Raspada se Kanada! Raspisan referendum o nezavisnosti: Ogroman deo teritorije pred otcepljenjem

Alberta će 19. oktobra održati referendum na kojem će građani odlučivati da li ta pokrajina treba da ostane u Kanadi ili da pokrene ustavni proces koji bi mogao da vodi ka obavezujućem glasanju o odvajanju, najavila je premijerka Danijel Smit.

Smit je u televizijskom obraćanju saopštila da će pitanje glasiti da li Alberta treba da ostane kanadska pokrajina ili da vlada pokrene pravni proces predviđen Ustavom Kanade kako bi se održao obavezujući referendum o nezavisnosti. Ona je, međutim, odmah naglasila da će lično glasati za ostanak u Kanadi i da je to stav njene vlade i poslaničkog kluba.

Odluka ne znači da se Alberta 19. oktobra direktno izjašnjava o nezavisnosti. Reč je o neobavezujućem glasanju koje bi trebalo da pokaže da li postoji politički mandat da se krene ka sledećem, mnogo težem koraku: formalnom i pravno obavezujućem referendumu o secesiji.

Smit protiv secesije, ali ne želi da sud zaustavi raspravu

Danijel Smit je najavu referenduma povezala sa nedavnom sudskom odlukom kojom je zaustavljena peticija za glasanje o secesiji. Sudija Šejna Leonard iz Suda kraljeve klupe u Alberti presudila je da pokrajinska vlada nije ispunila obavezu konsultacija sa Prvim nacijama, pošto bi eventualno odvajanje Alberte moglo da utiče na ugovorna prava starosedelačkih zajednica.

Premijerka Alberte tu odluku smatra pogrešnom i najavila je žalbu. U obraćanju je poručila da neće dozvoliti da, kako je rekla, pravna greška jednog sudije utiša glas stotina hiljada stanovnika Alberte.

- Kao premijerka, neću dozvoliti da pravna greška jednog sudije ućutka glas stotine hiljada stanovnika Alberte. Budućnost Alberte odlučivaće stanovnici, a ne sud. Odugovlačenje samo produžava veoma emotivnu i važnu debatu, a ućutkivanje stotine hiljada građana koji žele da budu saslušani neopravdano je u slobodnom i demokratskom društvu - poručila je Smit.

Prema podacima koje prenose zapadni mediji, separatistička peticija ranije je prikupila više od 300.000 potpisa, dok je odvojena inicijativa za ostanak Alberte u Kanadi sakupila više od 400.000 potpisa. Organizacija Forever Canadian navodi da je njenu peticiju potpisalo 404.293 ljudi, što predstavlja jednu od najvećih građanskih inicijativa te vrste u istoriji Alberte.

Nafta, gas i stari bes prema Otavi

Iza referenduma stoji dugogodišnje nezadovoljstvo Albertinim odnosom sa saveznom vladom u Otavi. Alberta je najvažnija naftna pokrajina Kanade i godinama tvrdi da federalne klimatske politike, ekološki propisi i ograničenja oko energetskih projekata guše njen ekonomski razvoj.

Taj osećaj u zapadnoj Kanadi nije nov. Deo stanovnika Alberte smatra da pokrajina puni federalni budžet, dok Otava istovremeno koči izvoz nafte i gasa, izgradnju cevovoda i širenje energetskog sektora. Upravo na toj frustraciji raste separatistički pokret, iako ankete i dalje pokazuju da većina građana ne želi izlazak iz Kanade.

Rojters navodi da samo oko trećine stanovnika Alberte podržava secesiju, dok istraživanja javnog mnjenja uglavnom daju prednost ostanku u Kanadi. Asošijeted pres takođe piše da podrška nezavisnosti ostaje ispod 30 odsto, iako sama kampanja može da podigne tenzije i promeni atmosferu pred glasanje.

Zato se Smit nalazi u delikatnoj poziciji. Ona ne želi da vodi Albertu ka izlasku iz Kanade, ali ne može ni da ignoriše snažan pritisak desnog, separatističkog krila u svojoj Ujedinjenoj konzervativnoj partiji. Referendum joj omogućava da tu energiju prebaci na glasače, bez toga da odmah preuzme odgovornost za secesiju.

Prve nacije i Ustav stoje na putu jednostavnom odvajanju

Čak i ako bi većina u Alberti jednog dana glasala za nezavisnost, put ka odvajanju bio bi dug, neizvestan i pravno izuzetno težak. Kanada ima iskustvo sa dva referenduma u Kvebeku, a najdramatičniji je bio 1995. godine, kada je opcija ostanka u Kanadi pobedila sa 50,58 odsto prema 49,42 odsto za nezavisnost.

Posle tog iskustva donet je Zakon o jasnoći, poznat kao Clarity Act, koji određuje da pitanje na referendumu mora biti jasno, da većina mora biti dovoljno ubedljiva i da federalni parlament ima ključnu ulogu u proceni da li se pregovori o secesiji uopšte mogu otvoriti.

BONUS VIDEO