Prvi put u istoriji! Moskva donosi odluku o udaru na Evropu: CIA agent otkrio stravičan potez ruskih vlasti, crvenih linija više nama

Moskva razmatra mogućnost prvog udara na vojne ciljeve u Evropi ako proceni da NATO nastavlja da koristi Ukrajinu za napade na rusku teritoriju, tvrdi bivši analitičar CIA Lari Džonson.

Prema njegovoj oceni, Rusija sve manje veruje da se sukob može zaustaviti diplomatijom i sve ozbiljnije razmatra odgovor koji više ne bi bio ograničen samo na ukrajinsko ratište.

U video-razgovoru sa politikologom Glenom Dizenom, pod nazivom „Putinova eksplozivna poruka NATO-u — Rusija objavljuje da je spremna za rat“, Džonson je ocenio da je Zapad izgubio strah od Rusije i da Moskva zato može krenuti ka postepenoj eskalaciji.

Prvi korak, prema njegovoj proceni, mogli bi biti udari na fabrike, vojne objekte i infrastrukturu u evropskim državama koje proizvode, isporučuju ili pomažu korišćenje oružja za napade na Rusiju.

To je najopasnija poruka cele analize: rat koji je do sada vođen preko Ukrajine mogao bi, po Džonsonovom tumačenju, da se prelije na teritoriju Evrope.

Džonson: Rusija više neće samo čekati napade

Džonson tvrdi da u Moskvi raste uverenje da NATO više nije samo politički i vojni sponzor Kijeva, već direktan učesnik sukoba.

On smatra da zapadne države šalju oružje, obezbeđuju obaveštajne podatke, satelitsko navođenje, komunikacione sisteme i vojnu tehničku podršku koja omogućava ukrajinske napade duboko po ruskoj teritoriji.

Prema njegovoj proceni, Rusija bi u jednom trenutku mogla da zaključi da više nema razloga da pogađa samo lansirne tačke u Ukrajini, već i izvore odakle dolaze oružje, tehnologija, navođenje i logistika.

To bi značilo udare po ciljevima u Evropi.

Džonson takav scenario ne predstavlja kao gotovu odluku Kremlja, već kao pravac razmišljanja koji, po njegovom mišljenju, postaje sve realniji ako NATO nastavi sadašnji kurs.

Fabrike oružja i vojni objekti kao moguće mete

Prema Džonsonu, prvi ruski udari u Evropi mogli bi da budu usmereni na fabrike i vojne objekte u državama koje isporučuju oružje Ukrajini.

To bi bio dramatičan zaokret u ratu.

Do sada je Zapad tvrdio da slanje oružja Kijevu ne znači direktno učešće u ratu protiv Rusije. Moskva, međutim, sve češće tvrdi suprotno: ako evropske države proizvode, isporučuju i pomažu korišćenje sistema kojima se gađa ruska teritorija, onda ti objekti postaju deo ratne infrastrukture.

Džonson upravo tu vidi moguću liniju ruske eskalacije.

Po njegovoj oceni, Moskva bi mogla da krene od ciljeva koji su direktno povezani sa ratom u Ukrajini: skladišta, fabrike, logistički centri, baze za obuku, komandni čvorovi i objekti iz kojih se pruža tehnička podrška ukrajinskim napadima.

Izviđački avioni NATO-a kao sledeći rizik

Džonson smatra da bi Rusija mogla da upozori NATO da će obarati izviđačke letelice ako one u međunarodnom vazdušnom prostoru prikupljaju podatke za napade na rusku teritoriju.

To bi bio još jedan korak ka direktnom sudaru.

Zapadni izviđački avioni i dronovi već dugo patroliraju u blizini ruskih granica, Crnog mora, Baltika i drugih osetljivih zona. NATO ih tretira kao deo nadzora i obaveštajne aktivnosti, ali Moskva tvrdi da se ti podaci koriste za ukrajinske udare.

Ako bi Rusija zaista počela da obara takve letelice, sukob više ne bi mogao da se predstavlja kao posredni rat.

Tada bi se otvorilo pitanje direktne vojne reakcije NATO-a, a upravo to Džonson označava kao opasnu zonu u koju se sada ulazi.

Dizen: NATO je 12 godina gradio ukrajinsku proksi vojsku

Glen Dizen ocenjuje da se evropske države više ne pripremaju samo za posredni sukob, već i za mogućnost direktnog rata sa Rusijom.

Prema njegovoj tvrdnji, taj proces traje više od 12 godina, od događaja u Ukrajini 2014. godine, koje on opisuje kao državni udar podržan od NATO-a.

Dizen tvrdi da je Zapad taj događaj predstavljao kao demokratsku revoluciju, dok je stvarni cilj bio stvaranje velike ukrajinske proksi vojske i potkopavanje Minskog sporazuma.

Po njegovom tumačenju, posle 2022. godine Zapad je odbacio političko rešenje i sve stavio na isporuke oružja.

Umesto pregovora, nastavljena je strategija vojnog pritiska na Rusiju preko Ukrajine.

BONUS VIDEO