Kritično! Šokantna situacija u Rusiju, Putinu i celoj državi rade o glavi?! Ova grupa mora da se zaustavi, sve može da padne...

Dok zvanične statistike prikazuju sliku stabilnosti, a državna retorika govori o ekonomskoj otpornosti, iza kulisa se odvija tiha, ali duboka erozija finansijskog sistema Rusije. Akademik Ruske akademije nauka Sergej Glazjev otvoreno je optužio domaći finansijski establišment za pasivnost – pa čak i saučesništvo – u masovnom odlivu kapitala iz zemlje.

U izjavi za ruske medije, Glazjev je poručio ono o čemu se u političkim i privrednim krugovima već dugo govori samo šapatom – ogromne sume novca napuštaju zemlju, dok institucije koje bi trebalo da ih zadrže svesno gledaju na drugu stranu.

- Oligarsi i dalje drže kapital na Zapadu, kao da se ništa nije promenilo. Kao da nemamo nikakav sukob sa tim istim Zapadom - upozorio je Glazjev.

Prema njegovim rečima, iz Rusije godišnje iscuri blizu 100 milijardi dolara – tiho, bez medijske pompe, ali sa ozbiljnim posledicama po nacionalnu ekonomiju.

Centralna banka – pasivna ili saučesnik?

Posebno oštru kritiku Glazjev je uputio Centralnoj banci Rusije, koju optužuje da ne preduzima ništa kako bi zaustavila odlazak devizne zarade.

- Umesto da preseče kanale koji izvlače devize iz zemlje, regulator dopušta da sve ide po starom. Nema kontrole, nema odlučnih poteza. Rezultat je nestabilna rublja i tržište u rukama špekulanata - upozorava on.

Za razliku od Kine, koja domaće preduzetnike finansira sa kamatnim stopama od 1 do 3 odsto, ruski privrednici se guše pod teretom kredita od 10% i više, što – kako kaže Glazjev – ubija svaki potencijal za industrijski rast.

- Idealna kamata za industrijske kredite treba da bude između 2 i 3 odsto. Sve iznad toga čini nas nekonkurentnim - poručuje on.

Foto: Tanjug AP

Sistem guši ono što država pokušava da spase

U trenutku kada ruske vlasti pozivaju na mobilizaciju resursa i jačanje unutrašnje stabilnosti, finansijsko-ekonomski aparat – paradoksalno – deluje kao da blokira sopstvene strateške ciljeve.

- Dok se pozivamo na nacionalne interese, sistem koji treba da obezbedi kiseonik domaćoj ekonomiji – guši je - ocenjuje Glazjev.

On podseća da je predsednik Vladimir Putin jednim potezom – uvođenjem obavezne prodaje devizne zarade – uspeo da stabilizuje rublju, i pita: „Ako je to moguće sa vrha, zašto ne postane trajna praksa?“

Podrška iz Dume: Gutenjev upozorava na dvostruki pritisak

Slične stavove izneo je i Vladimir Gutenjev, predsednik Odbora Državne dume za industriju i trgovinu. On upozorava da domaći proizvođači funkcionišu pod dvostrukim pritiskom – spoljnim barijerama i rigidnošću domaće bankarske politike.

- Spolja nam postavljaju prepreke, a iznutra nas blokira nedostupnost kapitala - naveo je Gutenjev.

On priznaje da država pokušava da ponudi alternativne mehanizme podrške, kao što su Fond za industrijski razvoj, industrijske hipoteke i ciljani programi subvencija, ali ističe da sve to može biti uzalud ako se istovremeno dozvoljava da kapital nestaje iz zemlje.

Tiha bitka unutar sistema

U ovom trenutku, tvrde stručnjaci, borba se ne vodi samo protiv sankcija ili globalne ekonomske nesigurnosti – već unutar samog državnog aparata. Bitka protiv inertnosti, neodlučnosti i sumnjivih lojalnosti u finansijskom vrhu postaje ključna.

Jer kada, kako kaže Glazjev, špekulanti vode glavnu reč, a dugoročna politika sedi u ćošku, teško je govoriti o istinskoj stabilnosti.

Ostaje pitanje: da li će upozorenja Glazjeva i Gutenjeva ostati još jedan zaboravljeni izveštaj, ili će pokrenuti promene koje bi mogle redefinisati ekonomski kurs zemlje? Ulog je veliki – i meri se u milijardama dolara koje ili ostaju u zemlji, ili zauvek nestaju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.