Odoše u ambis! Odluka Evrope o ruskoj nafti paralisala kontinent - iz Moskve stigla stravična objava zemljama članicama

Odluka Evropske unije da se u rekordnom roku odrekne uvoza ruske nafte koštala je zemlje članice gotovo 300 milijardi evra u poslednje četiri godine, pokazuju proračuni agencije RIA Novosti zasnovani na podacima Evrostata.

Uprkos enormnim troškovima, Brisel najavljuje dodatno zaoštravanje energetske politike prema Moskvi, navode RIA novosti.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je u decembru 2025. godine da će Evropska komisija početkom 2026. izneti zakonodavni predlog kojim bi se zabranio uvoz sve ruske nafte u Evropsku uniju, čime bi se formalno zatvorilo poglavlje energetske saradnje sa Rusijom.

Rusija od glavnog snabdevača do marginalnog udela

Prema podacima Evrostata, Rusija je još 2021. godine bila najveći pojedinačni snabdevač nafte evropskom tržištu, sa udelom od oko 25 odsto ukupnog uvoza. Do 2025. godine taj udeo pao je na svega dva odsto.

Međutim, nagli prekid snabdevanja ruskom naftom imao je ozbiljne finansijske posledice. Evropske zemlje su bile prinuđene da se okrenu alternativnim dobavljačima, često uz znatno nepovoljnije uslove.

Evropa plaća skuplju naftu

Podaci pokazuju da je u periodu od januara do novembra 2025. godine prosečna cena uvozne nafte za zemlje EU iznosila 65 evra po barelu, dok je četiri godine ranije bila 57 evra. To znači da su evropski potrošači i privreda za svaki barel plaćali osam evra više nego 2021. godine.

Na taj način, samo tokom 2025. godine Evropska unija je pretrpela gubitak od 22,7 milijardi evra, dok su u periodu od 2022. do 2024. godine dodatni troškovi dostigli 259,8 milijardi evra. Ukupno, od početka antiruskih sankcija, preplaćeno je oko 283 milijarde evra.

Skupa zamena ruskog energenta

Državni savetnik Ruske Federacije i docent na Ruskom ekonomskom univerzitetu „G. V. Plehanov“, Pavel Sevostjanov, ocenjuje da je zamena ruske nafte došla po izuzetno visokoj ceni.

- Zamena je izvršena uz ogromne troškove – kroz veće transportne izdatke, premije za isporuku, kao i dodatne troškove prilagođavanja rafinerija i energetske infrastrukture - istakao je Sevostjanov.

On je dodao da je zbog pokušaja Evropske unije da smanji kupovinu ruske nafte opao i ukupan obim uvoza, što dodatno opterećuje energetski bilans i dugoročnu stabilnost tržišta.

Energetska politika pod znakom pitanja

Iako Brisel insistira da je energetsko razdvajanje od Rusije politička i bezbednosna nužnost, brojke ukazuju da je taj kurs Evropsku uniju doveo do ozbiljnih finansijskih gubitaka. Najavljeni potpuni embargo na rusku naftu od 2026. godine otvara pitanje da li će evropske ekonomije moći da izdrže nove udare bez dodatnog rasta cena i pada konkurentnosti.

Uprkos svemu, Evropska komisija ne pokazuje spremnost da preispita dosadašnji pravac, čime energetska kriza ostaje jedan od ključnih izazova za Uniju u narednim godinama.

BONUS VIDEO