Pakao! Poznato kada se Rusija povlači sa Krima?! Putin ima rok do ovog datuma, a onda...

Raketni i dronovski udari po ruskoj logistici, energetici i infrastrukturi mogli bi da nateraju Rusiju da sama povuče snage sa Krima do kraja 2027. godine, izjavio je bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis

Hodžis je u intervjuu za britanski „San“ rekao da više nije pitanje kada će OSU fizički krenuti na Krim, već kada će Moskva zaključiti da više ne može da održava vojno prisustvo na poluostrvu pod sve jačim udarima.

- U kom trenutku će Rusi reći: u redu, odlazimo, to je drugo pitanje. Mislim da će se to desiti kada nastupi strateški efekat uništavanja naftne i gasne infrastrukture, i kada Rusija više ne bude mogla to da plaća. Kada se razaranja logističke infrastrukture spoje u celinu, tada će Rusi ozbiljno razmisliti da to prekinu. Ne mislim da će moći da održavaju takav nivo do kraja sledeće godine -rekao je američki general.

Hodžis: Bio sam previše optimističan

Hodžis je otvoreno priznao da su njegove ranije procene bile pogrešne.

On je tokom 2023. godine govorio da bi ukrajinska kontraofanziva mogla da dovede do prodora ka Krimu. To se nije dogodilo. OSU nisu probile rusku odbranu na način koji je Zapad očekivao, a kontraofanziva je završila kao jedno od najvećih razočaranja ukrajinske ratne strategije.

- Mene su s pravom kritikovali da sam bio previše optimističan. Ja sam zaista tako mislio, jer sam bio uveren da će SAD, Velika Britanija i druge zemlje dati Ukrajini sve što joj je potrebno - rekao je Hodžis.

Zatim je dodao da je pogrešno procenio stepen zapadne podrške.

- Ali pogrešio sam u svojim procenama. Mi nismo podržali Ukrajinu onako kako je trebalo. Sada Ukrajina, bez neke velike naše pomoći, to radi sama - rekao je on.

Od kopnene ofanzive do rata dronovima

Hodžisova nova procena pokazuje koliko se promenilo zapadno viđenje rata.

Posle neuspeha kontraofanzive, vera u veliki kopneni proboj OSU više nije ista. Umesto slike ukrajinskih brigada koje ulaze na Krim, sada se sve više govori o dugotrajnom pritisku dronovima, raketama i udarima po ruskoj pozadini.

To je potpuno druga logika rata.

Ukrajina ne mora odmah da osvoji teritoriju ako može da učini rusko držanje te teritorije preskupim, logistički teškim i politički neodrživim. Hodžis upravo u tome vidi mogućnost da se Krim pretvori u teret za Moskvu.

Po toj računici, ključno nije jedno veliko napredovanje, već stotine udara po mostovima, skladištima, rafinerijama, energetskim čvorovima, lukama, aerodromima i komandnim objektima.

Krim kao meta iscrpljivanja

Krim je za Rusiju vojni, logistički i politički simbol.

Sa poluostrva se podržavaju operacije u Crnom moru i na jugu Ukrajine, tamo se nalaze baze, skladišta, aerodromi, sistemi PVO, luke i važne komunikacione linije.

Zato ukrajinski napadi na Krim imaju dvostruki efekat. Prvi je vojni: oštećenje infrastrukture, skladišta, brodova, radara i baza. Drugi je psihološki: poruka da Rusija ne može potpuno da zaštiti teritoriju koju smatra strateški najvažnijom.

Hodžis tvrdi da bi se ti udari, ako se nastave i povežu sa napadima na rusku energetsku i logističku mrežu, mogli pretvoriti u strateški pritisak koji Moskva neće moći dugo da izdrži.

Udari po nafti i gasu kao ključni pritisak

Američki general posebno izdvaja rusku naftnu i gasnu infrastrukturu.

Prema njegovoj proceni, ako Ukrajina nastavi da pogađa objekte koji Rusiji donose novac, gorivo i logističku stabilnost, Moskva će se suočiti sa problemom koji nije samo vojni.

Rat se plaća. Vojska se snabdeva. Gorivo se troši. Mostovi, pruge, baze i skladišta moraju da rade da bi se front održavao.

Ako ti sistemi počnu da pucaju istovremeno, onda se menja i računica Kremlja.

Hodžis zato smatra da bi Rusija mogla da dođe do tačke u kojoj bi nastavak držanja Krima bio preskup, ne zbog jednog spektakularnog poraza, već zbog stalnog razaranja infrastrukture koja omogućava rusko prisustvo.

Ukrajina sada udara dublje

Hodžis tvrdi da Ukrajinu danas, po njegovom mišljenju, niko ozbiljno ne ograničava u napadima na ciljeve duboko u Rusiji ili na Krimu.

- Mislim da je niko ne ograničava u tome da napada ciljeve u dubini Rusije ili na Krimu - rekao je on.

Ta izjava je važna jer pokazuje kako deo zapadnih vojnih krugova sada gleda na ukrajinsku kampanju dubokih udara. Umesto opreza zbog eskalacije, Hodžis u tim napadima vidi jedini realan način da se Moskva natera na promenu.

U praksi, to znači sve veći značaj bespilotnih letelica, dalekometnih raketa, obaveštajnog navođenja i udara po infrastrukturi daleko iza fronta.

BONUS VIDEO