Totalni haos! Tramp odbacio iranske uslove za mir: Teheran traži ukidanje sankcija - Amerika poručuje samo jedno

Rat na Bliskom istoku, 72. dan. SAD i Iran su formalno u primirju, ali se i dalje sukobljavaju oko Ormuskog moreuza, gde američka mornarica presreće iranske tankere, a Iran odbija da prepusti kontrolu.

Tramp: Odgovor Irana na američki predlog potpuno neprihvatljiv

Američki predsednik Donald Tramp ocenio je danas odgovor Irana na predlog Vašingtona o okončanju rata kao potpuno neprihvatljiv.

"Upravo sam pročitao odgovor takozvanih iranskih 'predstavnika'. Ne sviđa mi se - potpuno nepriprihvatljivo! Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju", napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social.

 

 

 

Tramp i Si će razgovarati o Iranu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp trebalo bi tokom sastanka sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đinpingom naredne nedelje u Pekingu da pokrene pitanje kineskog pristupa Iranu, kao i teme veštačke inteligencije, trgovine i energetike, i retkim zemnim metalima, izjavili su danas visoki američki zvaničnici za Blumberg.

Kako su naveli zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti priprema za razgovore, Tramp i Si sastaće se 14. i 15. maja u Pekingu, u trenutku pojačanih nesuglasica između dve zemlje oko trgovinskih pitanja i američkog rata sa Iranom.

Prema njihovim rečima, dve strane planiraju nastavak razgovora o mogućim kineskim kupovinama američkih proizvoda, posebno u poljoprivrednom i vazduhoplovnom sektoru, a moguće su i zajedničke objave tokom ili neposredno nakon Trampove posete Kini.

 

Tramp: Iran decenijama obmanjuje SAD i svet

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp optužio je danas Iran da već 47 godina "obmanjuje" SAD i međunarodnu zajednicu, dok je bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu kritikovao zbog politike prema Teheranu, navodeći da je Iranu omogućio finansijsku i političku podršku bez presedana.

Tramp je u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da je Iran godinama koristio taktiku odlaganja i manipulisanja u odnosima sa SAD i ostatkom sveta.

Prema njegovim rečima, situacija se promenila dolaskom Baraka Huseina Obame na mesto predsednika SAD, za koga je rekao da je "stao na stranu Irana", zanemario Izrael i američke saveznike i omogućio Teheranu "novi i veoma snažan životni zamah".

Tramp je naveo da je Iranu tada dato "više stotina milijardi dolara", kao i 1,7 milijardi dolara u gotovini, koja je, kako tvrdi, avionom dopremljena u Teheran.

Foto: Tanjug/AP

 

Novi iranski odgovor SAD uključuje nuklearni program

Iran je u "realističnom" odgovoru na američke predloge za okončanje sukoba izrazio spremnost za razgovore o prekidu ratnih dejstava u regionu, uključujući Liban, o nuklearnom programu, sankcijama i bezbednosti Ormuskog moreuza.

Prema navodima tog izvora, iranski odgovor predviđa i razgovore o postizanju dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, uz istovremeno insistiranje na potpunom ukidanju svih sankcija.

Teheran, kako se navodi, zahteva jasno definisan mehanizam za ukidanje sankcija koji bi garantovala međunarodna zajednica, kao i čvrste međunarodne garancije za sprovođenje eventualnog sporazuma sa Vašingtonom.

 

Nobelovka Narges Mohamadi prebačena u bolnicu u Teheranu

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir i aktivistkinja Narges Mohamadi prebačena je u bolnicu u Teheranu više od nedelju dana nakon što se onesvestila u zatvoru, saopštila je danas njena fondacija, navodeći da je njen boravak u pritvoru privremeno suspendovan uz kauciju, dok porodica i saradnici traže njeno potpuno oslobađanje i ukidanje svih optužbi.

Kako je navedeno u saopštenju fondacije koje je dostavljeno AP-u, Mohamadi je prethodno izgubila svest dva puta i 1. maja bila prebačena u lokalnu bolnicu, nakon čega je kasnije upućena u Teheran.

Ona se u zatvoru nalazi od decembra, a njena porodica i saradnici su danima apelovali da joj bude omogućeno adekvatno lečenje.

 

Makron: Francuska nije planirala slanje ratnih brodova u Ormuski moreuz

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da nikada nije bilo reči o raspoređivanju francuskih ili francusko-britanskih snaga u Ormuskom moreuzu, ističući da je Francuska spremna za delovanje, ali da je njen prioritet sloboda plovidbe i okončanje blokada u međunarodnim pomorskim pravcima.

Makron je, prenosi BFM TV, naveo da je pre nekoliko dana odlučeno da se nosač aviona "Šarl de Gol", zajedno sa pratećim fregatama i celokupnom vazduhoplovno-pomorskom grupom, premesti iz istočnog Mediterana ka oblasti izvan moreuza Bab el-Mandeb, u širem regionu blizu kriznih zona.

On je naglasio da se ne radi o raspoređivanju u smislu eskalacije, već o pripravnosti francuskih snaga.

Makron je, kako prenosi Figaro, dodao da je stav Pariza od početka krize u Ormuskom morezu jasan i da se zalaže za slobodu plovidbe, ukidanje blokada i deeskalaciju tenzija, uz poziv na povratak pregovorima o nuklearnim i balističkim pitanjima u skladu sa međunarodnim pravom.

Foto: Tanjug/AP

Tramp: Iran poražen, ali nuklearni program i dalje pod nadzorom SAD

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran vojno poražen i da su njegove ključne vojne sposobnosti značajno oslabljene, ali da borba nije u potpunosti završena.

Dodao je da SAD neće dozvoliti Teheranu da dođe do nuklearnog oružja, uz poruku da će "u nekom trenutku" doći do obogaćenog uranijuma zakopanog duboko ispod ruševina.

Tramp je ocenio da je Iran "poražen", ali je naglasio da to ne znači da su sve operacije okončane.

- Možemo da nastavimo još dve nedelje i pogodimo sve ciljeve. Oko 70 odsto je već pogođeno, ali preostali ciljevi i dalje postoje - rekao je Tramp.
 

 

Pezeškijan: Pregovori sa SAD nisu znak predaje

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da bilo kakvi pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama nisu znak predaje ili povlačenja, već odlučan napor da se zaštite prava zemlje i čvrsto odbrane nacionalni interesi.

Pezeškijan je na platformi X poručio da Iran nikada neće da odustane od svojih legitimnih prava, prenosi Press.tv.

"Nikada nećemo da se poklonimo neprijatelju. Ako se govori o dijalogu ili pregovorima, to ne znači predaju ili povlačenje, već cilj da se obezbede prava iranskog naroda i snažno brane nacionalni interesi", naglasio je on.

Foto: Tanjug/AP

 

Netanjahu: Rat sa Iranom nije završen

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da rat sa Iranom "nije završen" i poručio da visoko obogaćeni uranijum mora biti uklonjen iz Irana, kao i da postrojenja za obogaćivanje uranijuma treba demontirati, uprkos krhkom primirju postignutom uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

U intervjuu za CBS, Netanjahu je rekao da je Izrael značajno oslabio iranske nuklearne kapacitete, mrežu savezničkih oružanih grupa u regionu i proizvodnju raketa, ali da "još ima posla koji treba obaviti".

- Mnogo toga smo uništili, ali sve to i dalje postoji - rekao je Netanjahu.

 

Pakistan prosledio SAD odgovor Irana na predlog o okončanju rata

Pakistan je primio odgovor Irana na predlog Djedinjenih Američkih Država o okončanju rata i prosledio ga Vašingtonu, rekao je danas za al Džaziru zvaničnik pakistanske vlade uključen u pregovore.

Premijer Pakistana Šehbaz Šarif rekao je da ga je komandant pakistanske vojske feldmaršal Asim Munir obavestio da je Iran dostavio odgovor na američki predlog.

Ranije danas iranski mediji su javili da je odgovor Irana na najnoviji predlog Sjedinjenih Američkih Država za okončanje rata poslat je pakistanskom posredniku.

 

Iran: Britanski i francuski ratni brodovi u Ormuzu biće shvaćeni kao eskalacija

Zemanik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Garibabadi izjavio je damas da će prisustvo stranih vojnih snaga u strateškom Ormuskom moreuzu, uključujući britanske i francuske brodove, biti shvaćeno kao eskalacija i naići na odlučan odgovor, dok Pariz i London najavljuju pomorske misije radi zaštite slobode plovidbe.

Francuska je saopštila da je rasporedila nosač aviona ''Šarl de Gol'' u Crveno more i Adenski zaliv kako bi se pripremila za buduću zajedničku misiju sa Velikom Britanijom, čiji je cilj jačanje slobode plovidbe u regionu Ormuskog moreuza, napisao je Garibabadi na platformi X.

"Istovremeno, britanska vlada je saopštila da će, u koordinaciji sa Francuskom, rasporediti jedan od svojih ratnih brodova u Crveno more", istakao je on.

Kako je naveo, svako raspoređivanje dodatnih razarača izvan regiona oko Ormuskog moreuza, pod izgovorom "zaštite brodova", predstavlja eskalaciju krize, militarizaciju ključnog pomorskog pravca i pokušaj prikrivanja stvarnih uzroka nesigurnosti u regionu. 

 

Pakistan pregovara sa Iranom o trazitu pošiljki tečnog gasa iz Katara

Pakistan vodi pregovore sa Iranom o omogućavanju tranzita ograničenog broja pošiljki tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Katara kroz Ormuski moreuz, javlja Blumberg.

Brod "Al Karaitijat", koji je ukrcao teret u izvoznom postrojenju Ras Lafan ranije ovog meseca, napustio je moreuz i danas se nalazi u Omanskom moreuzu, pokazuju podaci o praćenju brodova koje je prikupio Blumberg. 

Brod, koji kao narednu destinaciju navodi Pakistan, izgleda da je koristio severnu rutu kroz moreuz, koju je odobrio Teheran, a koja prolazi uz iransku obalu.

Pošiljka je deo pregovora Pakistana sa Iranom o dodatnim isporukama katarskog LNG-a kroz Ormuski moreuz kako bi se zadovoljila hitna potražnja, navode izvori upoznati sa situacijom, javlja Blumberg.

Poslednjih dana, pakistanski tanker isporučio je i pošiljku dizela iz Kuvajta, nakon prethodnih višestrukih okretanja.
 

 

Iran poslao odgovor na najnoviji predlog SAD pakistanskom posredniku

Odgovor Irana na najnoviji predlog Sjedinjenih Američkih Država za okončanje rata poslat je danas pakistanskom posredniku, javljaju iranski mediji.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova je ranije nekoliko puta najavio da će stavovi i razmatranja Irana u vezi sa američkim predlozima biti poslati nakon završetka pregleda i konačnih zaključaka, prenosi Irna.

Prema predloženom planu, u ovoj fazi, pregovori će se fokusirati na okončanje rata.

Predloženi američki memorandum, koji sadrži 14 tačaka, uključuje obavezu Irana na moratorijum na obogaćivanje uranijuma, uz istovremeno postepeno ukidanje američkih sankcija i oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava.

 

U izraelskim napadima poginula dva bolničara

Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je danas da su u izraelskim napadima na jug zemlje poginula dva bolničara iz organizacije Islamski zdravstveni komitet, koja je povezana sa libanskom militantnom organizacijom Hezbolah, dok je još pet osoba ranjeno.

U saopštenju Ministarstva navodi se da je Izrael direktno gađao, u dva napada, dva objekta Zdravstvenog komiteta, pri čemu je jedan bolničar poginuo, a troje ranjeno u mestu Kalavaj, dok je drugi bolničar poginuo, a dvoje ranjeno u Tibninu. 

 

Al Tani Arakčiju: Korišćenje Ormuza kao sredstva pritiska samo bi produbilo krizu

Premijer Katara i ministar spoljnih poslova ove zemlje šeik Mohamed bin Džasim Abdulrahman al Tani rekao je ministru spoljnih poslova Irana Abasu Arakčiju da bi korišćenje Ormuskog moreuza kao "sredstva pritiska" samo produbilo krizu u Persijskom zalivu, saopštilo je danas katarsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Al Tani je u telefonskom razgovoru sa Arakčijem, takođe, poručio da sve strane u sukobu treba da odgovore na posredničke napore usmerene ka okončanju rata, prenosi Rojters.

Katarsko ministarstvo nije navelo kada je razgovor obavljen.

Katarski premijer i ministar spoljnih poslova razgovarao je danas telefonom sa premijerom Pakistana Muhamedom Šehbazom Šarifom o saradnji i situaciji u regionu.
 

 

Emirati oborili dva iranska drona

Protivvazdušna odbrana Ujedinjenih Arapskih Emirata oborila je dva drona lansirana iz Irana, saopštilo je Ministarstvo odbrane UAE.

Napad je izveden 10. maja 2026. godine, a prema tvrdnjama emiratskih vlasti, u poslednjim satima nije bilo poginulih, ranjenih niti materijalne štete.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata navelo je da su sistemi protivvazdušne odbrane uspešno presreli dve bespilotne letelice koje su, kako se tvrdi, lansirane iz Irana.

U saopštenju se ističe da Emirati od početka iranskih napada vode gotovo svakodnevnu odbrambenu operaciju. Prema podacima Abu Dabija, PVO sistemi UAE do sada su presreli ukupno 551 balističku raketu, 29 krstarećih raketa i 2.269 dronova.

To pokazuje razmere pritiska pod kojim se poslednjih nedelja nalazi ova zalivska država. Iako najnoviji napad nije izazvao žrtve, sama činjenica da se dronovi ponovo pojavljuju u vazdušnom prostoru regiona dodatno održava napetost u Persijskom zalivu.

Ministarstvo je navelo da u poslednjem incidentu nije bilo novih žrtava. Od početka iranskih napada, prema zvaničnim podacima UAE, poginulo je ukupno 10 ljudi.

Među njima su dva pripadnika emiratskih snaga i jedan marokanski civil koji je radio po ugovoru sa Oružanim snagama UAE.

Ukupan broj povređenih od početka napada dostigao je 230, a među njima su, kako se navodi, državljani više zemalja.

Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da zemlja ostaje potpuno spremna da odgovori na svaku pretnju i da će čvrsto reagovati na pokušaje ugrožavanja bezbednosti države.

 

IDF: Pogođeno 40 lokacija u Libanu za vikend

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da je u njihovim vazdušnim napadima na jugu Libana tokom vikenda ubijeno više od 10 operativaca Hezbolaha i da je gađano oko 40 lokacija koje koristi ta grupa.

Izraelska vojska precizira da su mete uključivale zgrade koje koristi Hezbolah, skladišta oružja, jedan raketni lanser i drugu infrastrukturu.

Operativci su pogođeni nakon što su identifikovani u blizini izraelskih trupa, dodaje IDF.

Izrael i Hezbolah nastavili su juče razmenu vatre na jugu Libana, gde je Izrael uspostavio jednostranu „bezbednosnu zonu“.

 

Teheran: Zemlje koje sprovode američke sankcije suočiće se sa poteškoćama u Ormuzu

Iranske vlasti neće dozvoliti brodovima iz zemalja koje se pridruže politici sankcija Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana da prođu kroz Ormuski moreuz, izjavio je danas portparol iranske vojske Mohamed Akraminija.

- Od sada, zemlje koje budu sledile primer SAD i budu uvele sankcije protiv Islamske Republike Iran sigurno će se suočiti sa poteškoćama u prolasku kroz Ormuski moreuz - rekao je on u intervjuu za medije.

Akraminija je takođe naglasio da je vojni sukob protiv SAD i Izraela primorao Iran da „iskoristi geopolitički potencijal Ormuskog moreuza“ i da Islamska Republika sada „vrši suverenitet“.

 

Brod pogođen nepoznatim projektilom kod obale Katara

Britanska vojska saopštila je da se brod za rasute terete zapalio danas nakon što je pogođen nepoznatim projektilom kod obale Katara.

Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) naveo je da je napad izazvao manji požar na brodu za rasute terete, ali da je vatra uspešno ugašena, prenose mediji.

„Napad se dogodio 23 nautičke milje, odnosno 43 kilometra, severoistočno od glavnog grada Katara, Dohe“, saopštio je UKMTO, potvrđujući da nije bilo prijavljenih žrtava.

To je najnoviji napad na brodove u Persijskom zalivu otkako su krhkim primirjem okončane borbe između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

 

Izrael deportovao dvojicu aktivista nakon nedelju dana pritvora

Ministarstvo spoljnih poslova Izraela saopštilo je da su deportovana dvojica stranih aktivista iz međunarodne humanitarne flotile Sumud, koji su 1. maja uhapšeni dok su pokušavali da isporuče humanitarnu pomoć u Pojas Gaze.

Saif Abu Kešek, španski državljanin palestinskog porekla, i Brazilac Tijago Avila dovedeni su u Izrael na ispitivanje prošle nedelje, nakon što je njihovu flotilu presrela izraelska mornarica u međunarodnim vodama kod Grčke.

Izrael ih je optužio da su povezani sa Narodnom konferencijom za Palestince u inostranstvu (PCPA), grupom za koju Vašington tvrdi da je „tajno kontroliše Hamas“. PCPA je pod sankcijama SAD i Izraela.

„Nakon što je završena istraga, dvojica profesionalnih provokatora, Saif Abu Kešek i Tijago Avila, deportovani su iz Izraela. Izrael neće dozvoliti bilo kakvo kršenje zakonite pomorske blokade Gaze", navelo je izraelsko ministarstvo na mreži Iks.

 

Oko 100 brodova registrovanih u Hongkongu blokirano u Ormuskom moreuzu

Oko 100 brodova registrovanih u Hongkongu, kao i brodovi u vlasništvu ili pod upravom hongkonških kompanija, blokirano je u Ormuskom moreuzu, preneli su kineski mediji.

„Na brodovima se nalazi približno 2.300 pomoraca. Govorimo o 100 brodova, a ako uzmete u obzir da svaki od njih ima oko 23 mornara, jasno je da se na brodovima iz Hongkonga nalazi 2.300 mornara", izjavio je Ričard Heks, predsednik Udruženja brodovlasnika Hongkonga, prenosi Sauth Čajna morning post.

Prema njegovim rečima, povlačenje brodova iz Ormuskog moreuza trenutno je povezano sa ozbiljnim rizicima, jer postoji mogućnost granatiranja.

Heks je potvrdio da je trenutno glavni prioritet da se posadama obezbede hrana, voda za piće i neophodna psihološka podrška.

On je rekao da je oštećen mali broj brodova, ali da su mornari pod velikim stresom zbog napada u regionu i izveštaja o novim razmenama vatre između SAD i Irana.

Kina je u međuvremenu pozvala na što brže obnavljanje bezbedne i nesmetane plovidbe kroz Ormuski moreuz.

 

Iran sprema odgovor na američki mirovni predlog

Iran razmatra američki mirovni predlog, ali odgovor neće poslati pod pritiskom Vašingtona, već onda kada Teheran proceni da je trenutak za to najpovoljniji, poručio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai.

On je potvrdio da iranski zvaničnici trenutno analiziraju poruku koju su dobili od Sjedinjenih Američkih Država i da se radi na odgovoru. Ipak, nije naveo nikakav tačan rok.

Bagai je naglasio da je u ovom trenutku glavni cilj zaustavljanje rata i smanjenje razlika između Teherana i Vašingtona. Posebno je ukazao na plan od 14 tačaka koji je prethodnih dana prosleđen američkoj strani.

Odgovor, međutim, ne zavisi samo od diplomatije. U Teheranu ga razmatraju svi ključni centri moći — Korpus čuvara Islamske revolucije, najviši diplomatski krugovi, članovi parlamenta, pregovarački tim, a na kraju i vrhovni vođa.

Drugim rečima, iranski odgovor može da stigne u svakom trenutku, ali ne po američkom rasporedu. Kako je Bagai poručio, Teheran će se oglasiti u trenutku koji bude odgovarao Irancima.

 

Šta se dešava u Ormuskom moreuzu

Dok se diplomatski odgovor još čeka, Ormuski moreuz ostaje jedna od najopasnijih tačaka na Bliskom istoku. Korpus čuvara Islamske revolucije poručio je da će svaki napad na iranske naftne tankere i trgovačke brodove biti dočekan udarima na američke baze u regionu i neprijateljske brodove.

Ova pretnja usledila je posle niza incidenata tokom vikenda u moreuzu kroz koji prolazi ogroman deo svetske nafte.

Donald Tramp je 5. maja zaustavio „Projekat Sloboda“, misiju američke mornarice za pratnju blokiranih brodova iz Ormuskog moreuza, nakon raketnih i dronskih napada na Ujedinjene Arapske Emirate i trgovačke brodove. Ipak, američki predsednik je poručio da blokada iranskih luka ostaje na snazi.

Iran je 7. maja saopštio da su SAD gađale dva broda koja su ulazila u Ormuski moreuz, kao i civilna područja na ostrvu Kešm i u priobalnim zonama Bandar Kamira i Sirika. Prema tvrdnjama iranske vojske, odgovor je usledio napadima na američke vojne brodove istočno od moreuza i južno od luke Čabahar.

Vašington je izneo potpuno drugačiju verziju. Američka vojska tvrdi da je reagovala na iranske rakete i dronove koji su ciljali tri razarača američke mornarice, posle čega su pogođene lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i drugi ciljevi.

Dan kasnije, 8. maja, SAD su saopštile da su pogodile dva prazna tankera pod iranskom zastavom, tvrdeći da su pokušali da probiju blokadu iranskih luka.

Iranski mediji naveli su da je najmanje jedan mornar poginuo, a desetoro ljudi povređeno na brodu koji se zapalio tokom udara. Iranske snage su potom zaplenile tanker u Omanskom zalivu, istočno od Ormuskog moreuza, uz tvrdnju da je pokušao da poremeti iranski izvoz nafte.

Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da je njihova protivvazdušna odbrana 8. maja reagovala na dve balističke rakete i tri drona iz Irana, pri čemu su tri osobe zadobile umerene povrede.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči osudio je, kako je rekao, „nepromišljenu vojnu avanturu“ i optužio SAD da svaki put biraju silu kada se pojavi mogućnost diplomatskog rešenja.

 

Izrael pojačao napade na jug Libana

Dok se kriza oko Irana širi, jug Libana ulazi u novu fazu nasilja. Izrael je u subotu naredio prinudnu evakuaciju devet gradova i sela, a zatim pokrenuo udare na više oblasti širom juga zemlje.

Broj poginulih u južnom Libanu raste iz dana u dan. U poslednjih oko 48 sati zabeležena je ozbiljna eskalacija izraelskih vazdušnih udara, napada dronovima i artiljerijskih dejstava.

Istovremeno stižu izveštaji da izraelske snage ruše objekte na više lokacija u južnom Libanu, unutar takozvane žute zone koju je Izrael proglasio do dubine od oko 10 kilometara na libanskoj teritoriji.

Sve to se dešava uoči novih diplomatskih razgovora. Liban i Izrael trebalo bi da učestvuju u kontaktima nižeg nivoa u Vašingtonu, gde će se razgovarati o mogućem produženju postojećeg prekida vatre.

Bejrut, međutim, u te razgovore ulazi sa jasnim zahtevima. Libanska vlada traži pomoć za obnovu, oslobađanje pritvorenih osoba koje drži Izrael i povlačenje izraelskih trupa sa juga zemlje.

Posebno teško pitanje su mesta koja Izrael i dalje kontroliše u južnom Libanu, gde se, prema izveštajima sa terena, nastavljaju sistematska rušenja.

Za Liban, izraelsko povlačenje nije sporedna tačka pregovora, već uslov bez kojeg teško može da se govori o stabilnijem miru.

 

Izrael naredio evakuacije i rušenja na jugu Libana

Izrael je naredio evakuaciju devet gradova i sela na jugu Libana, a zatim izveo nove napade i rušenja u zoni koja se prostire do 10 kilometara unutar libanske teritorije.

Taj prostor, koji Izrael naziva žutom zonom, postao je jedno od glavnih žarišta novog zaoštravanja. Libanska strana tvrdi da se u tim mestima sprovode sistematska rušenja, dok se stanovništvo sve teže vraća u oblasti iz kojih je prethodno izbeglo.

Uoči razgovora u Vašingtonu, Bejrut insistira na tri ključna zahteva: obnovi porušenih područja, oslobađanju libanskih pritvorenika i povlačenju izraelskih snaga iz južnog Libana.

Bez toga, produženje prekida vatre ostaje neizvesno, jer se na terenu svakog dana stvara sve veći jaz između diplomatskih najava i stvarnosti u južnim libanskim selima.

 

Protesti u Tel Avivu protiv Netanjahuove vlade

Nezadovoljstvo ratnom politikom raste i unutar samog Izraela. Desetine ljudi protestovale su tokom noći u Tel Avivu protiv vlade premijera Benjamina Netanjahua i nastavka napada na južni Liban.

Izrael ulazi u sve teži politički period. Opšti izbori očekuju se kasnije ove godine, dok zemlja istovremeno vodi rat protiv Irana, nastavlja operacije u Libanu i suočava se sa unutrašnjim podelama.

Jedna od najosetljivijih tema je odbijanje dela ultraortodoksne jevrejske zajednice da služi vojsku. To pitanje izaziva sve više besa u delu izraelske javnosti, naročito dok se ratovi vode na više frontova.