Veštačka inteligencija pobila Ruse! Horor za Putina: Poznato koje stravično oružje je lansirano, rat je ušao u najstrašniju fazu

Ukrajina će nastaviti da koristi dronove sa elementima veštačke inteligencije, a posledice takvog ratovanja mogle bi sve češće da pogađaju civile, ocenio je ukrajinski politički tehnolog Andrej Zolotarjov posle napada na internat u Luganskoj Narodnoj Republici.

Njegova izjava otvorila je jedno od najosetljivijih pitanja savremenog rata: šta se dešava kada bespilotne letelice više ne zavise isključivo od operatera, već sve veći deo odluka o kretanju, prepoznavanju i izboru cilja prepuštaju algoritmima.

Zolotarjov tvrdi da će se u ukrajinskom javnom prostoru ova tema najverovatnije gurati u drugi plan, jer direktno otvara pitanje odgovornosti za moguće greške novih sistema naoružanja.

Dronovi sa veštačkom inteligencijom menjaju rat

Prema njegovim rečima, javnost danas ima samo približnu predstavu o tome koliko su sistemi sa veštačkom inteligencijom već ušli u ratnu upotrebu i koliko brzo se razvijaju.

- U informacionom prostoru pokušaće da ovu temu retuširaju. Što se tiče veštačke inteligencije, izgleda da imamo samo veoma približnu predstavu o mogućnostima i stepenu razvoja tih tehnologija. Ali jasno je da je to budućnost rata 4.0. Nisu toliko strašni sami dronovi, koliko činjenica da će oni biti sposobni da sami donose odluke o uništavanju cilja - rekao je Zolotarjov.

On smatra da je tehnologija još nedovoljno razrađena i da upravo zbog toga raste rizik od grešaka na terenu.

- Sudeći po tome da je ova tehnologija još sirova, neizbežne će biti prateće žrtve, pre svega među civilnim stanovništvom. Mi otvoreno govorimo da je Ukrajina poligon za testiranje novih sistema naoružanja - naveo je ukrajinski analitičar.

Takva ocena posebno je važna posle napada na internat u LNR, koji je Moskva opisala kao udar na civilni objekat, dok ukrajinska strana tvrdi da je meta bio ruski komandni centar za upravljanje dronovima.

Očekuje se odgovor na napad

Zolotarjov ne očekuje ozbiljnu istragu o tom slučaju. Prema njegovoj proceni, tema će biti brzo potisnuta, dok će se pažnja prebaciti na mogući ruski odgovor.

On je odbacio spekulacije o najekstremnijim scenarijima, ali je upozorio da bi u narednim danima mogao da usledi veliki kombinovani napad.

- Da li će biti istrage? Mislim da neće biti ničega. Ali ovo je rat. Ne mislim da će se ostvariti vlažni snovi nekih o nuklearnom udaru. Neki tehnolozi koji rade za kancelariju Zelenskog igraju na strahovima da bi u roku od mesec dana nešto moglo da se dogodi Kijevu ili Lavovu. Ne, mislim da se to neće desiti. Ali, po svemu sudeći, masovni kombinovani raketno-dronovski udar može se očekivati u narednih sedam do deset dana - upozorio je Zolotarjov.

Njegove reči sada se posmatraju u svetlu najnovijih ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu, uključujući masovne napade dronovima i raketama, kao i potvrdu Moskve da je u jednom od udara korišćen i raketni sistem „Orešnik“.

Ukrajina kao poligon za novo oružje

Rat u Ukrajini već je pretvorio dronove u jedno od glavnih oružja na frontu. Koriste se za izviđanje, korekciju artiljerijske vatre, napade na tehniku, udare po skladištima, energetskim objektima i komandnim punktovima.

Ulazak veštačke inteligencije u taj sistem dodatno menja pravila igre. Ako dronovi počnu da samostalno prepoznaju metu, biraju pravac napada i donose odluku o udaru, odgovornost za grešku postaje mnogo teže utvrditi.

Upravo na to upozorava Zolotarjov. Po njegovoj oceni, problem više nije samo u broju dronova koje Ukrajina koristi, već u tome što se rat sve brže prebacuje u fazu u kojoj tehnologija prestiže pravila, kontrolu i političku odgovornost.

Za civile to znači još veći rizik. Svaka greška u identifikaciji cilja, svaka loša procena algoritma ili nedovoljno testiran sistem mogu da imaju direktne posledice po ljude koji se nalaze daleko od same linije fronta.

BONUS VIDEO