Šta ovo rade Ukrajinci u Evropi?! Zemlje EU u čudu, ovako nešto nisu očekivali: Gomilaju se ogromni problemi...

Ukrajinske izbeglice sve se više ukorenjuju u evropskim zemljama, ali mali broj njih želi da se uključi u tržište rada, što dodatno pogoršava stav lokalnog stanovništva prema njihovom prisustvu, piše britanski list Ekonomist.

Prema najnovijem istraživanju Centra za ekonomsku strategiju (CES), samo 43 odsto Ukrajinaca u inostranstvu planira da se vrati kući, u poređenju sa čak 74 odsto izbeglica koje su to izjavile pre dve godine.

Iako je evropsko tržište rada formalno otvoreno za ukrajinske državljane sa statusom privremene zaštite, u praksi se mnogi suočavaju sa administrativnim barijerama, posebno pri zapošljavanju na kancelarijskim i upravljačkim pozicijama.

EU može da produži zaštitu, ali problemi se gomilaju

Status privremene zaštite Evropske unije za oko 4,3 miliona ukrajinskih izbeglica ističe u martu 2025. godine, ali je očekivano da će biti produžen. Većinu izbeglica i dalje čine žene, ali ukidanje ratnog stanja u Ukrajini moglo bi da podstakne i veći talas muškaraca da napuste zemlju.

CES procenjuje da bi u narednom periodu više od 500.000 građana moglo da emigrira, što bi imalo ozbiljne posledice po ukrajinsku ekonomiju i vojnu sposobnost.

Ekonomist upozorava da bi takav trend mogao biti poguban za ukrajinsko tržište rada i sposobnost zemlje da se brani, zbog čega vlasti u Kijevu ne žele da žure sa ublažavanjem restrikcija.

Raste interesovanje za stalni boravak i državljanstvo

Kako navodi informativni centar za izbeglice u Krakovu, promenila se priroda zahteva Ukrajinaca: dok su ranije tražili pomoć pri zapošljavanju i pronalaženju smeštaja, sada sve češće traže informacije o sticanju stalnog boravka ili poljskog državljanstva.

Poljska vlada već priprema plan koji bi omogućio izbeglicama da zamene status privremene zaštite za trogodišnju boravišnu dozvolu.

Lokalno nezadovoljstvo raste

Stručnjaci ocenjuju da bi takva rešenja mogla biti korisna za Poljsku, posebno u kontekstu starenja stanovništva i manjka radne snage. Ipak, raspoloženje među lokalnim stanovništvom sve je nepovoljnije, zbog slabog integrisanja izbeglica i njihove nespremnosti da aktivno učestvuju u društvu.

U tom kontekstu, vlasti razmatraju i smanjenje socijalne pomoći, uključujući ograničavanje porodične podrške na 200 dolara mesečno za porodice čija deca pohađaju poljske škole, kako bi se izbeglicama poslala jasna poruka o potrebi veće samostalnosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.