ugovorili isporuku po prošlogodišnjoj jeni plaćaju 0,5 kn/kVh. I te cene bi mogle brzo da porastu jer naglo rastu na berzama širom Evrope.
Finci moraju da se pripreme za nestanak struje ove zime jer neće biti snabdevanja iz Rusije posebno u periodima kada potražnja dosegne najveći pik, upozorio je menadžer finske energetske mreže Fingrid Oj
23.08.2022
12:54
Hrvoje Bujas, predsednik Udruženja Glas preduzetnika, kaže dam nema dobrih vesti.
„Proverili smo sa članovima i čini se da su neki već dobili nove ugovore po ceni od 5 kn/kVh, a pre su plaćali 0,5 kn/kVh. Jedan član iz Čakovca koji zapošljava 200 ljudi platio je cca 220.000 kn. mesečno za struju, a sada će mu mesečni troškovi porasti na cca 2 miliona kuna. S obzirom na situaciju, razmišlja o otpuštanju, pa čak i o gašenju proizvodnje. Bojim se da će se mnogi poduzetnici širom Hrvatske naći u istoj situaciji, pa je za očekivati da će biti prinuđeni da podižu cene i/ili dele otkaze“, rekao je Bujas.
HEP se pravda poskupljenjem
U HEP kažu da cena struje na referentnoj berzi u Budimpešti za poslednji kvartal 2022. godine trenutno iznosi 785 evra po MVh.
"Cena isporuke električne energije za 2023. je trenutno 681 euro po MVh", objašnjavaju iz HEP-a.
„Ponude se, kao i kod drugih dobavljača na hrvatskom tržištu, kontinuirano prilagođavaju kretanju cena na berzi, a utvrđuju se za svaki novi ugovor u trenutku sastavljanja ponude.
Oštar rast cena na berzama
Mađarska berza energetskih derivata (HUDEKS) omogućava trgovanje fjučersima električne energije, unapred za određeni period. To znači, na primer, da je danas moguće kupiti struju za poslednja tri meseca ove godine, prva tri meseca 2023. godine, celu 2023. godinu itd.
Ugovori za četvrti kvartal ove godine (oktobar, novembar i decembar) trgovali su se u petak, 19. avgusta po ceni od 659 evra/MVh, odnosno 0,659 evra/kVh. Za prva tri meseca naredne godine ugovorna cena je 667 EUR/MVh, odnosno 0,667 EUR/kVh.
Za Hrvatsku je najrelevantnija berza u Budimpešti jer HEP određuje cene prema kretanju na njoj.
AD
Podaci za berzu u Austriji pokazuju istu situaciju. Ugovorna cena za isporuku električne energije u poslednja tri meseca ove godine iznosi 668 EUR/MVh, odnosno 0,668 EUR/kVh. Za prva tri meseca 2023. godine cena je 684 EUR/MVh, odnosno 0,684 EUR/kVh.
Isto se dešava širom Evrope
Koliko god to zvučalo alarmantno, situacija bi mogla biti još gora. Cene struje za isporuku 2023. naglo rastu od početka meseca. Za Nemačku su već dostigle 638 evra/MVh, dok su početkom meseca bile oko 400 evra/MVh. Alarmantan je rast od više od 55 odsto za manje od mesec dana.
Još je veća cena u Francuskoj, gde se ugovori o kupoprodaji električne energije do 2023. godine potpisuju po ceni od 840 vura/MVh, što je 0,849 evra/kVh ili više od 6,35 kn/kVh.
Prema podacima statističke agencije EU Eurostat, 2020. godine na nivou EU obnovljivi izvori energije činili su 39 odsto proizvodnje električne energije i prvi put u istoriji pretekli su fosilna goriva (36 odsto) kao glavni izvor električne energije. Osim toga, 25 odsto električne energije dolazilo je iz nuklearnih elektrana. Među obnovljivim izvorima, najveći udeo električne energije dolazi iz vetroelektrana (14 odsto), hidroelektrana (13 odsto), biogoriva (6 odsto) i solarne energije (5 odsto).
Izvori proizvodnje električne energije razlikuju se među državama članicama. U 2020. godini više od polovine proizvodnje električne energije u Danskoj (57 odsto) dolazilo je od vetroelektrana, dok je više od 60 odsto proizvodnje električne energije u Austriji dolazilo iz hidroelektrana. Oko 90 odsto proizvodnje električne energije dolazi iz fosilnih goriva na Malti i Kipru, dok više od dve trećine (67 odsto) električne energije dolazi iz nuklearnih elektrana u Francuskoj, a zatim 53 odsto u Slovačkoj.
Postoji nekoliko stvari koje uzrokuju porast cena električne energije širom Evrope. Cene gasa i nafte su mnogo više nego prošle godine, što znači da je skuplja proizvodnja struje u termoelektranama. Suša širom kontinenta drastično je smanjila proizvodnju u hidroelektranama.
Osim toga, dugoročni je problem što je Nemačka zatvorila 13 od svojih 16 nuklearnih elektrana, a planira da zatvori preostale tri do kraja ove godine. Francuske nuklearke polako zastarevaju, a nizak vodostaj zbog suše smanjuje i proizvodnju struje iz nuklearki.
Ali pored klasičnih problema sa proizvodnjom, razlog poskupljenja mogao bi da se krije i u sistemu trgovine zagađujućim materijama, sistemu EU za trgovinu emisijama. Umesto da svakom pojedinačnom postrojenju diktiraju koliko gasa može da emituje, države samo određuju ukupan godišnji iznos i prodaju ga putem aukcije.
Da bi se postiglo manje emisija, ukupan iznos se smanjuje iz godine u godinu. Kompanije mogu da investiraju u nove tehnologije koje proizvode manje štetnih gasova i da prodaju višak licenci za dodatni profit ili da kupe dodatne sertifikate kako bi povećale svoj limit.
Cena dozvola za emisiju CO2 (EU Carbon Permits) prošle nedelje je porasla na 90 evra po toni CO2, a do kraja godine bi mogla da poraste i iznad 100 evra. Prošle godine cena se kretala oko samo 20 evra po toni.
Kako Hrvatska proizvodi struju?
Hrvatska 35 posto električne energije dobiva iz fosilnih goriva, 12,9 posto iz vjetroelektrana, 43,4 posto iz hidroelektrana, 7,3 posto iz biogoriva i 0,7 posto solarne energije. Ali pošto EU uzima struju iz nuklearke Krško u potpunosti u slovenačkoj proizvodnji, iako Hrvatska ima pravo na polovinu te energije, za pravu sliku treba uključiti i nuklearnu energiju.
Prema podacima HEP Snabvdevanja, najveći izvor električne energije u Hrvatskoj su hidroelektrane, 35 posto. Slede termoelektrane koje koriste fosilna goriva sa 19 odsto. Iz SI Krško podmiruje se 14 posto potreba, iz obnovljivih izvora 7 posto, a iz uvoza 24 posto.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Finci moraju da se pripreme za nestanak struje ove zime jer neće biti snabdevanja iz Rusije posebno u periodima kada potražnja dosegne najveći pik, upozorio je menadžer finske energetske mreže Fingrid Oj
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se lideru Stranke slobode i pravde nakon što ju je nazvao "kombinacijom neograničenog zla i ograničenih intelektualnih sposobnosti".
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov upitao je lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da objasni kako se na pošten i zakonit način tokom vršenja vlasti prihoduje ogromna suma novca.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
U Srbiju je stigao novi trend, izdavanje stana na sat. Do skoro, stan na dan je bio jedina opcija, ali su sada stanodavci odlučili da smanje troškove gostima, i naplaćuju im boravak po sanu, a ušteda je i do 15 evra u odnosu na brovak tokom celog dana.
Antisrpski beogradski mediji "Nova S", "N1" i "Danas" ponovo su pokušali građanima Srbije da podvale laž, time što su očigledno gradilište Tiršove dva plasirali kao praznu livadu, punu korova
Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosiće sutra 116,9952 dinara, što je neznatna promena u odnosu na četvrtak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je danas da iako se prohodnost puteva poboljšava, snežne padavine prestaju, pa u večernjim satima postoji opasnot od poledice jer se temperatura vazduha brzo spušta ispod nultog stepena.
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka-ubice Koste K. (14), koji je 3. maja 2023. ubio devet đaka i portira u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče su u Višem sudu u Beogradu tvrdili za sebe da su bili idealni roditelji!
Nakon osam vezanih poraza od gradskog rivala, košarkaši Partizana slavili su 89:77 (19:21, 26:18, 18:16, 26:22 ) u 11. kolu Evrolige i popravili bilans u najjačem evropskom takmičenju na 3-8. Sa druge strane, Crvena zvezda je sada na negativnih 5-6.
Po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana u "Beogradskoj areni" Tajrik Džons je znao kako da proslavi veliku pobedu crno-belih. Amerikanac se zatrčao kroz hodnik hale i tako "iskopirao" Nikolu Jokića kome je to običaj pred mečeve Denvera.
Posle pobede Partizana u prvom ovosezonskom večitom derbiju, Željko Obradović je čestitao Crvenoj zvezdi na potezu da u dvoranu pusti navijače crno-belih, iako to ranije nije bila praksa.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Tokom svadbenog plesa ispred mladenaca se pojavila trbušna plesačica, gde većina komentara koji su se naši ispod snimka, smatra da je ovaj "iznenađujući" trenutak bio neprimeren i da nije uzela u obzir osećanja mlade.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.