Opa bato! Rusi otkrili bolnu tajnu Trampa koja će razvaliti planetu - ono što će uraditi ostaviće sve bez teksta

Ruski ekonomista Mihail Hazin tvrdi da se u Vašingtonu već oblikuje nova strategija Sjedinjenih Država koja podrazumeva radikalan zaokret u spoljnoj politici i ekonomskim odnosima, a čije će posledice, prema njegovoj oceni, najviše osetiti Evropa.

U pitanju je, kako to Hazin naziva, vrlo bolna tajna predsednika SAD Donalda Trampa.

To je, kako navodi Hazin, plan Trampa da Amerika napusti ulogu globalnog političkog zaštitnika i pređe na model energetske supersile.

Prema Hazinovom tumačenju, Trampova politika ne svodi se na delimični povratak izolacionizmu ili obnovu Monroove doktrine. Reč je o dubokoj promeni koncepta, u kojoj Sjedinjene Države prestaju da finansiraju saveznike i da politički koriste dolar kao sredstvo podrške, a fokus stavljaju na direktnu zaradu kroz izvoz energenata i ključnih tehnologija.

Amerika odustaje od „svetskog policajca“

Hazin ističe da Vašington želi da se povuče iz uloge sile koja interveniše u gotovo svakom globalnom konfliktu i da se okrene sopstvenim interesima. Centralno mesto u toj strategiji zauzima energija – nafta, gas i LNG – kao i visoke tehnologije, pre svega veštačka inteligencija.

U tom okviru, dolar bi, prema njegovim rečima, prestao da bude političko sredstvo za održavanje savezništava i vratio bi se osnovnoj funkciji – međunarodnom obračunu i trgovini. To znači da finansijska podrška saveznicima više ne bi bila prioritet američke politike.

„Ako dolar više nije politički alat, onda nema razloga da se njime finansiraju saveznici“, objašnjava Hazin, dodajući da se to odnosi na Evropsku uniju, NATO, ali i Ukrajinu.

Evropa bez američke finansijske podrške

Prema Hazinovoj proceni, Evropa u toj novoj računici gubi strateški značaj za Vašington. On tvrdi da je privreda Evropske unije godinama funkcionisala zahvaljujući finansijskoj podršci kroz svop-linije Federalnih rezervi, koje su Evropskoj centralnoj banci obezbeđivale stabilnost.

U slučaju da se taj mehanizam ukine, upozorava Hazin, evropska ekonomija bi se suočila sa ozbiljnim problemima, a scenario duboke krize ili kolapsa više ne bi bio teorijski. U tom kontekstu, poruka iz Vašingtona, prema njegovoj interpretaciji, bila bi jasna: Evropa više nije saveznik koji se finansira, već tržište koje mora da plaća.

„Kupujte američki LNG, naftu i tehnologije, ali sopstvenim novcem“, opisuje Hazin suštinu nove američke politike.

Promena odnosa prema Rusiji

Značajna promena, prema njegovim rečima, odnosi se i na odnos SAD prema Rusiji. Dok je tokom administracije Džozefa Bajdena Moskva bila predstavljena kao glavni geopolitički neprijatelj, u Trampovoj strategiji ona dobija drugačiju ulogu.

Hazin ne isključuje konkurenciju između SAD i Rusije u oblasti energetike, ali naglašava da konkurencija ne mora nužno da isključuje saradnju. Kao ključnu prednost Rusije navodi ogromne rezerve energenata – nafte, gasa, uglja i uranijuma – ali i razvijenu logističku infrastrukturu, što je čini potencijalno važnim partnerom u novom globalnom rasporedu.

On tvrdi da se ovakav pristup uklapa u novu nacionalnu strategiju SAD, u kojoj Amerika, kako kaže, prestaje da Rusiju posmatra isključivo kao neprijatelja i pokušava da započne proces normalizacije odnosa.

Evropska unija između krize i rivalstva

Prema Hazinovoj analizi, sprovođenje ove strategije dodatno bi pogoršalo položaj Evropske unije, koja se već nalazi u ozbiljnoj ekonomskoj krizi nakon sankcione konfrontacije sa Rusijom. EU je, kako navodi, godinama bila dovoljno ekonomski jaka da se oslanja na jeftine ruske energente i smanjuje ulaganja u sopstvenu odbranu, dok se bezbednosno oslanjala na SAD.

Danas, međutim, Evropska unija sve otvorenije osporava Trampovu politiku i, prema njegovim pristalicama, otežava pronalaženje rešenja za ukrajinski sukob. Time EU, u toj interpretaciji, prestaje da bude samo ekonomski rival i postaje politički protivnik Vašingtona.

Ključno pitanje ostaje vreme

Ipak, ključna nepoznanica ostaje pitanje da li će Donald Tramp uspeti da ovu strategiju sprovede do kraja svog predsedničkog mandata. Hazin i drugi analitičari upozoravaju da bi eventualna pobeda kandidata Demokratske stranke na narednim izborima mogla da dovede do poništavanja ovih poteza i povratka starom modelu globalne američke politike.

U tom slučaju, SAD bi se ponovo vratile ulozi sile koja pokušava da bude prisutna svuda u svetu, uz ogromne troškove za održavanje široke mreže saveznika. Upravo ta neizvesnost, zaključuje Hazin, predstavlja jedan od glavnih faktora budućih globalnih potresa.

BONUS VIDEO