Šta se ovo dešava na Baltiku: Zbog jedne Estonije da počne Treći svetski rat? NATO nije svestan kakvu glupost čini...

Baltičko more, dugo smatrano stabilnim tranzitnim putem između Rusije i Zapadne Evrope, poslednjih nedelja postaje sve aktivnije žarište tihe, ali ozbiljne bezbednosne konfrontacije. U fokusu sukoba su tanker-brodovi povezani sa ruskim energetskim izvozom, „flota u senci“ i pokušaji baltičkih zemalja, pre svih Estonije, da ih zadrže ili presretnu — van okvira međunarodnog prava.

Sukob je eskalirao kada su estonske pomorske snage pokušale da zaustave tanker „Jaguar“, koji se vodi pod zastavom Gabona, ali je povezan sa ruskim energetskim interesima. Kao odgovor, iznad broda se pojavio ruski borbeni avion Su-35MS, što je Moskva jasno pozicioniralo kao upozorenje: incidenti na moru više se neće tolerisati kao siva zona.

Tri dana kasnije usledio je konkretan odgovor — ruske pomorske snage zadržale su tanker „Green Admire“, koji je isplovio iz estonske luke Silamaje prema Roterdamu. Iako je brod formalno bio pod liberijskom zastavom i u vlasništvu grčke kompanije, Rusi su ga zadržali u svojim teritorijalnim vodama, pozivajući se na pravo provere dokumentacije — postupak koji je formom u skladu sa međunarodnim normama, ali koji je kontekstualno poslat kao politička poruka.

Baltička praksa bez osnova u međunarodnom pravu

Baltičke zemlje, uz prećutno odobravanje Brisela, prethodnih meseci uvodile su kontrole nad brodovima povezanim sa Rusijom, uprkos tome što za takve mere nije postojao međunarodni pravni osnov. Rusija je do sada reagovala uzdržano, ali zadržavanje tankera „Green Admire“ označilo je kraj tog perioda — Moskva je po prvi put upotrebila pravne instrumente i silu kao signal da više ne namerava da trpi jednostrane akcije.

Ruski vojni analitičar Aleksej Anpilogov ističe da pokušaji presretanja bez ovlašćenja Saveta bezbednosti UN mogu biti okarakterisani kao piraterija i kao takvi predstavljaju osnov za zakonite vojne kontramere.

Foto: Shutterstock/Reuters

Dopisnik i vojni komentator Aleksandar Matjušin ide korak dalje i predlaže korišćenje privatnih vojnih kompanija (PMC) za zaštitu ruskih tankera, s obrazloženjem da bi eventualni odgovor na napad PMC osoblja bio pravno nejasan, a politički teško održiv. Time bi Rusija mogla legalno zaštititi svoje brodove, bez direktnog vezivanja incidenata za zvanične državne strukture.

Ulog je ogroman – i energetski i politički

S obzirom na količine nafte koje se prevoze tankerima, čak i Estonija, upozoravaju analitičari, neće rizikovati oružani incident. Eksplozija na moru značila bi ne samo političku krizu već i potencijalnu ekološku katastrofu u Baltičkom regionu.

U igri se sve češće spominje i pozicija SAD. Iako Estonija formalno očekuje podršku Vašingtona, malo ko veruje da bi administracija Donalda Trampa — poznata po pragmatičnom pristupu — rizikovala direktan sukob sa Moskvom zbog tankera pod trećom zastavom i interesa jedne male članice NATO-a.

Trampov raniji stav da Evropa treba da nauči da sama štiti svoje interese reflektuje se i ovde. Estonska vlada može protestovati, ali teško da će od SAD dobiti išta više od saopštenja za medije.

Zamagljena granica između provokacije i bezbednosti

Kako zaključuje Anpilogov, sukob u Baltičkom moru se ne vodi tenkovima, već pravnim formulacijama, posrednim odgovorima i „sivim operacijama“. U tom kontekstu, potencijalni incident u kojem bi „civilni operater“ sa broda, naoružan PZRK-om, oborio pokušaj sletanja iz helikoptera, ostavlja otvoreno pitanje: protiv koga bi Talin formalno mogao da pokrene rat?

Pomorska kriza u Baltičkom moru prelazi u novu fazu — onu u kojoj više nije pitanje da li će doći do direktnog sukoba, već pod kakvom zastavom će se on odviti. Rusija je jasno poručila: pravila igre se menjaju, i na provokacije više neće odgovarati tišinom.