Pala odluka o podeli Ukrajine?! Posle sastnaka u Rimu Zapad je došao do šokantnog saznanja

Sve češći ruski napadi dronovima i bojazan da bi Ukrajina mogla biti podeljena u okviru budućeg mirovnog plana bacili su senku na sastanak evropskih lidera o obnovi zemlje, koji je održan juče.

Na konferenciji, četvrtoj po redu u ovom formatu, učestvovali su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni i poljski premijer Donald Tusk.

Obnova u senci rata i podele

Sastanak je održan u trenutku kada je ukrajinska ekonomija pod ogromnim pritiskom, a ruski predsednik Vladimir Putin širi vojne ciljeve širom teritorije Ukrajine, koristeći rekordan broj dronova dugog dometa.

Kako piše britanski „Gardijan“, neizvesnost oko američkog mirovnog plana dodatno komplikuje situaciju. Očekuje se da bi predlog koji podržavaju Sjedinjene Američke Države mogao da uključi teritorijalne ustupke Moskvi.

Izveštaj objavljen prošlog meseca pokazuje da bi, ukoliko Ukrajina bude prinuđena da prizna gubitak kontrole nad četiri oblasti kao deo mirovnog dogovora, više od trećine troškova obnove — oko 200 milijardi dolara — moglo pasti na finansijski uništenu Rusiju.

Ova procena sugeriše da budućnost Ukrajine neće biti određena samo političkom podelom, već i sve većim ekonomskim nejednakostima, pri čemu će teritorije pod ruskom kontrolom verovatno ostati znatno siromašnije i nerazvijenije.

Zelenski: Dok govorimo o obnovi, dronovi padaju na Kijev

Glavna tema konferencije bila je podsticanje dugoročnih investicija privatnog sektora u obnovu Ukrajine, ali su diskusije u velikoj meri zasenjene neprestanim ruskim napadima i razaranjem infrastrukture.

Ukrajinski predsednik Zelenski izjavio je u Rimu:

- Moram reći da se i Rusija pripremila za ovaj sastanak jer je, nažalost, sinoć došlo do masovnog, teškog napada na Ukrajinu. Meta je bio glavni grad, Kijev.

Nemački kancelar Fridrih Merc oštro je osudio ruske udare:

- Ovo su praktično isključivo civilne mete. Ovo je terorizam protiv civilnog stanovništva. Ovo nema nikakve veze sa ratom protiv vojnih ciljeva.

Merc je pozvao na dodatni politički pritisak na Moskvu, kako bi se, kako je rekao, „Putinu promenilo mišljenje i doveo za pregovarački sto“. On je apelovao i na Slovačku da povuče veto na 18. rundu sankcija Evropske unije protiv Rusije.

Gubici u brojevima: Donbas, Zaporožje, Herson i Harkov pod najvećim udarom

Iako su napadi zabeleženi širom Ukrajine od početka ruske invazije 24. februara 2022. godine, čak 66 odsto direktne štete (116 milijardi dolara) i 47 odsto ukupnih troškova obnove (248 milijardi dolara) odnosi se na teritorije Donjecka, Luganska, Zaporožja, Hersona i Harkova.

Međunarodni institut za političke studije (ISPI) navodi:

„Ako Kijev pristane na ustupke i odustane od četiri sporna regiona u cilju zaustavljanja rata, realno je očekivati da će Rusija morati da snosi veliki deo troškova njihove obnove.“

U međuvremenu, visoka vojna potrošnja dodatno opterećuje ukrajinski budžet i doprinosi rastu inflacije, koja je nedavno dostigla 15 procenata. Ekonomski oporavak je usporen, a zbog čestih udara na industrijske objekte i infrastrukturu, Svetska banka je korigovala prognozu rasta BDP-a za ovu godinu sa 6,5 na svega 2 odsto.

Među ekonomskim analitičarima raste nezadovoljstvo što serija međunarodnih konferencija o obnovi Ukrajine nije donela konkretne rezultate.