Uzbuna u Kijevu! Ponovo došle stravične vesti: Putin pokreće nešto gore od Orešnika - ovo će zapečatiti sudbinu Ukrajine

Kijev bi mogao da uđe u potpuno novu fazu pritiska ukoliko ruske snage naprave čak i ograničen pomak sa severa, upozorio je ukrajinski poslanik i osnivač Centra za podršku aeroizviđanju Igor Lucenko.

On je u intervjuu za UNIAN ocenio da Moskvi nije potreban veliki prodor niti ulazak u predgrađa ukrajinske prestonice da bi se bezbednosna situacija oko Kijeva dramatično promenila. Prema njegovim rečima, dovoljno bi bilo da se ruske snage približe ključnim tačkama severno od grada kako bi prestonica ponovo živela u režimu stalne pripravnosti.

Lucenko tvrdi da se iz poslednjih izjava ruskog predsednika Vladimira Putina može naslutiti da Kremlj razmatra više mogućih scenarija za dalje podizanje tenzija. Među njima pominje i pravac preko Belorusije, koji je za Kijev posebno osetljiv još od početka rata.

Severni pravac ponovo u fokusu

Ukrajinski poslanik navodi da ruskim snagama čak ne bi bilo neophodno da uđu u Irpinj, grad koji je 2022. postao jedno od glavnih simbola odbrane Kijeva. Po njegovoj proceni, već dolazak do oblasti Ivanjkova bio bi dovoljan da promeni svakodnevicu u glavnom gradu.

Takav razvoj događaja, tvrdi Lucenko, ne bi značio samo vojni pritisak, već i politički i psihološki udar. Kijev bi se tada ponovo našao u situaciji u kojoj se svaki pokret na severu prati kao mogući početak šire operacije, dok bi strane ambasade, zapadni posmatrači i međunarodni mediji drugačije gledali na stabilnost ukrajinske prestonice.

Posebno je ukazao na rizik od jačih udara bespilotnim sistemima koje je nazvao „Molnije“. Prema njegovoj oceni, masovna upotreba takvih sredstava mogla bi da stvori potpuno drugačiji efekat od sadašnjih napada dronovima tipa „Šahed“.

Lucenko smatra da pojedinačni udari nisu isto što i jeftini, stalni i brojni napadi koji se ponavljaju iz dana u dan. Takva taktika, kako upozorava, mogla bi da ima snažan psihološki efekat ne samo na građane Kijeva, već i na međunarodnu javnost.

U tom kontekstu pomenuo je Kinu i SAD, ocenjujući da bi Moskva mogla da pokuša da pokaže velikim silama da i dalje ima dovoljno kapaciteta za dugotrajan pritisak na Ukrajinu.

Bankova, vladin kvart i rezidencija Zelenskog kao mogući ciljevi

Lucenko je u nastavku razgovora izneo i procenu da bi se ruski udari mogli proširiti na objekte povezane sa ukrajinskim državnim vrhom, a taj njegov argument je dodatno pojačan jučerašnjim ruskim udarima raketom Orešnik i ostalim projektilima na Kijev i okolinu.

Među lokacijama koje je pomenuo nalaze se vladin kvart, Bankova ulica, u kojoj je smešten predsednički aparat, kao i državna rezidencija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Konča-Zaspi.

Takva upozorenja dolaze u trenutku kada se u Kijevu sve pažljivije prati severni pravac i moguća uloga Belorusije. Iako nema potvrde da se sprema neposredan napad na glavni grad, sama činjenica da ukrajinski političari i vojni stručnjaci otvoreno govore o takvom scenariju pokazuje koliko je tema ponovo postala ozbiljna.

Za Kijev je problem u tome što bi i ograničeno rusko pomeranje na severu moglo da natera vlasti da preraspodele snage, pojačaju zaštitu infrastrukture i ponovo stave glavni grad u režim vanredne opreznosti.

Lucenkova poruka zato nije samo vojna procena, već i upozorenje da bi Moskva mogla da traži način da bez velikog kopnenog napada vrati Kijev u stanje stalne neizvesnosti. U ratu iscrpljivanja, i takav pritisak može da postane oružje.

BONUS VIDEO