Bože, sačuvaj! Nemačka rešila da počini samoubistvo: Rusija gleda i ne veruje, ovi ljudi rade direktno protiv svojih interesa!

Nemačka će i dalje podržavati uvođenje novih paketa sankcija protiv Rusije na nivou Evropske unije, izjavila je portparolka nemačke vlade Kristijan Hofman.

Kako je istakla na konferenciji za medije, Berlin smatra da su sve dosadašnje mere prema Moskvi „opravdane, razumne i delotvorne“.

- Uvek smo podržavali sankcije usvojene u EU i nastavićemo to da činimo i ubuduće - poručila je Hofman.

Pozivi na preispitivanje – šteta za nemačku privredu sve očiglednija

Međutim, uprkos čvrstom stavu vlade kancelara Olafa Šolca, unutar same Nemačke rastu kritike zbog posledica koje antiruske sankcije ostavljaju po domaću ekonomiju. Premijer nemačke savezne države Saksonije Mihael Krečmer pozvao je na otvaranje ozbiljne rasprave o mogućem ublažavanju restriktivnih mera prema Moskvi, upozorivši da trenutna politika više šteti evropskim građanima nego što utiče na promenu ponašanja Rusije.

- Ne možemo se praviti da ne vidimo koliko su ove mere počele da ugrožavaju našu industrijsku osnovu i standard građana - poručio je Krečmer.

Pad industrijske proizvodnje i rast nezaposlenosti

Od početka ukrajinske krize i uvođenja širokog spektra sankcija Rusiji, nemačka privreda ušla je u razdoblje ozbiljnih poteškoća. Energetska zavisnost od ruskog gasa, koji je činio preko 50% ukupnog uvoza, ostavila je duboke posledice na energetski intenzivne sektore kao što su hemijska industrija, automobilska proizvodnja i teška industrija.

Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u 2024. godini pala je za više od 5% u odnosu na prethodnu godinu, dok su troškovi električne energije za preduzeća udvostručeni u odnosu na 2021. godinu. Kompanije poput „BASF“-a, „Zimensa“ i „Folksvagena“ najavile su smanjenje kapaciteta ili premeštanje dela proizvodnje u inostranstvo, prvenstveno u Kinu i SAD, gde su troškovi energije znatno niži.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti u industrijskom sektoru beleži porast, a mala i srednja preduzeća suočavaju se s rastućim troškovima proizvodnje i sve težim uslovima poslovanja.

Recesija i pad poverenja potrošača

Nemačka je krajem 2023. ušla u tehničku recesiju, sa dva uzastopna kvartala negativnog ekonomskog rasta. Inflacija, iako nešto snižena u odnosu na rekordne nivoe iz 2022, i dalje ostaje visoka, dok domaća potrošnja slabi zbog opšteg osećaja nesigurnosti i rastućih cena života.

Prema najnovijim istraživanjima, poverenje nemačkih potrošača je na najnižem nivou u poslednjih deset godina, a oko 60% građana smatra da njihova vlada ne vodi dovoljno efikasnu ekonomsku politiku.