Totalni kolaps američke imperije! Vojska beži glavom bez obzira - ovakvo poniženje Vašington ne pamti

Sjedinjene Američke Države preispituju vojno prisustvo na Bliskom istoku nakon što su satelitski snimci pokazali da je šteta na ključnoj američkoj pomorskoj bazi u Bahreinu znatno veća nego što je Vašington javno priznao.

Prema pisanju „Volstrit džornala“, Pentagon sada razmatra smanjenje prisustva u Zalivu i premeštanje dela baza i operacija zapadnije, dalje od dometa iranskih raketa i dronova.

U centru pažnje je pomorska baza Pete flote SAD u Manami, glavnom gradu Bahreina. Analiza satelitskih snimaka od 1. marta pokazala je razmere štete posle iranskih napada, a američki list navodi da su pogođeni komandni objekti, više zgrada i komunikaciona infrastruktura.

To je za Vašington ozbiljan udarac, jer baza u Bahreinu nije sporedna tačka na mapi. Ona je jedan od najvažnijih američkih oslonaca u Persijskom zalivu i ključna za kontrolu pomorskih pravaca, nadzor Irana i operacije američke mornarice u regionu.

Baza u Manami pretrpela mnogo veću štetu nego što je priznato

„Volstrit džornal“ piše da je šteta na bazi Pete flote u Bahreinu mnogo veća od onoga što je Pentagon javno saopštavao. Prema analizi satelitskih snimaka, video-materijala sa društvenih mreža i razgovora sa sadašnjim i bivšim američkim vojnicima, baza je bila više puta gađana između kraja februara i juna.

Udarci koji su prošli kroz odbranu izazvali su ozbiljna oštećenja. Prema tom izveštaju, pogođeno je komandno sedište, najmanje još desetak objekata i dva satelitska komunikaciona terminala.

Upravo ti detalji objašnjavaju zašto se sada u Vašingtonu razmatra mnogo šira promena vojnog rasporeda. Ako Iran može da pogodi bazu tog značaja u Bahreinu, onda se postavlja pitanje koliko su bezbedne i druge američke tačke u Zalivu.

SAD razmatraju smanjenje prisustva u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji

Prema pisanju američkog lista, SAD razmatraju obnovu baze u Bahreinu, ali i smanjenje vojnog prisustva u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.

Plan koji se razmatra ide u pravcu premeštanja baza i operacija ka zapadu, gde bi američke snage bile dalje od iranskih raketa i bespilotnih letelica.

To nije mala promena. Godinama su američke baze u Zalivu bile oslonac za pritisak na Iran, kontrolu energetskih ruta i brzo raspoređivanje snaga u slučaju krize. Sada se, međutim, pokazuje da upravo te baze mogu postati laka meta u ratu raketama i dronovima.

Izrael kao moguća nova lokacija

Dvojica zvaničnika koje citira „Volstrit džornal“ potvrdila su da je Izrael jedna od lokacija koje se razmatraju za smeštanje dela američkih baza i operacija.

Takav potez bi imao ogromnu političku i vojnu težinu. Premeštanje dela američkih kapaciteta u Izrael značilo bi da Vašington traži sigurniju dubinu za svoje snage, ali bi istovremeno još direktnije vezao američku infrastrukturu za izraelski bezbednosni prostor.

Za Iran bi to bila poruka da se američke snage povlače iz najizloženijih zalivskih baza, ali ne i iz regiona. Za Izrael, to bi značilo još čvršće vojno povezivanje sa SAD. Za zemlje Zaliva, signal da Vašington više ne gleda na postojeći raspored kao na nedodirljiv.

Iranski napadi promenili računicu Pentagona

Udari na bazu u Bahreinu pokazali su da se američka infrastruktura u regionu više ne može oslanjati na staru pretpostavku da će udaljenost, PVO i politička zaštita biti dovoljni.

Rakete i dronovi su promenili računicu. Baze koje su nekada izgledale kao sigurne pozadinske tačke sada su u dometu preciznih udara. Komandni objekti, radari, komunikacioni sistemi, piste, skladišta i smeštajni kapaciteti postaju mete koje mogu biti pogođene već u prvim danima sukoba.

Zbog toga američko razmišljanje više nije samo kako obnoviti štetu u Bahreinu, već kako rasporediti snage tako da sledeći napad ne paralizuje ključne operacije.

Zaliv više nije sigurna pozadina

Ova rasprava otvara mnogo veće pitanje od jedne baze. Ako SAD zaista krenu u smanjenje prisustva u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, to bi značilo da je Persijski zaliv za američku vojsku postao previše ranjiv.

Takav zaključak bi imao posledice po ceo region. Američke baze decenijama su bile garancija bezbednosti zalivskih monarhija i oslonac američke politike prema Iranu. Ako se deo te infrastrukture pomeri zapadnije, saveznici u Zalivu moraće da se suoče sa novom realnošću: američka zaštita ostaje, ali se raspored menja jer Vašington više ne želi da drži najvažnije kapacitete pod direktnim iranskim nišanom.

Vašington ćutao o razmerama štete

Najneprijatniji deo cele priče za Pentagon jeste tvrdnja da javnosti nisu odmah predstavljene pune razmere oštećenja. Satelitski snimci sada pokazuju ono što zvanična saopštenja nisu jasno rekla: iranski udari naneli su ozbiljnu štetu američkoj vojnoj infrastrukturi.

To objašnjava zašto se rasprava više ne vodi samo o popravci baze u Manami, već o celom američkom položaju na Bliskom istoku.

Ako se potvrdi da je šteta zaista bila znatno veća od javno priznate, udar na Bahrein bi mogao da ostane zapamćen kao trenutak kada je Vašington morao da prizna da stara mapa američkih baza u Zalivu više ne odgovara novoj vrsti rata.

Amerika traži novu bezbednu distancu

Američko moguće pomeranje baza dalje od Irana pokazuje da raketni i dronovski rat menja geopolitičku arhitekturu Bliskog istoka.

Nekada je blizina Iranu bila prednost, jer je omogućavala brz pritisak i brzu reakciju. Sada postaje slabost, jer isti taj raspored američke snage izlaže direktnim udarima.

Zato se u Vašingtonu razmatra zapadniji raspored, obnova Bahreina, smanjenje prisustva u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji i mogućnost da deo operacija bude prebačen u Izrael.

Posle satelitskih snimaka iz Maname, poruka je jasna: američke baze u Zalivu više nisu nedodirljive, a Iran je pokazao da može da pogodi samo srce američkog vojnog sistema u regionu.

BONUS VIDEO