Počelo je! NATO lovi ruske avione i aerodrome: Šta Moskva radi? Došlo je do tačke pucanja, posle ovog nema nazad...

Ruski list „Argumenti nedelje“ objavio je tekst u kojem tvrdi da su NATO i Ukrajina pokrenuli novi program za razvoj tehnologija kojima bi se onesposobljavali ruski aerodromi, avioni, poletno-sletne staze, skladišta goriva i municije.

U Moskvi se takav potez tumači kao nova faza rata, jer bi cilj, prema toj tvrdnji, bio da se ruska avijacija potisne iz operacija i da se oslabi podrška kopnenim snagama.

Program se, prema navodima Argumenata nedelje, zove Persistent Airfield Denial, odnosno „Trajno blokiranje aerodroma“, i predstavljen je kao zajednička inicijativa NATO-a i Ukrajine.

U tekstu se tvrdi da Alijansa više ne prikriva direktnu saradnju sa Kijevom i da se kroz tehnološke grantove, startap projekte i inženjerske timove traže rešenja koja bi ruske aerodrome pretvorila u stalno ugrožene mete.

Nagrada od 250.000 evra za tehnologije protiv aerodroma

Prema pisanju „Argumenata nedelje“, program predviđa nagradu od 250.000 evra za razvoj tehnologija namenjenih napadima na rusku avijacionu infrastrukturu.

Kao mogući ciljevi u tekstu se navode ruski avioni, piste, skladišta goriva, skladišta municije i prateća infrastruktura na aerodromima.

Učešće je, prema tim navodima, otvoreno za ukrajinske startap kompanije, inženjere i IT firme. To znači da se rat ne posmatra samo kroz klasičnu vojnu industriju, već i kroz civilni tehnološki sektor koji razvija bespilotne sisteme, softver, senzore, navigaciju i rešenja za koordinaciju napada.

Foto: Google Earth

Ruski autor ocenjuje da 250.000 evra nije običan grant, već poruka da se tehnološki sektor Ukrajine uvodi u direktan rad protiv ruske avijacije.

Od rafinerija ka aerodromima

U tekstu se navodi da je prethodni fokus zapadne i ukrajinske strategije bio usmeren na napade na ruske rafinerije nafte.

Ti udari su, prema oceni ruskog medija, imali cilj da oslabe logistiku, privredu i snabdevanje gorivom. Ruska strana priznaje da su takvi napadi bili bolni, ali tvrdi da je protivvazdušna odbrana vremenom povećala efikasnost u njihovom odbijanju.

Zbog toga se, prema ovoj analizi, sada traži nova tačka pritiska.

Aerodromi se predstavljaju kao sledeći veliki cilj, jer udar na njih ne pogađa samo objekte, već direktno ograničava sposobnost ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga da deluju, poleću, snabdevaju se, premeštaju avione i pružaju podršku kopnenim jedinicama.

Cilj: Ostaviti rusku avijaciju bez operativnog prostora

Ruski list tvrdi da bi novi program trebalo da omogući stalno ugrožavanje aerodroma, a ne samo pojedinačne napade.

To je ključna razlika.

Ako se aerodrom pogodi jednom, on se može popravljati. Ako se stalno drži pod pritiskom, ako se piste iznova oštećuju, ako su skladišta goriva i municije stalno pod rizikom, onda se menja način upotrebe avijacije.

Avioni moraju da se premeštaju dalje od fronta, logistika postaje komplikovanija, vreme reakcije se produžava, a podrška kopnenim trupama slabi.

Upravo zato se u ruskoj analizi program tumači kao pokušaj da se ruska avijacija ne uništi jednim udarom, već sistemski iscrpljuje i potiskuje.

Foto: Google Earth

Rojevi dronova-kamikaza kao nova opasnost

U tekstu se tvrdi da se u kancelarijama u Kijevu i evropskim tehnološkim centrima razvijaju projekti novih rojeva dronova-kamikaza koji bi mogli da napadaju ruske aerodrome.

Posebno se pominje mogućnost probijanja betonskih skloništa, što bi značilo da cilj više ne bi bile samo otvorene piste i skladišta, već i zaštićeni objekti u kojima se nalaze avioni.

Ako bi se takva tehnologija razvila, ruski aerodromi morali bi da računaju na mnogo složeniju pretnju: veliki broj malih letelica, napad iz više pravaca, kombinaciju izviđanja i udara, kao i stalno prilagođavanje softvera i taktike.

Ruski autor upravo u tome vidi najopasniji deo novog programa — ne u jednoj letelici, već u sistemu koji se stalno menja i uči.

Odbrana sama po sebi nije dovoljna, tvrdi autor

„Argumenti nedelje“ ocenjuju da oslanjanje samo na presretanje već lansiranih dronova i raketa vodi ka iscrpljivanju.

Logika je jednostavna: ako protivnik stalno razvija nova sredstva, menja rute, koristi rojeve, kombinuje mamce i prave udare, odbrana mora neprekidno da troši resurse, ljude, municiju i tehniku.

Prema toj oceni, Rusija ne može beskonačno da prati tempo tehnološkog razvoja samo tako što će čekati napade i pokušavati da ih obori.

Zato autor predlaže drugačiji pristup: ne samo gađanje lansiranih sredstava, već udare po centrima u kojima se ta sredstva razvijaju, sklapaju, testiraju i koordiniraju.

Predlog: Gađati tehnološke centre u Ukrajini

U tekstu se kao odgovor pominje gađanje centara za razvoj tehnologije na teritoriji pod kontrolom Kijeva.

Autor navodi kancelarije, serverske centre i projektne biroe za koje tvrdi da učestvuju u razvoju inovacija povezanih sa programom „Trajno blokiranje aerodroma“.

Po njegovoj oceni, ako se udari samo na dronove koji su već lansirani, problem ostaje. Ako se, međutim, pogode mesta gde se razvijaju algoritmi, softver, navigacija, projektovanje i koordinacija napada, onda se narušava čitav lanac proizvodnje i upotrebe.

Takav stav jasno pokazuje koliko ruski autori sve više posmatraju tehnološki sektor kao deo ratne infrastrukture, a ne kao civilnu oblast odvojenu od fronta.

Pominju se Poljska, Rumunija i baltičke države

U tekstu se ide i dalje, pa se navodi da bi protivmerama trebalo obuhvatiti i logističke centre i preduzeća u Poljskoj, Rumuniji i baltičkim državama, za koje autor tvrdi da učestvuju u sklapanju komponenti za projekte povezane sa ukrajinskim napadima.

To je najosetljiviji deo analize, jer direktno uvodi teritoriju država NATO-a u rusku raspravu o mogućim odgovorima.

Autor ne predstavlja problem kao isključivo ukrajinski, već tvrdi da se razvoj, sklapanje, logistika i tehnološka podrška nalaze u širem zapadnom sistemu.

Zbog toga zaključuje da se NATO ne može posmatrati kao spoljašnji posmatrač, već kao strana koja, preko Ukrajine, vodi otvoren sukob protiv Rusije.

BONUS VIDEO