Opasna istina o hrani koju jedemo svaki dan: Uništava srce i skraćuje život

Stručnjaci iz Evrope upozoravaju da konzumacija ultra-prerađene hrane može značajno da poveća rizik od razvoja srčanih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti, pa čak i prerane smrti.

Prema najnovijem upozorenju Evropskog kardiološkog društva, javnost nije dovoljno informisana o štetnim posledicama koje ultra-prerađena hrana može imati na zdravlje, a lekari bi trebalo više da ukazuju na te rizike.

Stručnjaci posebno naglašavaju da se veliki broj proizvoda koji se predstavljaju kao zdravi zapravo ubraja u najproblematičniju vrstu hrane.

Hrana koja izgleda bezazleno često je najgora za organizam

Ultra-prerađena hrana ne obuhvata samo tipičnu brzu hranu, već i veliki broj industrijski proizvedenih namirnica koje sadrže aditive, pojačivače ukusa, višak šećera i soli, kao i sastojke koji se inače ne koriste u kućnoj pripremi hrane, piše Healthline. 

Lekari upozoravaju da ovakva ishrana može podsticati upalne procese u organizmu, narušavati ravnotežu crevne flore i doprinositi razvoju povišenog krvnog pritiska, povećanog holesterola i dijabetesa.

Prema podacima evropskih stručnjaka, osobe koje konzumiraju velike količine ultra-prerađene hrane imaju znatno veći zdravstveni rizik - oko 19 odsto veće šanse za bolesti koronarnih arterija, 13 odsto veći rizik od atrijalne fibrilacije i čak 65 odsto veći rizik od smrtnosti povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Foto: Shutterstock

Pored uticaja na srce i krvne sudove, istraživanja ovu vrstu hrane povezuju i sa slabljenjem kostiju i mišića, poremećajima plodnosti, povećanim rizikom od raka, kao i ubrzanim kognitivnim propadanjem.

Stručnjaci ističu da problem ultra-prerađene hrane nije samo u njenoj kalorijskoj vrednosti.

Stručnjaci tvrde da problem nije samo u kalorijama

Kardiolog Čeng-Han Čen objašnjava da ona štetno utiče na organizam i iz drugih razloga, ne samo zbog viška energije koji unosi.

On navodi da ovakvi proizvodi često sadrže velike količine dodatog šećera, nezdravih masti i natrijuma, što može podstaći upalne procese u telu i povećati rizik od razvoja srčanih bolesti.

On takođe ističe da ultra-prerađena hrana može narušiti ravnotežu prirodnih bakterija u crevima, što dodatno negativno utiče na celokupno zdravlje organizma.

Problem je i u tome što se zbog ovakvog načina ishrane smanjuje unos voća, povrća, integralnih žitarica i drugih namirnica koje imaju zaštitno dejstvo na srce.

Mnogi ljudi pritom nisu ni svesni koliko često u stvari konzumiraju ultra-prerađenu hranu.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci upozoravaju da u SAD više od polovine ishrane odraslih potiče iz ultra-prerađene hrane, dok se sličan obrazac ishrane sve više primećuje i u evropskim zemljama.

Glavni razlozi za to su što je ovakva hrana praktična, dugotrajna, često jeftinija i veoma prisutna kroz agresivno oglašavanje.

Zbog toga kardiolozi savetuju da se više pažnje posveti čitanju deklaracija i izboru što jednostavnijih namirnica, sa što manje dodataka i aditiva.

Male promene mogu doneti velike rezultate

Lekari naglašavaju da cilj nije potpuna zabrana, već postepeno zamenjivanje svakodnevnih proizvoda zdravijim alternativama.

Tako se, na primer, preporučuje korišćenje domaćih prelivа za salatu umesto kupovnih, običnog jogurta umesto zaslađenih varijanti, kao i ovsene kaše sa voćem umesto instant proizvoda. Takođe se savetuje izbor svežeg mesa umesto industrijski prerađenih mesnih proizvoda.

Profesor Kristofer Gardner sa Stanforda poručuje da bi ishrana trebalo da se zasniva na što više prirodnih i minimalno prerađenih namirnica poput voća, povrća, mahunarki, semenki i integralnih žitarica. Ističe da, kada se organizam navikne na kvalitetniju hranu, smanjuje se i želja za ultra-prerađenim proizvodima.

Stručnjaci ističu da su upravo svakodnevne, naizgled male odluke u ishrani one koje dugoročno imaju najveći uticaj na zdravlje srca i celokupnog organizma.

BONUS VIDEO