Kraj Putina?! Forbs: Evo kada ruski lider silazi sa vlasti - Rusija u stanju šoka, ako se ovo obistini...

Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ostalo je najviše tri godine na vlasti, tvrdi „Forbs“ u analizi u kojoj se razmatra nekoliko mogućih scenarija kraja njegove vladavine

Autori Forbsa ocenjuju da je Putin ušao u najopasniju fazu svoje vlasti, jer se rat protiv Ukrajine sve više pretvara u test izdržljivosti ne samo za rusku vojsku, već i za sam režim u Moskvi.

Glavne pretnje Kremlju, prema toj proceni, mogu doći iz četiri pravca: neuspeha u ratu, unutrašnjeg raskola među elitama, masovnih nemira u Rusiji i promene stava Kine, bez čije ekonomske i političke podrške Moskva mnogo teže izdržava zapadni pritisak.

Tri godine kao gornja granica

„Forbs“ ne tvrdi da će se Putinov pad dogoditi odmah, niti da postoji samo jedan scenario. Poenta analize je da se okvir njegove vlasti više ne meri decenijama, već godinama.

Prema toj proceni, Kremlj više nema onu političku sigurnost koju je imao pre rata. Putin i dalje kontroliše aparat sile, državne medije, bezbednosne službe i ključne institucije, ali se pritisak gomila sa više strana istovremeno.

Rat traje duže nego što je Moskva očekivala. Ukrajina nastavlja da izvodi udare duboko po ruskoj teritoriji. Ruska ekonomija je preusmerena na ratni režim. Elite više ne mogu da računaju na staru stabilnost, a stanovništvo sve više oseća cenu sukoba kroz inflaciju, mobilizaciju, ograničenja i sve češće napade dronovima.

U takvom ambijentu, „Forbs“ procenjuje da Putinov sistem ulazi u zonu u kojoj jedan veliki potres može da pokrene lančanu reakciju.

Rat u Ukrajini kao prvi okidač

Najveća opasnost za Kremlj ostaje rat protiv Ukrajine.

Ako se rat bude razvijao u pravcu novih ruskih gubitaka, sve većih ukrajinskih udara po naftnoj, gasnoj, vojnoj i logističkoj infrastrukturi, ili ako Moskva ne uspe da prikaže jasan rezultat, nezadovoljstvo u vrhu države moglo bi da poraste.

Putinova vlast godinama je građena na slici snage, kontrole i neizbežne pobede. Ako rat počne da izgleda kao skupa i beskrajna rupa, ta slika može da se okrene protiv njega.

Posebno je opasno ako se istovremeno pojave vojni zastoji, pad prihoda, problemi sa gorivom, dronovski udari na duboku pozadinu i unutrašnje nezadovoljstvo zbog novih mobilizacionih talasa.

U takvom scenariju, rat više ne bi bio samo spoljnopolitički sukob, već direktna pretnja opstanku političkog sistema.

Raskol elita kao najtiša opasnost

Drugi scenario koji se razmatra jeste raskol unutar ruskih elita.

Putinov sistem počiva na lojalnosti ljudi koji kontrolišu bezbednost, novac, državne kompanije, regionalnu vlast i ratnu ekonomiju. Dok svi veruju da je Putin garant opstanka, sistem funkcioniše.

Problem nastaje ako deo elite zaključi da ih upravo Putin vodi ka gubitku imovine, sankcijama, političkom porazu ili unutrašnjem haosu.

Takav raskol ne mora odmah da bude vidljiv. U autoritarnim sistemima on se često prikriva do poslednjeg trenutka. Spolja sve može da izgleda mirno, dok se iza zatvorenih vrata vode razgovori o tome ko će preživeti političku krizu i ko će biti žrtvovan.

„Forbs“ upravo u tome vidi jednu od mogućih slabih tačaka Kremlja: Putin može da kontroliše javni prostor, ali mnogo teže može da kontroliše trenutak u kojem najmoćniji ljudi oko njega procene da im je opstanak važniji od lojalnosti.

BONUS VIDEO