Rusija bi mogla da oživi jednu od najkontroverznijih i najambicioznijih ideja u istoriji transportne tehnologije - lokomotivu na nuklearni pogon.
Ovu mogućnost prvi put je javno pomenuo generalni direktor Transmašholdinga, Kiril Lipa, tokom foruma AMTEXPO 2026, što je odmah pokrenulo talas spekulacija o tome da li je reč o realnom projektu ili tek o povratku stare ideje u novom geopolitičkom kontekstu.
Iako je vest delovala iznenađujuće, koncept nuklearne lokomotive nije nov. Još 2011. godine ruski mediji izveštavali su da su Rosatom i Ruske železnice razmatrali spremnost da predstave koncept takvog sistema. Tada se govorilo o teorijskim modelima i tehničkim studijama, ali nikada nije došlo do izrade demonstratora niti do praktične prezentacije. Projekat je ostao na nivou ideje, bez daljeg razvoja.
U kasnijim godinama, pojedini analitičari i mediji povezivali su nuklearnu lokomotivu sa železničkim raketnim sistemom Barguzin, koji je trebalo da predstavlja mobilnu platformu za interkontinentalne balističke rakete. Smatralo se da bi nuklearni pogon mogao da omogući gotovo neograničenu autonomiju takvih kompozicija. Međutim, i Barguzin je vremenom napušten, čime je i ta veza izgubila praktični značaj.
Još dublje u prošlost vodi sovjetsko iskustvo. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u završnoj fazi Hladnog rata, ideja nuklearne lokomotive ponovo je razmatrana u okviru različitih vojnih i strateških projekata. Tada je koncept bio vezan pre svega za železničke raketne sisteme i ekstremne logističke scenarije. Ipak, čak i u tom periodu, kada su tehnološki i bezbednosni kriterijumi bili znatno fleksibilniji nego danas, projekat je ocenjen kao previše složen, skup i rizičan za realizaciju.
Slične ideje nisu bile ograničene samo na Sovjetski Savez. U Sjedinjenim Državama su tokom Hladnog rata takođe postojali koncepti nuklearnih lokomotiva. Najpoznatiji među njima bio je projekat X-12, masivna lokomotiva dugačka oko 48 metara i teška približno 360 tona. Iako je zamišljena kao tehnološki iskorak koji bi obezbedio dugotrajnu autonomiju i ogromnu vučnu snagu, ni ovaj američki koncept nikada nije izašao iz faze nacrta i inženjerskih studija.
Razlog zbog kojeg nijedan od ovih projekata nije realizovan leži u kombinaciji tehničkih, bezbednosnih i političkih faktora. Nuklearni reaktor na pokretnoj kopnenoj platformi nosi znatno veće rizike nego u pomorskom okruženju ili svemiru. Saobraćajne nesreće, sabotaže, teroristički napadi i složeni sistemi zaštite činili su ovakve projekte izuzetno problematičnim za civilnu upotrebu.
Zbog toga je nuklearni pogon do danas ostao gotovo isključivo ograničen na pomorski transport, poput podmornica i ledolomaca, kao i na svemirske misije, gde su koristi jasne, a rizici kontrolisaniji. U tim domenima nuklearna energija pruža ogromnu autonomiju i snagu bez potrebe za čestim dopunjavanjem goriva.
Izjava sa AMTEXPO 2026, međutim, sugeriše da se u Rusiji ponovo razmatraju granice mogućeg. Još uvek nije jasno da li je reč o ozbiljnom razvoju konkretnog projekta ili o strateškoj poruci sa političkom i industrijskom dimenzijom. U svakom slučaju, samo pominjanje nuklearne lokomotive pokazuje da se ideje koje su decenijama smatrane previše ambicioznim ili opasnim ponovo vraćaju u fokus, u svetu koji se ubrzano menja i u kojem energetska autonomija dobija sve veći značaj.
Ako bi se ovaj koncept ikada pomerio sa papira ka stvarnoj realizaciji, to bi predstavljalo jednu od najradikalnijih promena u istoriji železničkog transporta. Za sada, međutim, nuklearna lokomotiva ostaje na granici između tehnološke vizije, strateške poruke i povratka ideja iz najmračnijih, ali i najambicioznijih faza Hladnog rata.
Sovjetski razvoj: nuklearna lokomotiva kao produžetak strateške logistike
U Sovjetskom Savezu ideja nuklearne lokomotive pojavila se kao deo šireg razmišljanja o autonomnim sistemima koji bi mogli da funkcionišu nezavisno od klasičnih lanaca snabdevanja. Ogromne teritorije SSSR, posebno u Sibiru i na Dalekom istoku, predstavljale su logistički izazov čak i za razvijenu železničku mrežu, što je podstaklo razmatranje ekstremnih rešenja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, sovjetski vojni i industrijski instituti razmatrali su mogućnost ugradnje kompaktnog nuklearnog reaktora u teško oklopljenu železničku platformu. Poseban interes postojao je u vezi sa železničkim raketnim sistemima, gde bi nuklearni pogon omogućio gotovo neograničen domet, dugotrajno skrivanje i stalnu pokretljivost strateških snaga.
Međutim, čak i u okviru sovjetske doktrine koja je tolerisala visok stepen rizika, projekat je ocenjen kao neodrživ. Problemi hlađenja reaktora, zaštite posade i civilnog stanovništva, kao i posledice eventualne sabotaže ili nesreće na gusto korišćenim prugama, doveli su do zaključka da je koncept neizvodljiv u praksi. Nuklearni pogon je na kraju ostao rezervisan za podmornice i ledolomce, gde su rizici bili znatno kontrolisaniji.
Američki koncepti: hladnoratovska ambicija i granice realnosti
U Sjedinjenim Državama slične ideje razvijane su paralelno, u okviru šireg talasa nuklearnih projekata iz perioda Hladnog rata, kada se nuklearna energija smatrala univerzalnim rešenjem za gotovo svaki problem. Jedan od najpoznatijih predloga bila je nuklearna lokomotiva X-12, zamišljena kao masivna platforma sposobna da vuče teške terete bez potrebe za gorivom na ogromnim udaljenostima.
Koncept X-12 predviđao je lokomotivu dužine oko 48 metara i mase približno 360 tona, sa reaktorom smeštenim u snažno oklopljenom delu konstrukcije. Ideja je bila da se obezbedi praktično neprekidan izvor energije za vojne i logističke potrebe, uključujući transport strateške opreme u unutrašnjosti kontinenta, daleko od obala i potencijalnih napada.
Ipak, američki inženjeri i vojni planeri relativno brzo su došli do sličnih zaključaka kao i njihove sovjetske kolege. Bezbednosni rizici u slučaju železničkih nesreća, terorističkih napada ili čak običnog iskliznuća sa šina pokazali su se neprihvatljivim. Uz to, razvoj dizel-električnih, a kasnije i gasno-turbinskih lokomotiva učinio je nuklearni pogon suvišnim, pa je X-12 ostao simbol ambicioznih, ali neostvarenih ideja nuklearne ere.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Vojne akcije protiv Irana mogle bi da izazovu haos na Bliskom istoku i dovedu do ozbiljne destabilizacije bezbednosne situacije u čitavom regionu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Teška oštećenja na jednoj od kijevskih termoelektrana dovela su do novog talasa nestanaka struje i grejanja u glavnom gradu Ukrajine, dok stručnjaci upozoravaju da se objekat ne može brzo vratiti u funkciju.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom, u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom odbrane Rusije, spremna je da sprovede evakuaciju ruskih državljana zaposlenih u nuklearnoj elektrani Bušer u Iranu ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala, ali za sada nikakva odluka o tome nije doneta, izjavio je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.
Hrvati i njihovi mediji ne odustaju od napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa se tako hvataju i za teme koje nemaju apsolutno nikakve veze s njima.
Nije mogao da ustane, ali je prislonio usne na Pojas, za mene je to bio najsvetiji poljubac na svetu. Ovako svoju ispovest započinje majka koja je dovela svog nepokretnog sina da se pokloni svetinji.
U Tivtu se danas održava samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana pod sloganom "Zajednički prosperitet i stabilnost EU i Zapadnog Balkana", čija će glavna tema biti proširenje EU, a Srbiju će na skupu predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.
Blokaderi već nedeljama, ako ne i mesecima, guraju narativ da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u potpunosti izolovan od Evropske unije i njenih zvaničnika, međutim, večerašnje fotografije iz Tivta ih u potpunosti demantuju.
Blokader Vukašin Milićević, nekadašnji sveštenik Srpske pravoslavne crkve, a danas funkcioner Demokratske stranke, šokirao izjavama o vernicima koji su danima u redovima čekali da se poklone Časnom pojasu Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save.
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, polako ali sigurno preuzima titulu glavnog promotera brutalne kriminalizacije i dehumanizacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta gostujući u Info jutru komentarisala je bezbednosnu pretnju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Crnog Gori.
U Srbiji će pre podne biti pretežno sunčano, dok će posle podne postepeno naoblačenje sa severozapada, uveče i tokom noći na severu i zapadu usloviti kratkotrajnu kišu ili pljusak sa grmljavinom. Temperature od 11 do 30 stepeni.
Gotovo svaki slučaj u kojem je dete počinilo teško ubistvo iza sebe je ostavio isti uznemirujući trag. Pre nego što su njihova imena dospela na naslovne strane, postojali su znaci koje su porodica, okolina ili stručnjaci kasnije prepoznali kao ozbiljno upozorenje.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su Z. D. (27) iz Žablja, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio više krivičnih dela teška krađa.
U teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, u sudaru motocikla sa automobilom tokom protekle noći teško je povređen tinejdžer (16) a lakše je povređen 46-godišnji muškarac, saopšteno je iz službe Hitne pomoći.
Istarska policija podnela je krivičnu prijavu protiv dvojice nemačkih državljana starosti 19 i 20 godina zbog sumnje da su počinili krivična dela nasilničke vožnje u saobraćaju i nasilja prema službenom licu.
Pripadnik "škaljarskog klana" Ilija Ivanović (26) juče je izručen iz Španije u Crnu Goru, a povezuju sa ubistvima Andrije Gazivode, koji je bio blizak "kavačkom klanu", i Petra Muhadinovića na Cetinju 2020.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
Pravilno okopavanje paprike je jedan od najvažnijih poslova u bašti, jer u velikoj meri odlučuje o uspehu roda. Ključno je da se ne radi nasumično, već u tačno određenim fazama razvoja biljke.
Stručnjaci iz Evrope upozoravaju da konzumacija ultra-prerađene hrane može značajno da poveća rizik od razvoja srčanih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti, pa čak i prerane smrti.
Device, Škorpije i Strelčevi ulaze u fazu ispunjenu novim prilikama i zasluženim nagradama. Nakon dugog perioda ulaganja energije, sada im se dobro vraća na najlepši mogući način.
Pevačica Izvorinka Milošević decenijama je prisutna na sceni, a malo ko zna da je vodila ozbiljnu zdravstvenu bitku zbog retkog medicinskog stanja poznatog kao sindrom karpalnog tunela.
Roditelji rijaliti učesnika Asmina Durdžića, Mustafa i Melvida, progovorili su o potencijalnoj snaji Maji Marinković i otkrili kako ništa loše o njoj nisu mislili, već da nisu imali pravu sliku o starleti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar