Rusija bi mogla da oživi jednu od najkontroverznijih i najambicioznijih ideja u istoriji transportne tehnologije - lokomotivu na nuklearni pogon.
Ovu mogućnost prvi put je javno pomenuo generalni direktor Transmašholdinga, Kiril Lipa, tokom foruma AMTEXPO 2026, što je odmah pokrenulo talas spekulacija o tome da li je reč o realnom projektu ili tek o povratku stare ideje u novom geopolitičkom kontekstu.
Iako je vest delovala iznenađujuće, koncept nuklearne lokomotive nije nov. Još 2011. godine ruski mediji izveštavali su da su Rosatom i Ruske železnice razmatrali spremnost da predstave koncept takvog sistema. Tada se govorilo o teorijskim modelima i tehničkim studijama, ali nikada nije došlo do izrade demonstratora niti do praktične prezentacije. Projekat je ostao na nivou ideje, bez daljeg razvoja.
U kasnijim godinama, pojedini analitičari i mediji povezivali su nuklearnu lokomotivu sa železničkim raketnim sistemom Barguzin, koji je trebalo da predstavlja mobilnu platformu za interkontinentalne balističke rakete. Smatralo se da bi nuklearni pogon mogao da omogući gotovo neograničenu autonomiju takvih kompozicija. Međutim, i Barguzin je vremenom napušten, čime je i ta veza izgubila praktični značaj.
Još dublje u prošlost vodi sovjetsko iskustvo. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u završnoj fazi Hladnog rata, ideja nuklearne lokomotive ponovo je razmatrana u okviru različitih vojnih i strateških projekata. Tada je koncept bio vezan pre svega za železničke raketne sisteme i ekstremne logističke scenarije. Ipak, čak i u tom periodu, kada su tehnološki i bezbednosni kriterijumi bili znatno fleksibilniji nego danas, projekat je ocenjen kao previše složen, skup i rizičan za realizaciju.
Slične ideje nisu bile ograničene samo na Sovjetski Savez. U Sjedinjenim Državama su tokom Hladnog rata takođe postojali koncepti nuklearnih lokomotiva. Najpoznatiji među njima bio je projekat X-12, masivna lokomotiva dugačka oko 48 metara i teška približno 360 tona. Iako je zamišljena kao tehnološki iskorak koji bi obezbedio dugotrajnu autonomiju i ogromnu vučnu snagu, ni ovaj američki koncept nikada nije izašao iz faze nacrta i inženjerskih studija.
Razlog zbog kojeg nijedan od ovih projekata nije realizovan leži u kombinaciji tehničkih, bezbednosnih i političkih faktora. Nuklearni reaktor na pokretnoj kopnenoj platformi nosi znatno veće rizike nego u pomorskom okruženju ili svemiru. Saobraćajne nesreće, sabotaže, teroristički napadi i složeni sistemi zaštite činili su ovakve projekte izuzetno problematičnim za civilnu upotrebu.
Zbog toga je nuklearni pogon do danas ostao gotovo isključivo ograničen na pomorski transport, poput podmornica i ledolomaca, kao i na svemirske misije, gde su koristi jasne, a rizici kontrolisaniji. U tim domenima nuklearna energija pruža ogromnu autonomiju i snagu bez potrebe za čestim dopunjavanjem goriva.
Izjava sa AMTEXPO 2026, međutim, sugeriše da se u Rusiji ponovo razmatraju granice mogućeg. Još uvek nije jasno da li je reč o ozbiljnom razvoju konkretnog projekta ili o strateškoj poruci sa političkom i industrijskom dimenzijom. U svakom slučaju, samo pominjanje nuklearne lokomotive pokazuje da se ideje koje su decenijama smatrane previše ambicioznim ili opasnim ponovo vraćaju u fokus, u svetu koji se ubrzano menja i u kojem energetska autonomija dobija sve veći značaj.
Ako bi se ovaj koncept ikada pomerio sa papira ka stvarnoj realizaciji, to bi predstavljalo jednu od najradikalnijih promena u istoriji železničkog transporta. Za sada, međutim, nuklearna lokomotiva ostaje na granici između tehnološke vizije, strateške poruke i povratka ideja iz najmračnijih, ali i najambicioznijih faza Hladnog rata.
Sovjetski razvoj: nuklearna lokomotiva kao produžetak strateške logistike
U Sovjetskom Savezu ideja nuklearne lokomotive pojavila se kao deo šireg razmišljanja o autonomnim sistemima koji bi mogli da funkcionišu nezavisno od klasičnih lanaca snabdevanja. Ogromne teritorije SSSR, posebno u Sibiru i na Dalekom istoku, predstavljale su logistički izazov čak i za razvijenu železničku mrežu, što je podstaklo razmatranje ekstremnih rešenja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, sovjetski vojni i industrijski instituti razmatrali su mogućnost ugradnje kompaktnog nuklearnog reaktora u teško oklopljenu železničku platformu. Poseban interes postojao je u vezi sa železničkim raketnim sistemima, gde bi nuklearni pogon omogućio gotovo neograničen domet, dugotrajno skrivanje i stalnu pokretljivost strateških snaga.
Međutim, čak i u okviru sovjetske doktrine koja je tolerisala visok stepen rizika, projekat je ocenjen kao neodrživ. Problemi hlađenja reaktora, zaštite posade i civilnog stanovništva, kao i posledice eventualne sabotaže ili nesreće na gusto korišćenim prugama, doveli su do zaključka da je koncept neizvodljiv u praksi. Nuklearni pogon je na kraju ostao rezervisan za podmornice i ledolomce, gde su rizici bili znatno kontrolisaniji.
Američki koncepti: hladnoratovska ambicija i granice realnosti
U Sjedinjenim Državama slične ideje razvijane su paralelno, u okviru šireg talasa nuklearnih projekata iz perioda Hladnog rata, kada se nuklearna energija smatrala univerzalnim rešenjem za gotovo svaki problem. Jedan od najpoznatijih predloga bila je nuklearna lokomotiva X-12, zamišljena kao masivna platforma sposobna da vuče teške terete bez potrebe za gorivom na ogromnim udaljenostima.
Koncept X-12 predviđao je lokomotivu dužine oko 48 metara i mase približno 360 tona, sa reaktorom smeštenim u snažno oklopljenom delu konstrukcije. Ideja je bila da se obezbedi praktično neprekidan izvor energije za vojne i logističke potrebe, uključujući transport strateške opreme u unutrašnjosti kontinenta, daleko od obala i potencijalnih napada.
Ipak, američki inženjeri i vojni planeri relativno brzo su došli do sličnih zaključaka kao i njihove sovjetske kolege. Bezbednosni rizici u slučaju železničkih nesreća, terorističkih napada ili čak običnog iskliznuća sa šina pokazali su se neprihvatljivim. Uz to, razvoj dizel-električnih, a kasnije i gasno-turbinskih lokomotiva učinio je nuklearni pogon suvišnim, pa je X-12 ostao simbol ambicioznih, ali neostvarenih ideja nuklearne ere.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Vojne akcije protiv Irana mogle bi da izazovu haos na Bliskom istoku i dovedu do ozbiljne destabilizacije bezbednosne situacije u čitavom regionu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Teška oštećenja na jednoj od kijevskih termoelektrana dovela su do novog talasa nestanaka struje i grejanja u glavnom gradu Ukrajine, dok stručnjaci upozoravaju da se objekat ne može brzo vratiti u funkciju.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom, u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom odbrane Rusije, spremna je da sprovede evakuaciju ruskih državljana zaposlenih u nuklearnoj elektrani Bušer u Iranu ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala, ali za sada nikakva odluka o tome nije doneta, izjavio je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Blokadei su za danas najavili predaju svoje liste za predstojeće izbore, ali u njihovim redovima očigledno i dalje traju svađe i prepucavanja oko toga ko na njoj treba da bude.
Svetska platforma i najveća berza "Polymarket" objavila je zvanične podatke koji su izazvali totalni raspad i opštu paniku u redovima opozicionih jurišnika i blokadera!
Profil kandidata na blokaderskoj listi listi pokazao je jezivu istinu - Srbijom bi da upravljaju ideološki ekstremisti, unuci zlikovaca, prevaranti koji pljuju po sopstvenom narodu i uništavaju fakultete!
Razrazotkrivanje blokaderskog cirkusa i takozvane "studentske liste" nastavlja se u punom jeku, a najnoviji snimak sa terena brutalno je ogolio kakvi nepismeni srbomrsci pokušavaju da na silu otmu vlast u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras gostujući na TV Pink da će u sredu u 10.00 časova pažljivo pratiti izricanje presude vođi terorističke tzv. OVK Hašimu Tačiju i ostalim optuženima u Hagu, istakavši da je od ključnog značaja da se u južnoj srpskoj pokrajini obezbedi potpuni mir i sigurnost za srpski narod.
Nakon što je Nebojša Bakarec objavio fotografije sa prenosa na tajkunskoj N1, mogli smo da se uverimo nikakvi nezavisni studenti ne postoje, već da je reč o najobičnijoj kamuflaži žutih političara!
Exatlon Srbija je sportsko-takmičarski rijaliti koji okuplja fizički najspremnije učesnike i stavlja ih pred ekstremne izazove na zahtevnim poligonima.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić govorio je danas o pomoći države koja je legla na račune penzionera. Kako ističe, penzioneri i borci su zaslužili podršku države.
Ministar odbrane Bratislav Gašić obišao je danas završene infrastrukturne radove na objektu u kasarni "Cerski junaci" u Šapcu, namenjenom vojnicima na služenju vojnog roka.
Prema zvaničnoj analizi "Srbija 2026: Od investicionog modela ka ekonomiji znanja i regionalnom liderstvu" međunarodnog instituta IFIMES, Srbija je tokom poslednjih 10 godina ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih uspona na Zapadnom Balkanu!
Bivši fudbaler Vladan Šumarević, osuđen je u Srbiji na osam i po godina zatvora zbog trgovine narkoticima. Međutim, Šumarević nije u srpskom zatvoru, pošto je posle hapšenja u Češkoj izručen Austriji, koja ga je takođe tražila zbog drugog krivičnog dela počinjenog u toj državi.
U požaru koji je večeras izbio na četvrtom spratu stambene zgrade u Zadru teško je povređeno dete (3) , koje je sa jezivim opekotinama i opasnim povredama disajnih puteva u kritičnom stanju primljeno u bolnicu, odakle se sprema njegov hitan transport za Zagreb.
Neverovatan slučaj zabeležen je prošle nedelje na Žabljaku, gde je policija zaustavila 33-godišnju državljanku Belorusije i utvrdila da je vozila pod dejstvom čak četiri vrste droge. Nažalost, ovakve situacije nisu retkost na putevima širom Srbije i regiona.
Lejdi Gaga i njen verenik Majkl Polanski navodno su postali roditelji. Vest su preneli pojedini strani mediji, ali poznata pevačica i njen partner još se nisu javno oglasili povodom prinove.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
OpenAI je 3. septembra započeo postepeno uvođenje modela GPT-6 Astra, ali njegovo pronalaženje nije tako jednostavno kao otvaranje ChatGPT-a i izbor opcije sa nazivom "Astra". U standardnom ChatGPT okruženju, Astra se pojavljuje pod nazivom GPT-6 Pro i namenjena je korisnicima Pro paketa od 100 i 200 dolara, kao i Business i Enterprise korisnicima
Jedan neobičan pauk umalo je koštao Petera Marfija (61) života, nakon što je njegov ujed izazvao opasnu infekciju, sepsu i četiri operacije. Stravično iskustvo koje ga je dovelo na ivicu smrti na kraju mu je promenilo život.
Proslavljeni američki kostimograf i modni kreator Bob Meki, koji je ostavio neizbrisiv trag na svetskoj sceni radeći sa najvećim estradnim i filmskim zvezdama, preminuo je u 87. godini.
Sezona pripreme zimnice sve je bliže, a kada je kiseli kupus u pitanju, tajna dobrog rezultata krije se još u izboru glavica. Ako se odabere pogrešna sorta ili loša glavica, rezultat mogu biti tvrdi i žilavi listovi, nepravilan rasol, pa čak i kupus koji počinje da se kvari.
Veče puno elegancije, stila i vrhunske zabave obeležilo je veliku proslavu kojom je čuvena estradna noktarka Danijela Knežević obeležila dva impozantna jubileja – 50. rođendan i tri decenije uspešnog rada njenog čuvenog salona.
Brak pevača Radiše Trajkovića Đanija i Slađe nije uvek bio posut laticama, a on je priznao da joj nije bio veran, kao i da ga je zbog toga ona išamarala.
Pevačica Zorica Marković bez zadrške je govorila o koleginici Viki Miljković, ističući da smatra da bi se mnogo bolje snašla u ulozi člana žirija u popularnom muzičkom takmičenju "Pinkove zvezde".
Pevačica Kaja Ostojić izazvala je pravu pometnju na društvenim mrežama nakon što je iznenada obrisala sve objave sa svog Instagram profila, ostavljajući pratioce u potpunoj nedoumici.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.