Rusija bi mogla da oživi jednu od najkontroverznijih i najambicioznijih ideja u istoriji transportne tehnologije - lokomotivu na nuklearni pogon.
Ovu mogućnost prvi put je javno pomenuo generalni direktor Transmašholdinga, Kiril Lipa, tokom foruma AMTEXPO 2026, što je odmah pokrenulo talas spekulacija o tome da li je reč o realnom projektu ili tek o povratku stare ideje u novom geopolitičkom kontekstu.
Iako je vest delovala iznenađujuće, koncept nuklearne lokomotive nije nov. Još 2011. godine ruski mediji izveštavali su da su Rosatom i Ruske železnice razmatrali spremnost da predstave koncept takvog sistema. Tada se govorilo o teorijskim modelima i tehničkim studijama, ali nikada nije došlo do izrade demonstratora niti do praktične prezentacije. Projekat je ostao na nivou ideje, bez daljeg razvoja.
U kasnijim godinama, pojedini analitičari i mediji povezivali su nuklearnu lokomotivu sa železničkim raketnim sistemom Barguzin, koji je trebalo da predstavlja mobilnu platformu za interkontinentalne balističke rakete. Smatralo se da bi nuklearni pogon mogao da omogući gotovo neograničenu autonomiju takvih kompozicija. Međutim, i Barguzin je vremenom napušten, čime je i ta veza izgubila praktični značaj.
Još dublje u prošlost vodi sovjetsko iskustvo. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u završnoj fazi Hladnog rata, ideja nuklearne lokomotive ponovo je razmatrana u okviru različitih vojnih i strateških projekata. Tada je koncept bio vezan pre svega za železničke raketne sisteme i ekstremne logističke scenarije. Ipak, čak i u tom periodu, kada su tehnološki i bezbednosni kriterijumi bili znatno fleksibilniji nego danas, projekat je ocenjen kao previše složen, skup i rizičan za realizaciju.
Slične ideje nisu bile ograničene samo na Sovjetski Savez. U Sjedinjenim Državama su tokom Hladnog rata takođe postojali koncepti nuklearnih lokomotiva. Najpoznatiji među njima bio je projekat X-12, masivna lokomotiva dugačka oko 48 metara i teška približno 360 tona. Iako je zamišljena kao tehnološki iskorak koji bi obezbedio dugotrajnu autonomiju i ogromnu vučnu snagu, ni ovaj američki koncept nikada nije izašao iz faze nacrta i inženjerskih studija.
Razlog zbog kojeg nijedan od ovih projekata nije realizovan leži u kombinaciji tehničkih, bezbednosnih i političkih faktora. Nuklearni reaktor na pokretnoj kopnenoj platformi nosi znatno veće rizike nego u pomorskom okruženju ili svemiru. Saobraćajne nesreće, sabotaže, teroristički napadi i složeni sistemi zaštite činili su ovakve projekte izuzetno problematičnim za civilnu upotrebu.
Zbog toga je nuklearni pogon do danas ostao gotovo isključivo ograničen na pomorski transport, poput podmornica i ledolomaca, kao i na svemirske misije, gde su koristi jasne, a rizici kontrolisaniji. U tim domenima nuklearna energija pruža ogromnu autonomiju i snagu bez potrebe za čestim dopunjavanjem goriva.
Izjava sa AMTEXPO 2026, međutim, sugeriše da se u Rusiji ponovo razmatraju granice mogućeg. Još uvek nije jasno da li je reč o ozbiljnom razvoju konkretnog projekta ili o strateškoj poruci sa političkom i industrijskom dimenzijom. U svakom slučaju, samo pominjanje nuklearne lokomotive pokazuje da se ideje koje su decenijama smatrane previše ambicioznim ili opasnim ponovo vraćaju u fokus, u svetu koji se ubrzano menja i u kojem energetska autonomija dobija sve veći značaj.
Ako bi se ovaj koncept ikada pomerio sa papira ka stvarnoj realizaciji, to bi predstavljalo jednu od najradikalnijih promena u istoriji železničkog transporta. Za sada, međutim, nuklearna lokomotiva ostaje na granici između tehnološke vizije, strateške poruke i povratka ideja iz najmračnijih, ali i najambicioznijih faza Hladnog rata.
Sovjetski razvoj: nuklearna lokomotiva kao produžetak strateške logistike
U Sovjetskom Savezu ideja nuklearne lokomotive pojavila se kao deo šireg razmišljanja o autonomnim sistemima koji bi mogli da funkcionišu nezavisno od klasičnih lanaca snabdevanja. Ogromne teritorije SSSR, posebno u Sibiru i na Dalekom istoku, predstavljale su logistički izazov čak i za razvijenu železničku mrežu, što je podstaklo razmatranje ekstremnih rešenja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, sovjetski vojni i industrijski instituti razmatrali su mogućnost ugradnje kompaktnog nuklearnog reaktora u teško oklopljenu železničku platformu. Poseban interes postojao je u vezi sa železničkim raketnim sistemima, gde bi nuklearni pogon omogućio gotovo neograničen domet, dugotrajno skrivanje i stalnu pokretljivost strateških snaga.
Međutim, čak i u okviru sovjetske doktrine koja je tolerisala visok stepen rizika, projekat je ocenjen kao neodrživ. Problemi hlađenja reaktora, zaštite posade i civilnog stanovništva, kao i posledice eventualne sabotaže ili nesreće na gusto korišćenim prugama, doveli su do zaključka da je koncept neizvodljiv u praksi. Nuklearni pogon je na kraju ostao rezervisan za podmornice i ledolomce, gde su rizici bili znatno kontrolisaniji.
Američki koncepti: hladnoratovska ambicija i granice realnosti
U Sjedinjenim Državama slične ideje razvijane su paralelno, u okviru šireg talasa nuklearnih projekata iz perioda Hladnog rata, kada se nuklearna energija smatrala univerzalnim rešenjem za gotovo svaki problem. Jedan od najpoznatijih predloga bila je nuklearna lokomotiva X-12, zamišljena kao masivna platforma sposobna da vuče teške terete bez potrebe za gorivom na ogromnim udaljenostima.
Koncept X-12 predviđao je lokomotivu dužine oko 48 metara i mase približno 360 tona, sa reaktorom smeštenim u snažno oklopljenom delu konstrukcije. Ideja je bila da se obezbedi praktično neprekidan izvor energije za vojne i logističke potrebe, uključujući transport strateške opreme u unutrašnjosti kontinenta, daleko od obala i potencijalnih napada.
Ipak, američki inženjeri i vojni planeri relativno brzo su došli do sličnih zaključaka kao i njihove sovjetske kolege. Bezbednosni rizici u slučaju železničkih nesreća, terorističkih napada ili čak običnog iskliznuća sa šina pokazali su se neprihvatljivim. Uz to, razvoj dizel-električnih, a kasnije i gasno-turbinskih lokomotiva učinio je nuklearni pogon suvišnim, pa je X-12 ostao simbol ambicioznih, ali neostvarenih ideja nuklearne ere.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Vojne akcije protiv Irana mogle bi da izazovu haos na Bliskom istoku i dovedu do ozbiljne destabilizacije bezbednosne situacije u čitavom regionu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Teška oštećenja na jednoj od kijevskih termoelektrana dovela su do novog talasa nestanaka struje i grejanja u glavnom gradu Ukrajine, dok stručnjaci upozoravaju da se objekat ne može brzo vratiti u funkciju.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom, u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom odbrane Rusije, spremna je da sprovede evakuaciju ruskih državljana zaposlenih u nuklearnoj elektrani Bušer u Iranu ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala, ali za sada nikakva odluka o tome nije doneta, izjavio je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Rusija bi zahvaljujući naglom rastu proizvodnje i stotinama novih nalazišta mogla da dodatno učvrsti položaj među najvećim svetskim proizvođačima zlata, a prema zvaničnim procenama Moskve ove godine bi mogla da dostigne čak 500 tona.
Šokantni detalji sa tajnog sastanka kragujevačkih blokadera i njihovih kandidata za blokadersku listu odjeknuli su u srpskoj javnosti poput do sada neviđenog skandala, s obzirom na to da su u potpunosti ogolili pravo lice i skrivene namere blokaderskog pokreta, a koje su do sada blokaderi svim silama pokušavali da sakriju od srpske javnosti.
Hrvatski mediji ne mogu da prežive ogroman diplomatski uspeh Srbije i poštovanje koje predsednik Aleksandar Vučić uživa u svetu. U paničnom pokušaju da opravdaju to što je hrvatski premijer Andrej Plenković gurnut u drugi plan, izmislili su teoriju o "protokolu", ali su ih činjenice i jedna jedina fotografija bukvalno rasturile u paramparčad.
Među blokaderima i u redovima lažne opozicije vlada totalno rasulo i panika. Njihov dežurni politikolog Aleksandar Ivković javno je, sa suzama u očima, priznao surovu istinu - ako izbori budu raspisani po planu, SNS i Aleksandar Vučić glatko osvajaju parlamentarnu većinu, dok se opozicija raspada na paramparčad i preti joj potpuni potop na biralištima.
Dragoslav Ćirković, opozicioni odbornik i kopredsednik niške grupe građana "Niš, moj grad", javno je pljunuo na sopstvenu državu i ceo srpski narod optužio za navodni genocid u Srebrenici, a onda otišao korak dalje i otvoreno pozvao građane da podrže nasilne blokadere na predstojećim izborima.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić u svom najnovijem sumanutom nastupu pokazao je pravo lice tzv. "slučajne elite" - udario je brutalno na Srpsku pravoslavnu crkvu, izvređao milione građana Srbije, a onda u naletu besa popljuvao i samu Evropsku uniju jer ne može da podnese uspehe predsednika Aleksandra Vučića.
Prema poslednjim merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, trenutno je najtoplije u Beogradu, gde je u 8 časova izmereno 27 stepeni, dok se posle podne na zapadu Vojvodine i u brdsko-planinskim predelima očekuju pljuskovi sa grmljavinom, lokalno i grad.
Kada dođe vreme za letnje odmore ili kratke, vikend predahe sve više porodica, parova i avanturista otkriva šta Srbija ima šta da ponudi, pa biraju jezera umesto mora.
16. jul je te daleke 1960. godine. U tadašnjoj Jugoslaviji su počeli letnji odmori i odabir velike fotografije za ilustraciju naslovne strane „Večernjih Novosti“ tog dana bio je adekvatan: grupe veselih žena i muškaraca u čamcu na vesla, u kupaćim kostimima.
Nakon teške nesreće u Crnoj Gori u kojoj je povređeno 16 putnika iz kombija, uglavnom Nišlija, a u kojoj je život tragično izgubila Jovana Stanković (21) iz niškog sela Vrtište, sutra počinje akcija državnog avio-transporta povređenih. Stanje dečaka je i dalje teško i njegov transport u Niš trenutno nije moguć.
Policijski službenici Odeljenja bezbednosti Ulcinj uhapsili su državljanina Srbije S.B. (24) iz Beograda, koji je u Ulcinju zatečen da upravlja automobilom pod dejstvom više vrsta narkotika, dok su kod njega pronađena i dva manja pakovanja marihuane.
Dečak (15) brutalno je pretučen sinoć oko 23:30 u parku ispred Medicinske škole u Novom Sadu, a sada je poznato kakve povrede je zadobio u krvavom napadu.
U sredu oko 19 sati na području Obrovca, kod Zadra, kod raskrsnice u blizini bivše fabrike gline, dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj su stradale dve osobe, javlja PU zadarska.
Visoke temperature i letnje večeri idealna su prilika za maratonsko gledanje filmova, a Netfliks je ovog leta obogatio ponudu naslovima za svačiji ukus.
Kulturna ustanova Božidarac uspešno je završila još jedan ciklus programa baleta za odrasle, koji je tokom proteklih meseci okupio veliki broj polaznika željnih rekreacije, umetničkog izražavanja i druženja.
Scena sa Mirom Furlan i dvoje stranih glumaca u "Lepoti poroka" zauvek je promenila domaću kinematografiju, jer je po prvi put na ekranima prikazan grupni erotski trenutak.
Legendarni muzičar, pisac i komičar dr Nele Karajlić opisao je neverovatne susrete sa dve najveće fudbalske ikone svih vremena, Dijegom Armandom Maradonom i Erikom Kantonom.
Iskusni baštovani tvrde da beli šećer može da poboljša kvalitet zemljišta i podstakne zdraviji rast trave, zbog čega ga mnogi godinama koriste kao prirodnu pomoć u održavanju dvorišta.
Pesak izložen jakom suncu može dostići temperaturu koja izaziva bolne opekotine na jastučićima šapa, zbog čega je važno preduzeti nekoliko jednostavnih mera kako bi šetnja ostala bezbedna i prijatna za vašeg ljubimca.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.