Ode Rusija! Putin besan, Kremlj se trese: Dobio je izveštaj od kojeg mu nije bilo dobro, situacija je katastrofalna...

Ruska ekonomija gubi zamah kako rastu troškovi rata u Ukrajini, a sve slabiji ekonomski pokazatelji počinju da izazivaju napetost i u samom vrhu vlasti u Moskvi, piše Kijev independent.

Posle godina u kojima je Kremlj tvrdio da Rusija može da izdrži zapadne sankcije i da je ratna privreda čak ojačala zemlju, sada se sve jasnije vidi druga strana tog modela. Ogromna vojna potrošnja u prvim godinama sukoba podigla je proizvodnju, napunila fabrike narudžbinama i dala privremen impuls ekonomiji, ali održavanje takvog tempa postaje sve skuplje i sve teže, navodi Kijev independent.

Problem za Moskvu nije samo u budžetu. Rat traje dugo, front se kreće sporo, gubici su veliki, a ukrajinski udari sve češće pogađaju ciljeve duboko u Rusiji. Time se rat sve manje doživljava kao nešto udaljeno, a sve više kao stvarnost koja dolazi do običnih građana, kroz cene, nestašice, mobilizacione strahove, napade dronovima i rastuću kontrolu države.

Putin traži odgovore, brojke sve slabije

Ruska privreda je u prvoj fazi rata rasla upravo zato što je država naglo militarizovala proizvodnju. Fabrike su radile za vojsku, novac se slivao u odbrambeni sektor, a ratna potrošnja gurala je BDP naviše. Međutim, takav rast nije isto što i zdrava ekonomija.

Dok je privreda još rasla, makar slabo, Vladimir Putin je podržavao Centralnu banku Rusije u borbi protiv inflacije, čak i kada su kamatne stope dostigle 21 odsto. Visoke kamate bile su pokušaj da se obuzda rast cena, ali su istovremeno gušile kredite, investicije i normalan rad velikog dela privrede.

Početkom godine usledio je hladan tuš. Ekonomija se neočekivano smanjila u januaru i februaru, što je uznemirilo vlasti. Na sastanku o ekonomiji sredinom aprila Putin je, prema navodima Kijev independenta, nastupio vidno nezadovoljnije nego ranije.

- Nadam se da ću danas čuti detaljne izveštaje o trenutnom stanju ekonomije i zašto su makroekonomski pokazatelji i dalje ispod očekivanja - rekao je Putin zvaničnicima, među kojima su bili ministar finansija Anton Siluanov i guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina.

Putin je tada priznao da je situacija lošija od prognoza vlade i Centralne banke.

- I naravno, kao što je već rečeno, očekujem predloge za dodatne mere usmerene na oživljavanje rasta domaće ekonomije - rekao je on.

Posle takvog signala iz Kremlja, Centralna banka je krajem aprila smanjila kamatnu stopu na 14,5 odsto. To je bio pokušaj da se privredi da malo vazduha, iako je globalni inflatorni pritisak dodatno pojačan ratom oko Irana i rastom cena energenata.

Zvanični Rosstat je zatim objavio rast od 1,8 odsto u martu, ali šira slika nije delovala mnogo bolje. Indeks poslovnog okruženja pao je na najniži nivo u poslednjih godinu dana, dok je poverenje u sektoru usluga u aprilu potonulo na najniži nivo za 40 meseci.

BONUS VIDEO