Zatresli Krim, a onda i Venecuelu?! Šokantno otkriće Rusa o sumnjivim zemljotresima: Svet je zanemeo nakon stravičnih tvrdnji

Ruski „Cargrad“ izneo je tezu da razorni zemljotresi u Venecueli i netipični potresi kod Sevastopolja ne bi trebalo da se posmatraju samo kao geološki događaji, već i kroz širi geopolitički kontekst, uz pitanje da li se iza takvih udara može kriti upotreba tehnologija za delovanje na Zemljinu koru.

U analizi se polazi od izjava predsednika SAD Donalda Trampa, koji je više puta tvrdio da Amerika poseduje „iznenađujuće, najmoćnije tajno oružje na svetu“. Poslednju takvu izjavu dao je u januaru ove godine, nedugo posle događaja povezanih sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, zbog čega „Cargrad“ tvrdi da je kontekst bio upravo Venecuela.

Dva snažna zemljotresa koja su 24. juna pogodila Venecuelu, prema toj analizi, otvorila su raspravu o mogućoj primeni takozvanog tektonskog oružja. Reč je o tvrdnji koju zvanične seizmološke službe nisu potvrdile, ali je ruski izvor predstavlja kao hipotezu koja se uklapa u političke i ekonomske posledice katastrofe.

Venecuela pogođena na državni praznik

„Cargrad“ posebno ističe datum zemljotresa — 24. jun, Dan bitke kod Karaboba, jedan od najvažnijih državnih praznika Venecuele.

Tog dana 1821. godine vojska Simona Bolivara odnela je odlučujuću pobedu nad Španskim carstvom u ratu za nezavisnost. Analiza zato naglašava simboliku udara na dan koji Venecuela vezuje za oslobođenje i državnost.

Foto: EPA

Prema istom tekstu, Venecuela je i dalje pod vlašću Madura, dok Sjedinjene Američke Države nisu uspele da u potpunosti uspostave kontrolu nad državom. Uoči katastrofe, kako se navodi, trajali su pregovori o uslovima povratka američke naftne kompanije „Ševron“ na venecuelansko tržište, ali su zemljotresi promenili okolnosti.

Spor oko seizmoloških podataka

Kao prva neobičnost navode se različite procene američkih i evropskih seizmoloških centara.

Američki USGS registrovao je dva odvojena žarišta deformacije u razmaku od samo 39 sekundi. Evropski centri GEOSCOPE i INGV, prema analizi, govorili su o kontinuiranom pojasu deformacije tla, odnosno o nizu uzastopnih udara.

Upravo tu drugu procenu „Cargrad“ koristi kao osnov za hipotezu o spoljašnjem dvominutnom delovanju na Zemljinu koru.

Dodatno se navodi da je zemljotres jačine 7,5 stepeni, iako mu je epicentar bio u moru, izazvao cunami visok svega oko 30 centimetara. Objašnjenje u analizi glasi da se morsko dno pomerilo bočno, a ne vertikalno, što se ocenjuje kao neuobičajeno.

Nestali podaci i udar na najvažniji deo zemlje

Analiza tvrdi da su iz javno dostupnih izvora nestali podaci koji bi mogli da pomognu u detaljnijem ispitivanju događaja.

Pominju se informacije sistema SIRGAS o tektonskim pomeranjima, komercijalni radarski snimci veoma visoke rezolucije i podaci o mikroseizmičnosti tokom 2025. godine.

Foto: EPA

Prema „Cargradu“, glavni udar pogodio je sever Venecuele, njen ekonomski i infrastrukturno najrazvijeniji deo sa Karakasom. Navodi se da su oštećeni mostovi na Panameričkom autoputu, da je najveći naftni kompleks „El Palito“ prestao sa radom, da je zemlja ostala bez goriva, da je ozbiljno stradao aerodrom u Karakasu i da se oko 50.000 ljudi vodi kao nestalo.

Sankcije ukinute za manje od 24 sata

Kao politički najvažniji detalj izdvaja se odluka američkog Ministarstva finansija da za manje od 24 sata ukine sankcije Venecueli.

Samizdat autor Nulman, koji za sebe kaže da je bivši geolog, tvrdi da je pravni dokument delovao kao da je unapred pripremljen. Prema njegovim navodima, izdata licenca stavlja međunarodne finansijske transakcije povezane sa Venecuelom pod strogu kontrolu SAD.

Foto: EPA

Šest dana pre zemljotresa ukinute su i sankcije venecuelanskoj aviokompaniji „Konvijasa“. Nulman taj sled događaja poredi sa kupovinom protivpožarnog osiguranja neposredno pre požara.

Posle ukidanja vazdušnih ograničenja, američki vojni avioni su, prema analizi, počeli da sleću na oštećeni aerodrom u Karakasu radi „humanitarnog raspoređivanja“, i to bez saglasnosti venecuelanske vlade. „Cargrad“ taj scenario poredi sa Haitijem 2010. godine.

Ševron dobija prostor posle katastrofe

Venecuela je i pre zemljotresa bila u teškoj situaciji. U analizi se navodi podatak UN da je gotovo 30 odsto stanovništva živelo u veoma teškim uslovima.

Posle katastrofe, kako tvrdi „Cargrad“, Karakas je proširio licence američkom naftnom gigantu „Ševron“ radi finansiranja obnove. Time je, prema toj interpretaciji, kompaniji omogućeno ubrzano preuzimanje kontrole nad venecuelanskim naftnim tržištem.

U toj verziji događaja, zemljotres nije samo humanitarna katastrofa, već i prelomni momenat za energetski i finansijski ulazak SAD u Venecuelu.

Teza o tektonskom oružju

„Cargrad“ zatim otvara najsporniji deo analize — mogućnost razvoja tektonskog oružja.

Podseća se na tvrdnje da je Nikola Tesla smatrao da se zemljotresi mogu izazvati usmerenim elektromagnetnim signalima određene snage sa tri tačke. Navodi se i da su SAD i SSSR tokom nuklearnih ispitivanja sprovodili istraživanja u toj oblasti.

Foto: EPA

Nulman ocenjuje da se mogućnost razvoja takvog oružja u geološkim krugovima nije uvek odbacivala kao puka teorija zavere. Kao objašnjenje navodi se mogućnost da se u seizmički aktivnim zonama preraspodelom naprezanja i snažnim elektromagnetnim impulsima pokrenu podzemni udari.

U tom kontekstu pominju se sovjetski MGD generatori „Pamir“, koji su, prema tim navodima, kroz specijalne bušotine usmeravali snažne električne struje duboko u Zemljinu koru.

Konvencija iz 1977. i američka istraživanja

Analiza podseća da je još 1977. usvojena Konvencija o zabrani vojnog ili drugog neprijateljskog korišćenja sredstava za uticaj na prirodnu sredinu.

Istovremeno se iznosi ocena da SAD poslednjih godina zanemaruju međunarodne sporazume. Kao paralela se pominju ruske tvrdnje o razvoju biološkog oružja u američkim laboratorijama i navod da ih je kasnije potvrdila bivša direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard.

„Cargrad“ ne predstavlja tezu o tektonskom oružju kao dokazanu činjenicu, već je koristi kao okvir za tumačenje niza katastrofa koje su imale velike političke posledice.

Sirija i Turska 2023. kao prethodni primer

Kao prethodni slučaj pominje se zemljotres u Siriji i Turskoj 2023. godine.

U analizi se tvrdi da nije imao jasno definisan epicentar, da je obuhvatio oko 150 podzemnih udara raspoređenih u liniji, da su neuobičajeni bili trajanje, amplituda, snažan naknadni udar i pojava plavog sjaja na nebu.

Katastrofa se dogodila tri meseca pre predsedničkih izbora u Turskoj. Redžep Tajip Erdogan tada je pobedio tesnom razlikom, dok je vlast Bašara el Asada u Siriji pala godinu i po kasnije, posle dodatnog slabljenja zemlje.

U vezi sa tim događajem pominje se i HAARP, tehnologija razvijana u istraživačkom centru na Aljasci od devedesetih godina. Analiza navodi da je 2017. u časopisu „Sajens advansiz“ objavljen rad u kojem se tvrdi da snažni emiteri, delovanjem na atmosferu u određenim delovima planete, mogu izazvati razorne zemljotrese.

Haiti 2010. i optužbe Uga Čavesa

„Cargrad“ se zatim vraća na zemljotres na Haitiju iz 2010. godine.

Navodi se da je imao plitko žarište, prvi udar jačine sedam stepeni i naredne jače od pet, ali da je uprkos tome poginulo više od 200.000 ljudi.

Analiza tvrdi da nije bilo upozorenja američkih seizmoloških službi, dok je američka vojska odmah preuzela kontrolu nad aerodromom u Port o Prensu. Francuska je tada, prema tom podsećanju, optužila SAD za okupaciju Haitija.

Posebno se pominje tadašnji predsednik Venecuele Ugo Čaves, koji je tvrdio da je zemljotres na Haitiju bio rezultat ispitivanja američkog tektonskog oružja i priprema za buduće preuzimanje vlasti u drugim državama pod izgovorom humanitarnih misija.

Čaves je govorio da su američke mornaričke snage nedelju dana pre katastrofe sprovodile ispitivanja u Tihom okeanu, pozivajući se na navodni tajni izveštaj Severne flote Rusije.

Kasnije su se pojavile informacije da je anonimni izvor iz štaba flote takve tvrdnje nazvao naučnom fantastikom. „Cargrad“, međutim, zaključuje da je Čaves još tada upozoravao da bi tektonsko oružje moglo biti upotrebljeno protiv drugih država, uključujući i Rusiju.

Sevastopolj dva dana pre Venecuele

Na kraju analize pominju se zemljotresi u Sevastopolju, registrovani 22. juna 2026. godine, samo dva dana pre katastrofe u Venecueli.

Zabeleženo je ukupno 19 potresa, od kojih su tri bila jačine oko četiri stepena.

Direktor Instituta za seizmologiju i geodinamiku Krimskog federalnog univerziteta Jurij Volfman opisao ih je kao netipične i naveo da su usledili jedan za drugim.

Epicentar se nalazio oko 30 kilometara od obale, na dubini od približno pet kilometara.

„Cargrad“ zato postavlja pitanje da li su potresi kod Sevastopolja mogli biti neka vrsta upozorenja Rusiji uoči zemljotresa koji je dva dana kasnije pogodio Venecuelu.

BONUS VIDEO