Džej Pi Morgan ima četiri scenarija za kraj rata u Ukrajini: Dali su im kodna imena 'Južna Koreja', 'Belorusija', 'Gruzija' i 'Izrael'

Rusija i Ukrajina bi mogle da postignu "nesavršen dogovor" do kraja drugog kvartala koji bi zamrznuo rat na terenu, ali bez zaključivanja sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, navodi se u novom izveštaju geopolitičkog odeljenja američke banke JP Morgan Čejs.

U izveštaju centra, koji je tek nedavno osnovan i predstavlja se kao savetodavno telo za globalne izazove, navodi se da je za Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog "završna faza već stigla". Ali se takođe naglašava da će trajnost bilo kakvog sporazuma zavisiti od toga koliko je Putin zadovoljan zapadnim i ukrajinskim ustupcima, kao i od snage bezbednosnih garancija koje će pratiti sporazum.

Četiri moguća scenarija

Analiza predstavlja četiri moguća scenarija za mirovne pregovore, sa paralelama sa drugim sukobima i procenom verovatnoće za svaki od njih. Nijedan scenario, međutim, ne pretpostavlja da će Ukrajina povratiti potpunu kontrolu nad svojom teritorijom ili se pridružiti NATO-u.

Prema izveštaju, šanse za postizanje i najpovoljnijeg i najgoreg ishoda za Ukrajinu - scenarija „Južna Koreja" i „Belorusija" - iznose po 15 procenata.

Scenario „Južna Koreja" predviđa stacioniranje evropskih trupa u Ukrajini kao „odvraćajuće sile", uz američku garanciju pomoći i obaveštajne podrške, što bi stabilizovalo područje pod kontrolom Kijeva, koje trenutno obuhvata oko 80 odsto zemlje.

Nasuprot tome, scenario „Beloruska" predviđa da bi SAD mogle da povuku podršku Ukrajini, dok Evropa ne bi uspela da ojača svoju podršku. „Rusija bi se držala svojih maksimalističkih zahteva i zahtevala bi potpunu kapitulaciju Ukrajine, pretvarajući je u svoju vazalnu državu", navodi se u izveštaju. 

„U tom scenariju, Rusija bi efikasno pobedila u ratu, podelila Zapad i nepovratno srušila poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata."

Najverovatniji ishod - scenario „Gruzija"

Analitičari veruju da je najverovatniji ishod, sa 50 odsto šansi, scenario "Gruzija" - koji opisuju kao „ni dobar ni loš". U tom slučaju, Ukrajina ne bi dobila ni strane trupe ni značajnu vojnu podršku, što bi zemlju izložilo daljoj nestabilnosti, usporilo njen put ka EU i NATO-u i dovelo do „postepenog povratka pod ruski uticaj".

Četvrti scenario, nazvan „Izrael", ima 20 odsto šanse i ocenjen je kao „još uvek prihvatljiv". U tom slučaju, Ukrajina bi nastavila da dobija snažnu i dugoročnu vojnu i ekonomsku pomoć sa Zapada, ali bez prisustva stranih trupa na terenu. 

Takva podrška, navodi se, omogućila bi Ukrajini da se pretvori u vojnu tvrđavu, sprovede modernizaciju vojske i na kraju razvije sopstveni mehanizam odvraćanja. Ali pretnja novog rata stalno je visila nad zemljom.

Nema napretka u pregovorima

Podsetimo da su Rusija i Ukrajina nastavile pregovore u Istanbulu u maju, što je rezultiralo najvećom razmenom zarobljenika od početka rata. Kao deo sporazuma, svaka strana je tokom tri dana oslobodila 1.000 zatvorenika, uključujući vojnike i civile. Ovaj gest je podigao nade u obnovu diplomatskih napora, iako su istovremeno ruski napadi na ukrajinske gradove nastavljeni, uključujući masovni vazdušni napad na Kijev koji je prouzrokovao brojne povrede i materijalnu štetu.

Iako su pregovori obnovljeni, razlike između dve strane ostaju značajne. Rusija zahteva da Ukrajina prizna aneksiju Krima i rusku kontrolu nad delovima pet istočnih regiona, što Kijev odlučno odbija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužuje Moskvu da odugovlači pregovore i pokušava da kupi vreme, dok ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavljuje predstavljanje nacrta mirovnog sporazuma nakon završetka razmene zatvorenika.

Uprkos posredovanju američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio optimizam u pogledu mogućeg mirovnog sporazuma, konkretni rezultati još uvek nisu postignuti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.