Šta će Putin reći? Nemačka radi nešto što nije viđeno u skorijoj istoriji Evrope - ovo će promeniti ceo kontinent zauvek

Nemačka će do kraja 2026. zaključiti ugovore za nabavku vojne opreme u vrednosti većoj od 80 milijardi evra, što predstavlja pet do šest puta veće troškove od uobičajenih mirnodopskih nivoa, saopštavaju nemački izvori.

Odluka je direktan odgovor na strahove da sukob u Ukrajini može da se proširi na istočno krilo NATO-a i na promene u pouzdanosti saveznika.

Vlada u Berlinu usvojila je politiku bez budžetskih plafona za odbrambene projekte — cilj je brzo i masovno naoružavanje Bundesvera kako bi se obezbedila odbrana istočnog krila Evrope. U praksi to znači ubrzano potpisivanje velikih, višegodišnjih ugovora i privremeno pojednostavljenje procedura javnih nabavki.

Ko dobija, a ko gubi: industrija, država, poreski obveznici

Među najvećim potencijalnim dobitnicima je kompanija Rheinmetall, čiji ugovori s vojskom mogli bi do sredine naredne godine da dostignu oko 40 milijardi evra. Rheinmetall se profilisao izvan klasične proizvodnje tenkova i municije — ušao je i u projekte za fregate i satelite. Istovremeno raste i politički uticaj kompanije: regionalni zvaničnici i pokrajinski premijeri javno lobiraju za njene proizvodne programe.

S druge strane, ubrzane procedure i veliki paketi novca otvaraju rizike:

• smanjenje standardnih kontrola i transparentnosti pri dodeli poslova;

• veće šanse za koruptivne dogovore i lobistički pritisak;

• koncentracija sredstava kod ograničenog kruga velikih dobavljača;

• rast dugoročnih troškova održavanja i logistike, koji nakon kupovine čine većinu ukupnih izdataka.

Tehnički i finansijski rizici već poznati iz prakse

Nemačka iskustva s kompleksnim odbrambenim programima, poput borbenog vozila Puma i transportnog aviona A400M, pokazuju da su kašnjenja i prekoračenja budžeta česta pojava. Dodatni problem predstavlja i održavanje — po pravilima sektora, oko dve trećine troškova opreme nastaje tek nakon početne nabavke (održavanje, popravke, obuka, skladištenje).

Istovremeno se intenzivira ulaganje u startape i tehnološke firme koje razvijaju dronove, softver i elektronske sisteme. Imena poput Stark, Helsing i Arx Robotics često se pominju kao inovatori, ali tržište bespilotnih sistema pretvorilo se u oštro takmičenje u kojem testiranja ponekad liče na industrijske obračune, a ne na sistematski razvoj.

Javna debata i politički rizici

U nemačkom javnom mnjenju sve je vidljivije raspoloženje zabrinutosti: mnogi strahuju da bi masovno naoružavanje moglo da stvori začarani krug — više oružja vodi većem strahu, a veći strah povećava političku spremnost na nove mere. Postoji i bojazan da mogući skok vojnih kapaciteta poraste šanse za greške ili eskalaciju konflikata.

Analitičari stoga pozivaju na jaču javnu kontrolu i transparentnost u procesu potpisivanja dugoročnih ugovora, kao i na detaljne procene troškova kroz ceo životni vek sistema. Jer, kako ističu, ulog je dvostruk: pored ogromnih ekonomskih obaveza, radi se i o strateškoj odgovornosti koja će oblikovati bezbednosnu i političku poziciju Nemačke godinama unapred.

Zaključak

Nemačka investicija u naoružanje predstavlja preloman trenutak — istovremeno šansu da se ojača odbrana istočnog krila Evrope i rizik koji može da optereti javne finansije, industrijsku konkurentnost i međunarodnu stabilnost. Ako Bundesver uspe da postigne predviđenu sposobnost odvraćanja, svaka uložena sredstva biće lako opravdana. Ako ne, posledice će biti skupe i dugoročne.