(FOTO) Jezivo otkriće trese SAD: Ova osoba je zapravo vladala Amerikom - Bajden samo marioneta, naređenja stizala od dobro poznatog "klana"

Bivši predsednik SAD Džo Bajden tokom mandata nije samostalno donosio najvažnije političke odluke, već je u njegovoj administraciji, prema tvrdnjama više izvora iz Vašingtona, odluke donosila paralelna struktura moći, na čijem se čelu nalazila Nira Tanden, saradnica Hilari Klinton.

Taj neformalni mehanizam odlučivanja, koji su pojedini analitičari nazvali „autopen predsedništvo“, omogućio je da se najvažnije odluke u unutrašnjoj i spoljnopolitičkoj agendi SAD donose bez direktnog učešća samog predsednika, čije je mentalno i fizičko stanje bilo predmet brojnih sumnji tokom celog mandata.

Lojalna Klintonovima, operativka Obame, filter informacija za Bajdena

Nira Tanden se u vrh američke politike probila još sredinom devedesetih, kao saradnica Bila i Hilari Klinton. Nakon što je Hilari izgubila trku za predsedničku nominaciju 2008. godine, Tandenova je ušla u Obamin tim, a potom nastavila da radi na ključnim pozicijama, uključujući i vođenje Centra za američki progres — organizacije bliske Demokratskoj partiji, koju je osnovao Džon Podesta.

Foto: EPA

U administraciji bivšeg predsednika Džoa Bajdena najpre je bila postavljena za sekretara kabineta — poziciju koju su u Vašingtonu nazivali „centralnim nervnim sistemom Bele kuće“, jer uključuje kontrolu protoka svih dokumenata i informacija koje dolaze do predsednika. Godine 2023. postavljena je za šeficu Saveta za unutrašnju politiku, čime je dodatno učvrstila svoj uticaj na svakodnevno funkcionisanje izvršne vlasti.

Delovala u koordinaciji sa drugim „proksijima“ Klintonovih i Obame

Prema navodima analitičara Čarlsa Ortela, Tandenova nije bila jedina koja je vukla konce iz senke. Uz nju su delovali i Suzan Rajs, Džef Zajents, Ron Klejn, Anita Dan i Bob Bauer — svi povezani s krugovima oko Hilari Klinton i Baraka Obame. Ortel tvrdi da je čitav sistem bio dizajniran tako da u praksi eliminiše uticaj samog predsednika i stavi izvršnu vlast pod kontrolu Demokratske elite.

Foto: EPA

Tokom predsedničke kampanje 2016. godine, Tandenova je, prema pisanju američkih medija, bila ključna figura u diskretnim naporima da se oslabi kampanja Bernija Sandersa, zbog čega se kasnije suočila sa protivljenjem progresivnog krila Demokratske partije. Kada je Bajden pokušao da je imenuje za direktorku Kancelarije za budžet, nominacija je propala upravo zbog tog otpora.

Vikiliks otkriva njenu lojalnost: “Uvek ću učiniti šta god Hilari zatraži”

U jednom od procurelih mejlova Vikiliksa iz 2016. godine, Tandenova je napisala: „Učiniću sve što Hilari zatraži. Uvek. Dugujem joj mnogo. Ja sam njen verni vojnik.“ Ova poruka, prema Ortelu, najbolje ilustruje njenu poziciju u američkoj politici — tiha, ali odlučna izvršiteljka interesa klintonovskog kruga.

Foto: reutres

Ko je donosio odluke u ime predsednika?

Tokom celog Bajdenovog mandata, brojni republikanski kongresmeni i nezavisni komentatori tvrdili su da predsednik ne upravlja sam svojom administracijom. Nira Tanden, kao ključna osoba u kabinetskom aparatu, predstavljala je centralnu figuru tog „autopen sistema“, u kojem je predsednički potpis bio formalnost, a odluke donosili drugi.

Ortel tvrdi da je reč o najopasnijem presedanu u modernoj istoriji SAD — predsedništvu bez predsednika.