Novi horor detalji sporazuma o Ukrajini! Amerika će na Putina ispaliti stravično oružje ako opet napadne

Gotovo četiri godine nakon početka sukoba, Sjedinjene Američke Države, Evropa i Ukrajina postigle su dogovor o sistemu bezbednosnih garancija čiji je cilj da se u budućnosti spreče nova borbena dejstva.

Detalji sporazuma, koji američki zvaničnici nazivaju „platinastim standardom“, predstavljeni su nakon uspešnih dvodnevnih pregovora u Berlinu.

Vašington namerava da obezbedi ratifikaciju sporazuma u Senatu SAD, kako bi on dobio pravno obavezujući karakter, po uzoru na bilateralne odbrambene ugovore Sjedinjenih Država sa Japanom i Južnom Korejom. Istovremeno, za razliku od tih sporazuma, novi plan ne predviđa raspoređivanje američkih vojnika na teritoriji Ukrajine, što su potvrdili ukrajinski i evropski predstavnici.

U prvoj fazi planirano je formiranje misije pod vođstvom SAD, koja bi bila zadužena za nadzor režima prekida vatre i posredovanje u rešavanju spornih situacija. Cilj te misije bio bi da se spreči prerastanje napetosti u novi oružani sukob, piše britanski list Telegraf.

Vazdušna sila kao odgovor na novu agresiju

U slučaju da diplomatski napori ne uspeju i dođe do nove ruske intervencije, Vašington bi morao da donese odluku o upotrebi sile. Prema navodima diplomatskih izvora, najverovatniji scenario odgovora podrazumevao bi korišćenje vazduhoplovstva.

Prema razmatranom planu, američki borbeni avioni F-35, krstareće rakete Tomahavk ili slični sistemi, raspoređeni na teritoriji država NATO-a, mogli bi da budu upotrebljeni za izvođenje uzvratnih udara u slučaju da Moskva prekrši primirje. Teoretski, SAD bi mogle da pruže podršku Ukrajini izvođenjem udara na rusku vojnu tehniku van njene teritorije.

Ipak, preventivni udari smatraju se malo verovatnim zbog rizika od eskalacije. Kako se naglašava, vojna intervencija SAD bila bi moguća tek nakon što se odgovornost za obnavljanje sukoba nedvosmisleno pripiše Rusiji.

Uloga evropskih saveznika

Teško naoružanje i vojna podrška iz Sjedinjenih Država trebalo bi da dopune obaveze koje su već ponudili evropski partneri. Takozvana „koalicija voljnih“, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, predložila je da preuzme značajan deo tereta raspoređivanjem multinacionalnih snaga „odvraćanja“.

Njihovi ključni zadaci bili bi obuka posleratnih Oružanih snaga Ukrajine, kontrola vazdušnog prostora i obezbeđivanje najvažnijih pomorskih ruta u Crnom moru. U zajedničkoj izjavi, koju je potpisalo više od deset evropskih lidera, navodi se da će te snage „pomoći obnovi ukrajinske vojske, obezbeđivanju ukrajinskog neba i podršci bezbednijoj plovidbi, uključujući delovanje na teritoriji Ukrajine“.

Evropski izvori priznaju da bi kopneni kontingent mogao da ima i ulogu svojevrsnog „okidača“, koji bi mogao da uspori eventualno napredovanje ruskih snaga do dolaska pojačanja. Ipak, konačne odluke o „pravilima upotrebe sile“ u slučaju direktnog kontakta sa ruskim jedinicama još nisu donete.

Formiranje „čeličnog ježa“

Kijev je mesecima insistirao na ključnoj ulozi SAD u sistemu bezbednosnih garancija, a u najnovijoj ponudi Donalda Trampa taj zahtev je uvažen. Predložene garancije predviđaju obnovu i razvoj ukrajinskih oružanih snaga u formatu koji je dobio nezvaničan naziv „čelični jež“ — armiju koju bi budućem napadaču bilo izuzetno teško da savlada.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute opisao je Ukrajinu kao „prvu liniju odbrane“.

- Moramo da obezbedimo da ukrajinske oružane snage imaju dovoljno snage da se suprotstave svakoj mogućoj ruskoj agresiji, kako sada, tako i u budućnosti - izjavio je on.

Razrađeni mirovni plan od 20 tačaka predviđa ograničenje brojnosti ukrajinske vojske na 800.000 pripadnika, što se smatra kompromisom u odnosu na zahteve Moskve. Istovremeno, ne predviđaju se nikakva ograničenja u pogledu vrsta naoružanja koje bi Ukrajina mogla da koristi za svoju odbranu.

Da li će Putin pristati

Iako su bezbednosne garancije koje nude Sjedinjene Američke Države pozitivno dočekane u Kijevu i evropskim prestonicama, proces je daleko od završenog. Naredna runda konsultacija zakazana je za predstojeći vikend u Majamiju.

S obzirom na to da su predložene garancije po svojoj suštini bliske petom članu NATO-a, u evropskim krugovima raste sumnja da će Vladimir Putin pristati na takve uslove. Iako se članstvo Ukrajine u NATO-u u skorije vreme ne razmatra, nova struktura garancija se doživljava kao ozbiljna strateška prepreka planovima Moskve.

Ključno pitanje za Evropu glasi: kako će Donald Tramp reagovati ukoliko Putin odbije mirovni sporazum zasnovan na ovim garancijama?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je jasan stav:

- Uveren sam da će SAD pojačati sankcioni pritisak i obezbediti nam više oružja ako [Putin] sve to odbije. To bi bio fer zahtev sa naše strane prema Amerikancima. Ako su Sjedinjene Države spremne da pruže Ukrajini bezbednosne garancije i primene oštre mehanizme u slučaju da Putin prekrši sporazum, onda mi iskreno recite — po čemu se to razlikuje od situacije u kojoj Putin jednostavno ne želi da okonča rat? - rekao je Zelenski.

BONUS VIDEO