Krv se lije Bliskim istokom! Naređena hitna evakuacija: Iran se oglasio i zaledio Ameriku, šta se ovo dešava u Ormuzu?

Rat na Bliskom istoku, 72. dan. SAD i Iran su formalno u primirju, ali se i dalje sukobljavaju oko Ormuskog moreuza, gde američka mornarica presreće iranske tankere, a Iran odbija da prepusti kontrolu.

Iran sprema odgovor na američki mirovni predlog

Iran razmatra američki mirovni predlog, ali odgovor neće poslati pod pritiskom Vašingtona, već onda kada Teheran proceni da je trenutak za to najpovoljniji, poručio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai.

On je potvrdio da iranski zvaničnici trenutno analiziraju poruku koju su dobili od Sjedinjenih Američkih Država i da se radi na odgovoru. Ipak, nije naveo nikakav tačan rok.

Bagai je naglasio da je u ovom trenutku glavni cilj zaustavljanje rata i smanjenje razlika između Teherana i Vašingtona. Posebno je ukazao na plan od 14 tačaka koji je prethodnih dana prosleđen američkoj strani.

Odgovor, međutim, ne zavisi samo od diplomatije. U Teheranu ga razmatraju svi ključni centri moći — Korpus čuvara Islamske revolucije, najviši diplomatski krugovi, članovi parlamenta, pregovarački tim, a na kraju i vrhovni vođa.

Drugim rečima, iranski odgovor može da stigne u svakom trenutku, ali ne po američkom rasporedu. Kako je Bagai poručio, Teheran će se oglasiti u trenutku koji bude odgovarao Irancima.

 

Šta se dešava u Ormuskom moreuzu

Dok se diplomatski odgovor još čeka, Ormuski moreuz ostaje jedna od najopasnijih tačaka na Bliskom istoku. Korpus čuvara Islamske revolucije poručio je da će svaki napad na iranske naftne tankere i trgovačke brodove biti dočekan udarima na američke baze u regionu i neprijateljske brodove.

Ova pretnja usledila je posle niza incidenata tokom vikenda u moreuzu kroz koji prolazi ogroman deo svetske nafte.

Donald Tramp je 5. maja zaustavio „Projekat Sloboda“, misiju američke mornarice za pratnju blokiranih brodova iz Ormuskog moreuza, nakon raketnih i dronskih napada na Ujedinjene Arapske Emirate i trgovačke brodove. Ipak, američki predsednik je poručio da blokada iranskih luka ostaje na snazi.

Iran je 7. maja saopštio da su SAD gađale dva broda koja su ulazila u Ormuski moreuz, kao i civilna područja na ostrvu Kešm i u priobalnim zonama Bandar Kamira i Sirika. Prema tvrdnjama iranske vojske, odgovor je usledio napadima na američke vojne brodove istočno od moreuza i južno od luke Čabahar.

Vašington je izneo potpuno drugačiju verziju. Američka vojska tvrdi da je reagovala na iranske rakete i dronove koji su ciljali tri razarača američke mornarice, posle čega su pogođene lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i drugi ciljevi.

Dan kasnije, 8. maja, SAD su saopštile da su pogodile dva prazna tankera pod iranskom zastavom, tvrdeći da su pokušali da probiju blokadu iranskih luka.

Iranski mediji naveli su da je najmanje jedan mornar poginuo, a desetoro ljudi povređeno na brodu koji se zapalio tokom udara. Iranske snage su potom zaplenile tanker u Omanskom zalivu, istočno od Ormuskog moreuza, uz tvrdnju da je pokušao da poremeti iranski izvoz nafte.

Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da je njihova protivvazdušna odbrana 8. maja reagovala na dve balističke rakete i tri drona iz Irana, pri čemu su tri osobe zadobile umerene povrede.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči osudio je, kako je rekao, „nepromišljenu vojnu avanturu“ i optužio SAD da svaki put biraju silu kada se pojavi mogućnost diplomatskog rešenja.

 

Izrael pojačao napade na jug Libana

Dok se kriza oko Irana širi, jug Libana ulazi u novu fazu nasilja. Izrael je u subotu naredio prinudnu evakuaciju devet gradova i sela, a zatim pokrenuo udare na više oblasti širom juga zemlje.

Broj poginulih u južnom Libanu raste iz dana u dan. U poslednjih oko 48 sati zabeležena je ozbiljna eskalacija izraelskih vazdušnih udara, napada dronovima i artiljerijskih dejstava.

Istovremeno stižu izveštaji da izraelske snage ruše objekte na više lokacija u južnom Libanu, unutar takozvane žute zone koju je Izrael proglasio do dubine od oko 10 kilometara na libanskoj teritoriji.

Sve to se dešava uoči novih diplomatskih razgovora. Liban i Izrael trebalo bi da učestvuju u kontaktima nižeg nivoa u Vašingtonu, gde će se razgovarati o mogućem produženju postojećeg prekida vatre.

Bejrut, međutim, u te razgovore ulazi sa jasnim zahtevima. Libanska vlada traži pomoć za obnovu, oslobađanje pritvorenih osoba koje drži Izrael i povlačenje izraelskih trupa sa juga zemlje.

Posebno teško pitanje su mesta koja Izrael i dalje kontroliše u južnom Libanu, gde se, prema izveštajima sa terena, nastavljaju sistematska rušenja.

Za Liban, izraelsko povlačenje nije sporedna tačka pregovora, već uslov bez kojeg teško može da se govori o stabilnijem miru.

 

Izrael naredio evakuacije i rušenja na jugu Libana

Izrael je naredio evakuaciju devet gradova i sela na jugu Libana, a zatim izveo nove napade i rušenja u zoni koja se prostire do 10 kilometara unutar libanske teritorije.

Taj prostor, koji Izrael naziva žutom zonom, postao je jedno od glavnih žarišta novog zaoštravanja. Libanska strana tvrdi da se u tim mestima sprovode sistematska rušenja, dok se stanovništvo sve teže vraća u oblasti iz kojih je prethodno izbeglo.

Uoči razgovora u Vašingtonu, Bejrut insistira na tri ključna zahteva: obnovi porušenih područja, oslobađanju libanskih pritvorenika i povlačenju izraelskih snaga iz južnog Libana.

Bez toga, produženje prekida vatre ostaje neizvesno, jer se na terenu svakog dana stvara sve veći jaz između diplomatskih najava i stvarnosti u južnim libanskim selima.

 

Protesti u Tel Avivu protiv Netanjahuove vlade

Nezadovoljstvo ratnom politikom raste i unutar samog Izraela. Desetine ljudi protestovale su tokom noći u Tel Avivu protiv vlade premijera Benjamina Netanjahua i nastavka napada na južni Liban.

Izrael ulazi u sve teži politički period. Opšti izbori očekuju se kasnije ove godine, dok zemlja istovremeno vodi rat protiv Irana, nastavlja operacije u Libanu i suočava se sa unutrašnjim podelama.

Jedna od najosetljivijih tema je odbijanje dela ultraortodoksne jevrejske zajednice da služi vojsku. To pitanje izaziva sve više besa u delu izraelske javnosti, naročito dok se ratovi vode na više frontova.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.