Šta će Putin reći? Nemačka radi nešto što nije viđeno u skorijoj istoriji Evrope - ovo će promeniti ceo kontinent zauvek

Nemačka će do kraja 2026. zaključiti ugovore za nabavku vojne opreme u vrednosti većoj od 80 milijardi evra, što predstavlja pet do šest puta veće troškove od uobičajenih mirnodopskih nivoa, saopštavaju nemački izvori.

Odluka je direktan odgovor na strahove da sukob u Ukrajini može da se proširi na istočno krilo NATO-a i na promene u pouzdanosti saveznika.

Vlada u Berlinu usvojila je politiku bez budžetskih plafona za odbrambene projekte — cilj je brzo i masovno naoružavanje Bundesvera kako bi se obezbedila odbrana istočnog krila Evrope. U praksi to znači ubrzano potpisivanje velikih, višegodišnjih ugovora i privremeno pojednostavljenje procedura javnih nabavki.

Ko dobija, a ko gubi: industrija, država, poreski obveznici

Među najvećim potencijalnim dobitnicima je kompanija Rheinmetall, čiji ugovori s vojskom mogli bi do sredine naredne godine da dostignu oko 40 milijardi evra. Rheinmetall se profilisao izvan klasične proizvodnje tenkova i municije — ušao je i u projekte za fregate i satelite. Istovremeno raste i politički uticaj kompanije: regionalni zvaničnici i pokrajinski premijeri javno lobiraju za njene proizvodne programe.

S druge strane, ubrzane procedure i veliki paketi novca otvaraju rizike:

• smanjenje standardnih kontrola i transparentnosti pri dodeli poslova;

• veće šanse za koruptivne dogovore i lobistički pritisak;

• koncentracija sredstava kod ograničenog kruga velikih dobavljača;

• rast dugoročnih troškova održavanja i logistike, koji nakon kupovine čine većinu ukupnih izdataka.

Tehnički i finansijski rizici već poznati iz prakse

Nemačka iskustva s kompleksnim odbrambenim programima, poput borbenog vozila Puma i transportnog aviona A400M, pokazuju da su kašnjenja i prekoračenja budžeta česta pojava. Dodatni problem predstavlja i održavanje — po pravilima sektora, oko dve trećine troškova opreme nastaje tek nakon početne nabavke (održavanje, popravke, obuka, skladištenje).

Istovremeno se intenzivira ulaganje u startape i tehnološke firme koje razvijaju dronove, softver i elektronske sisteme. Imena poput Stark, Helsing i Arx Robotics često se pominju kao inovatori, ali tržište bespilotnih sistema pretvorilo se u oštro takmičenje u kojem testiranja ponekad liče na industrijske obračune, a ne na sistematski razvoj.

Javna debata i politički rizici

U nemačkom javnom mnjenju sve je vidljivije raspoloženje zabrinutosti: mnogi strahuju da bi masovno naoružavanje moglo da stvori začarani krug — više oružja vodi većem strahu, a veći strah povećava političku spremnost na nove mere. Postoji i bojazan da mogući skok vojnih kapaciteta poraste šanse za greške ili eskalaciju konflikata.

Analitičari stoga pozivaju na jaču javnu kontrolu i transparentnost u procesu potpisivanja dugoročnih ugovora, kao i na detaljne procene troškova kroz ceo životni vek sistema. Jer, kako ističu, ulog je dvostruk: pored ogromnih ekonomskih obaveza, radi se i o strateškoj odgovornosti koja će oblikovati bezbednosnu i političku poziciju Nemačke godinama unapred.

Zaključak

Nemačka investicija u naoružanje predstavlja preloman trenutak — istovremeno šansu da se ojača odbrana istočnog krila Evrope i rizik koji može da optereti javne finansije, industrijsku konkurentnost i međunarodnu stabilnost. Ako Bundesver uspe da postigne predviđenu sposobnost odvraćanja, svaka uložena sredstva biće lako opravdana. Ako ne, posledice će biti skupe i dugoročne.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.