Rusija bi mogla da oživi jednu od najkontroverznijih i najambicioznijih ideja u istoriji transportne tehnologije - lokomotivu na nuklearni pogon.
Ovu mogućnost prvi put je javno pomenuo generalni direktor Transmašholdinga, Kiril Lipa, tokom foruma AMTEXPO 2026, što je odmah pokrenulo talas spekulacija o tome da li je reč o realnom projektu ili tek o povratku stare ideje u novom geopolitičkom kontekstu.
Iako je vest delovala iznenađujuće, koncept nuklearne lokomotive nije nov. Još 2011. godine ruski mediji izveštavali su da su Rosatom i Ruske železnice razmatrali spremnost da predstave koncept takvog sistema. Tada se govorilo o teorijskim modelima i tehničkim studijama, ali nikada nije došlo do izrade demonstratora niti do praktične prezentacije. Projekat je ostao na nivou ideje, bez daljeg razvoja.
U kasnijim godinama, pojedini analitičari i mediji povezivali su nuklearnu lokomotivu sa železničkim raketnim sistemom Barguzin, koji je trebalo da predstavlja mobilnu platformu za interkontinentalne balističke rakete. Smatralo se da bi nuklearni pogon mogao da omogući gotovo neograničenu autonomiju takvih kompozicija. Međutim, i Barguzin je vremenom napušten, čime je i ta veza izgubila praktični značaj.
Još dublje u prošlost vodi sovjetsko iskustvo. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u završnoj fazi Hladnog rata, ideja nuklearne lokomotive ponovo je razmatrana u okviru različitih vojnih i strateških projekata. Tada je koncept bio vezan pre svega za železničke raketne sisteme i ekstremne logističke scenarije. Ipak, čak i u tom periodu, kada su tehnološki i bezbednosni kriterijumi bili znatno fleksibilniji nego danas, projekat je ocenjen kao previše složen, skup i rizičan za realizaciju.
Slične ideje nisu bile ograničene samo na Sovjetski Savez. U Sjedinjenim Državama su tokom Hladnog rata takođe postojali koncepti nuklearnih lokomotiva. Najpoznatiji među njima bio je projekat X-12, masivna lokomotiva dugačka oko 48 metara i teška približno 360 tona. Iako je zamišljena kao tehnološki iskorak koji bi obezbedio dugotrajnu autonomiju i ogromnu vučnu snagu, ni ovaj američki koncept nikada nije izašao iz faze nacrta i inženjerskih studija.
Razlog zbog kojeg nijedan od ovih projekata nije realizovan leži u kombinaciji tehničkih, bezbednosnih i političkih faktora. Nuklearni reaktor na pokretnoj kopnenoj platformi nosi znatno veće rizike nego u pomorskom okruženju ili svemiru. Saobraćajne nesreće, sabotaže, teroristički napadi i složeni sistemi zaštite činili su ovakve projekte izuzetno problematičnim za civilnu upotrebu.
Zbog toga je nuklearni pogon do danas ostao gotovo isključivo ograničen na pomorski transport, poput podmornica i ledolomaca, kao i na svemirske misije, gde su koristi jasne, a rizici kontrolisaniji. U tim domenima nuklearna energija pruža ogromnu autonomiju i snagu bez potrebe za čestim dopunjavanjem goriva.
Izjava sa AMTEXPO 2026, međutim, sugeriše da se u Rusiji ponovo razmatraju granice mogućeg. Još uvek nije jasno da li je reč o ozbiljnom razvoju konkretnog projekta ili o strateškoj poruci sa političkom i industrijskom dimenzijom. U svakom slučaju, samo pominjanje nuklearne lokomotive pokazuje da se ideje koje su decenijama smatrane previše ambicioznim ili opasnim ponovo vraćaju u fokus, u svetu koji se ubrzano menja i u kojem energetska autonomija dobija sve veći značaj.
Ako bi se ovaj koncept ikada pomerio sa papira ka stvarnoj realizaciji, to bi predstavljalo jednu od najradikalnijih promena u istoriji železničkog transporta. Za sada, međutim, nuklearna lokomotiva ostaje na granici između tehnološke vizije, strateške poruke i povratka ideja iz najmračnijih, ali i najambicioznijih faza Hladnog rata.
Sovjetski razvoj: nuklearna lokomotiva kao produžetak strateške logistike
U Sovjetskom Savezu ideja nuklearne lokomotive pojavila se kao deo šireg razmišljanja o autonomnim sistemima koji bi mogli da funkcionišu nezavisno od klasičnih lanaca snabdevanja. Ogromne teritorije SSSR, posebno u Sibiru i na Dalekom istoku, predstavljale su logistički izazov čak i za razvijenu železničku mrežu, što je podstaklo razmatranje ekstremnih rešenja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, sovjetski vojni i industrijski instituti razmatrali su mogućnost ugradnje kompaktnog nuklearnog reaktora u teško oklopljenu železničku platformu. Poseban interes postojao je u vezi sa železničkim raketnim sistemima, gde bi nuklearni pogon omogućio gotovo neograničen domet, dugotrajno skrivanje i stalnu pokretljivost strateških snaga.
Međutim, čak i u okviru sovjetske doktrine koja je tolerisala visok stepen rizika, projekat je ocenjen kao neodrživ. Problemi hlađenja reaktora, zaštite posade i civilnog stanovništva, kao i posledice eventualne sabotaže ili nesreće na gusto korišćenim prugama, doveli su do zaključka da je koncept neizvodljiv u praksi. Nuklearni pogon je na kraju ostao rezervisan za podmornice i ledolomce, gde su rizici bili znatno kontrolisaniji.
Američki koncepti: hladnoratovska ambicija i granice realnosti
U Sjedinjenim Državama slične ideje razvijane su paralelno, u okviru šireg talasa nuklearnih projekata iz perioda Hladnog rata, kada se nuklearna energija smatrala univerzalnim rešenjem za gotovo svaki problem. Jedan od najpoznatijih predloga bila je nuklearna lokomotiva X-12, zamišljena kao masivna platforma sposobna da vuče teške terete bez potrebe za gorivom na ogromnim udaljenostima.
Koncept X-12 predviđao je lokomotivu dužine oko 48 metara i mase približno 360 tona, sa reaktorom smeštenim u snažno oklopljenom delu konstrukcije. Ideja je bila da se obezbedi praktično neprekidan izvor energije za vojne i logističke potrebe, uključujući transport strateške opreme u unutrašnjosti kontinenta, daleko od obala i potencijalnih napada.
Ipak, američki inženjeri i vojni planeri relativno brzo su došli do sličnih zaključaka kao i njihove sovjetske kolege. Bezbednosni rizici u slučaju železničkih nesreća, terorističkih napada ili čak običnog iskliznuća sa šina pokazali su se neprihvatljivim. Uz to, razvoj dizel-električnih, a kasnije i gasno-turbinskih lokomotiva učinio je nuklearni pogon suvišnim, pa je X-12 ostao simbol ambicioznih, ali neostvarenih ideja nuklearne ere.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Vojne akcije protiv Irana mogle bi da izazovu haos na Bliskom istoku i dovedu do ozbiljne destabilizacije bezbednosne situacije u čitavom regionu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Teška oštećenja na jednoj od kijevskih termoelektrana dovela su do novog talasa nestanaka struje i grejanja u glavnom gradu Ukrajine, dok stručnjaci upozoravaju da se objekat ne može brzo vratiti u funkciju.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom, u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom odbrane Rusije, spremna je da sprovede evakuaciju ruskih državljana zaposlenih u nuklearnoj elektrani Bušer u Iranu ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala, ali za sada nikakva odluka o tome nije doneta, izjavio je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Dva snažna zemljotresa pogodila su Venecuelu u razmaku od samo 39 sekundi, a drugi potres, magnitude 7,5, jedan je od najjačih koji su pogodili ovu južnoameričku zemlju u poslednjih sto godina.
Veliki vidovdanski skup Srpske napredne stranke "Srbija, jedna porodica", koji će okupiti građane iz svih delova naše zemlje, biće održan u subotu, ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu.
Sudija Ksenija Marić, koja je poznata kao zaštitnica blokadera, ukinula je danas rešenje o policijskom zdržavanju profesora Veljka Rakovića, koji je uhapšen nakon niza skandaloznih objava u kojima poziva na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.
Gledalačko obaveštajna služba (GOSI) dostavila je našoj redakciji fotografiju uhapšenog blokadera Veljka Rakovića, profesora ekonomskih predmeta u jednoj srednjoj školi u Raški.
Niko iz Višeg javnog tužilaštva nikada nije rekao da su na skupu 15. marta 2025. godine u simulaciji upotrebe "zvučnog topa" učestvovali svi demonstranti. To ne bi bilo ni tačno, a ni realno.
Prema navodima iz zapisnika sa sastanka blokadera RJOP održanog u junu 2026. godine, među organizatorima i aktivistima vladaju ozbiljne podele i međusobni sukobi.
U 93 dana koliko će trajati specijalizovana izložba Ekspo 2027, koja će sledeće godine biti održana u Beogradu, imaćemo neverovatnih 8.000 događaja, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali. On je dodao da je zbog toga važno da omogućimo da sve funkcioniše najbolje moguće.
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim se unapređuje pravni okvir za proces transplantacije.
Porodica iz Srbije doživela je pravu agoniju nakon što je tokom ulaska u Grčku nestao pasoš jednog člana porodice. Oni su uputili hitan apel svim putnicima koji su možda pronašli ili greškom preuzeli ovu putnu ispravu.
Dečak (13) iz Sarajeva, kome je pre tri nedelje u Beogradu ugrađeno totalno veštačko srce, uspešno se oporavlja nakon jednog od najsloženijih zahvata u dečjoj kardiohirurgiji.
Mile Ivanović (30) iz Šapca, koji je teško povređen u požaru i nalazi se u kritičnom stanju na Klinici za opekotine u Beogradu, potrebna je pomoć za dalje lečenje.
Stravična saobraćajna nezgoda dogodila se danas na deonici Ibarske magistrale od Kraljeva do Raške, na samom skretanju za Gokčanicu, kada su se sudarili kamion i automobil.
U Crnoj Gori u toku je hapšenje više osoba osumnjičenih za stvaranje kriminalne organizacije i krijumčarenje, a među uhapšenima je i pripadnik Uprave policije Crne Gore.
Muškarac P. M. (51) koji je pretukao dečaka u Kruševcu priznao je krivicu, ali Tužilaštvo nije predložilo određivanje pritvora jer ne postoji opasnost od bekstva, pa će se braniti sa slobode.
Beogradska policija i dalje traga za muškarcem koji je u ponedeljak u kafiću u Kumodražu likvidirao Darka Veskovića Priku (46), navodnog pripadnika "škaljarskog klana", a poznati forenzičar Časlav Ristić je analizirao snimak ubistva.
Slavna pevačica Ariana Grande slučajno je pokazala dojku kroz tanku kariranu haljinu, a sporna fotografija je brzinom svetlosti zapalila društvene mreže.
Nova misteriozna serija na Netfliksu, "I will find you" ruši sve moguće rekorde gledanosti i zvanično je ostvarila najuspešniji debi na ovoj platformi.
Domaći sirup od višanja predstavlja pravi letnji specijalitet koji možete koristiti na različite načine, kao osvežavajući napitak, preliv za poslastice ili dodatak omiljenim desertima.
Novi navodi o odnosu Donalda i Melanije Tramp ponovo su privukli pažnju javnosti nakon što su u knjizi "Promena režima: Unutar imperijalnog predsedništva Donalda Trampa" objavljeni detalji iz njihovog života u Beloj kući.
Ova pogača priprema se bez kvasca, dugog čekanja i napornog mešenja. Sastojci se brzo sjedine, a testo je odmah spremno za pečenje, što je čini odličnim izborom za brzi domaći obrok.
Pevačica Emina Jahović godinama važi za jednu od najlepših žena na domaćoj javnoj sceni, a sada je otvoreno govorila o estetskim intervencijama i priznala da se zbog jedne odluke veoma brzo pokajala.
Davne 2006. godine publika je za pobednika prve sezone rijalitija "Veliki brat" izabrala Ivana Ljubu, tadašnjeg pijanistu iz Beograda, koji je svojim ponašanjem, obrazovanjem i kulturom osvojio simpatije gledalaca širom regiona.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.