HRVATI U PANICI! Drastično će se povećati računi za struju preduzetnicima, a to će i te kako osetiti građani!

Elektroenergija bi uskoro ponovo mogla da poskupi, sudeći po kretanju cena na berzama u Budimpešti i Beču. To se pre svega odnosi na cenu struje koju plaćaju preduzetnici, jer je za građane cena struje u Hrvatskoj praktično određena politički, javlja Indeks

Trenutno većina poduzetnika struju plaća po ceni od 3,64 kn/kVh, dok građani plaćaju manje od 1 kn/kVh. Poduzetnici koji su ugovorili isporuku po prošlogodišnjoj jeni plaćaju 0,5 kn/kVh. I te cene bi mogle brzo da porastu jer naglo rastu na berzama širom Evrope.
 

Hrvoje Bujas, predsednik Udruženja Glas preduzetnika, kaže dam nema dobrih vesti.

„Proverili smo sa članovima i čini se da su neki već dobili nove ugovore po ceni od 5 kn/kVh, a pre su plaćali 0,5 kn/kVh. Jedan član iz Čakovca koji zapošljava 200 ljudi platio je cca 220.000 kn. mesečno za struju, a sada će mu mesečni troškovi porasti na cca 2 miliona kuna. S obzirom na situaciju, razmišlja o otpuštanju, pa čak i o gašenju proizvodnje. Bojim se da će se mnogi poduzetnici širom Hrvatske naći u istoj situaciji, pa je za očekivati da će biti prinuđeni da podižu cene i/ili dele otkaze“, rekao je Bujas.

HEP se pravda poskupljenjem

U HEP kažu da cena struje na referentnoj berzi u Budimpešti za poslednji kvartal 2022. godine trenutno iznosi 785 evra po MVh.

"Cena isporuke električne energije za 2023. je trenutno 681 euro po MVh", objašnjavaju iz HEP-a. 

„Ponude se, kao i kod drugih dobavljača na hrvatskom tržištu, kontinuirano prilagođavaju kretanju cena na berzi, a utvrđuju se za svaki novi ugovor u trenutku sastavljanja ponude.

Oštar rast cena na berzama

Mađarska berza energetskih derivata (HUDEKS) omogućava trgovanje fjučersima električne energije, unapred za određeni period. To znači, na primer, da je danas moguće kupiti struju za poslednja tri meseca ove godine, prva tri meseca 2023. godine, celu 2023. godinu itd.

Ugovori za četvrti kvartal ove godine (oktobar, novembar i decembar) trgovali su se u petak, 19. avgusta po ceni od 659 evra/MVh, odnosno 0,659 evra/kVh. Za prva tri meseca naredne godine ugovorna cena je 667 EUR/MVh, odnosno 0,667 EUR/kVh.

Za Hrvatsku je najrelevantnija berza u Budimpešti jer HEP određuje cene prema kretanju na njoj.
AD

Podaci za berzu u Austriji pokazuju istu situaciju. Ugovorna cena za isporuku električne energije u poslednja tri meseca ove godine iznosi 668 EUR/MVh, odnosno 0,668 EUR/kVh. Za prva tri meseca 2023. godine cena je 684 EUR/MVh, odnosno 0,684 EUR/kVh.

 

Foto: AP Photo/Koji Sasahara, File

Isto se dešava širom Evrope

Koliko god to zvučalo alarmantno, situacija bi mogla biti još gora. Cene struje za isporuku 2023. naglo rastu od početka meseca. Za Nemačku su već dostigle 638 evra/MVh, dok su početkom meseca bile oko 400 evra/MVh. Alarmantan je rast od više od 55 odsto za manje od mesec dana.

Još je veća cena u Francuskoj, gde se ugovori o kupoprodaji električne energije do 2023. godine potpisuju po ceni od 840 vura/MVh, što je 0,849 evra/kVh ili više od 6,35 kn/kVh.

Prema podacima statističke agencije EU Eurostat, 2020. godine na nivou EU obnovljivi izvori energije činili su 39 odsto proizvodnje električne energije i prvi put u istoriji pretekli su fosilna goriva (36 odsto) kao glavni izvor električne energije. Osim toga, 25 odsto električne energije dolazilo je iz nuklearnih elektrana. Među obnovljivim izvorima, najveći udeo električne energije dolazi iz vetroelektrana (14 odsto), hidroelektrana (13 odsto), biogoriva (6 odsto) i solarne energije (5 odsto).

Izvori proizvodnje električne energije razlikuju se među državama članicama. U 2020. godini više od polovine proizvodnje električne energije u Danskoj (57 odsto) dolazilo je od vetroelektrana, dok je više od 60 odsto proizvodnje električne energije u Austriji dolazilo iz hidroelektrana. Oko 90 odsto proizvodnje električne energije dolazi iz fosilnih goriva na Malti i Kipru, dok više od dve trećine (67 odsto) električne energije dolazi iz nuklearnih elektrana u Francuskoj, a zatim 53 odsto u Slovačkoj.

Postoji nekoliko stvari koje uzrokuju porast cena električne energije širom Evrope. Cene gasa i nafte su mnogo više nego prošle godine, što znači da je skuplja proizvodnja struje u termoelektranama. Suša širom kontinenta drastično je smanjila proizvodnju u hidroelektranama.

Osim toga, dugoročni je problem što je Nemačka zatvorila 13 od svojih 16 nuklearnih elektrana, a planira da zatvori preostale tri do kraja ove godine. Francuske nuklearke polako zastarevaju, a nizak vodostaj zbog suše smanjuje i proizvodnju struje iz nuklearki. 

Ali pored klasičnih problema sa proizvodnjom, razlog poskupljenja mogao bi da se krije i u sistemu trgovine zagađujućim materijama, sistemu EU za trgovinu emisijama. Umesto da svakom pojedinačnom postrojenju diktiraju koliko gasa može da emituje, države samo određuju ukupan godišnji iznos i prodaju ga putem aukcije.

Da bi se postiglo manje emisija, ukupan iznos se smanjuje iz godine u godinu. Kompanije mogu da investiraju u nove tehnologije koje proizvode manje štetnih gasova i da prodaju višak licenci za dodatni profit ili da kupe dodatne sertifikate kako bi povećale svoj limit.

Cena dozvola za emisiju CO2 (EU Carbon Permits) prošle nedelje je porasla na 90 evra po toni CO2, a do kraja godine bi mogla da poraste i iznad 100 evra. Prošle godine cena se kretala oko samo 20 evra po toni. 

Foto: Tanjug

Kako Hrvatska proizvodi struju?

Hrvatska 35 posto električne energije dobiva iz fosilnih goriva, 12,9 posto iz vjetroelektrana, 43,4 posto iz hidroelektrana, 7,3 posto iz biogoriva i 0,7 posto solarne energije. Ali pošto EU uzima struju iz nuklearke Krško u potpunosti u slovenačkoj proizvodnji, iako Hrvatska ima pravo na polovinu te energije, za pravu sliku treba uključiti i nuklearnu energiju.

Prema podacima HEP Snabvdevanja, najveći izvor električne energije u Hrvatskoj su hidroelektrane, 35 posto. Slede termoelektrane koje koriste fosilna goriva sa 19 odsto. Iz SI Krško podmiruje se 14 posto potreba, iz obnovljivih izvora 7 posto, a iz uvoza 24 posto.